Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

Србима дахије. ( том заповешћу и са пређашњим ферманом, у коме су дахије проглашене за бунтовнике, оде у Оршаву Миленко Стојковић с 40 наоружаних Орба. Реџеп-ага морао је пустити Србе у тврдињу и показати им кућу, у којој су становале дахије. Срби нападну ноћу на њих и одсечене главе четири дахије буду послате у београдски логор; Карађорђе их пошље у тврдињу па их тамо натакну на коље. Но смрт дахија није могла помирити Србе с Турцима. Брат једног погубљеног дахије, Муса-ага упадне у северозападни крај Србије п отуда се догоди читав низ бојева. Наједанпут заузму Турци Шабац, који опет заузму Срби. У Београду, по одласку дахија, приграбе власт крпалије. Па, и ново назначенога Сулејман-пашу пошавшег из Цариграда непустише крпџалије у град, већ сеион мораде настанити у Смедереву. Но из Цариграда стиже заповесст, да каже, шта му фали: воље — или силе, те да истера крџалије из тврдиње. Сулејман, разјарен против крџалија и презирућу Бећира, који их наговарао, дође у Београд, створи за себе партају од варошана, Турака, која је пристајала, да се помири са Орбима, па се пусти у договарање с Карађорђем. Бећир-паша желећи сам свршити послове и задобити заслуге код своје владе, предупреди Сулејмана и учини мир са Србима с оваквом погодбом:

1. Карађорђе има врховну управу пад целом земљом и плаћа годишње Порти 500.000 гроша.

2. Само Срби могу судити Орбима, а ни један Турчин не само да се нв може настанити у селима, него ни привремено не може пребивати у селима.

8. Укидају се турске порежпџије, али се плата београдском паши уредно издаје.

4. Што Срби донесу на трг, то Турци да купују за готове новце.

5. Војска се састоји од Турака пи Срба; Карађорђе има своју стражу од 500 момака.

Ова је погодба била послата у Цариград на потврду, али Бећирпаша тајно поручи турској влади да нехита са одговором, па, због чекања ове потврде, Карађорђе и Бећир-паша склопе примирије са привременом погодбом. У почетку Октомбра из Цариграда стиже ферман, у коме се заповеда Србима, да се разиђу својим кућама обећавајући, да ће само тако потврдити погодбу мира и испунити жеље српске. Карађорђа није могао задовољити такав одговор, па и сам Бећир-паша непрестано презаше од бунтовника — крџалија. С тога је морао учинити сајув с Карађорђем од кога добије 100 кеса новаца» па теб што изађе из Београда, он се утабори близу Срба и захте