Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

М ДЕО

Крфска Декларација н реакција против ње)

Ништа није било природније него очекивати ла ће бар ови људи, који су сарађивали на Крфској Декларацији, остати уз ту Декларацију и бити њени браниоци и пропагатори идеја У њој изнесених. Могло се то у толико више очекивати, што је Крфска Декларација била прва заједничка манифестација званичне Србије и представника јужних Словена под Хабгбурзима. С тога је требало тако радити и поступати како би и наш и стран свет видео, да је тај заједнички акт основа, која нас је у погледима спојила, а не основа која ће нас разјединити и једне против других у борбу отерати. Нарочито се пред страним светом имало показати да је Крфска , Декларација оличење једнодушности свих народних фактора у жељи за уједињењем и у гледишту на унутрашње уређење наше будуће заједничке лржаве) Та једнодушност имала је разбијати онај скептицизам, којим су и сами Србијини савезници били прожети кад год је била реч о нашем народном уједињењу, и који је скептицизам био повећан дотадашњим радом „југословенског Одбора“, који је ишао дивергентним путем од српске владе.

+

Објављена у лето 1917. г., када су војске Централних Сила биле у јеку победе, Крфска је Декларација, при свем том. штпо се њена појава очекивала, пала као гром из ведра неба међу непријатеље нашег народа. У Бечу се тада први пут осетила потајна језа од помисли да нишке одлуке Срп-

1) Крфску Декларацију, међу прилозима, у целости саопштавамо.

2) Д-р Трумбић: „Крфска Декларација истакла !е основне принпипе на којима би се, по мнењу људи који су на њој радили, имао изградити наш први Устав, а то су принципи модерне Демократије“. (Седнипа Уставотворне Скупштине од 23, априла, 1921. године). .

Д-р Хинко Хинковић: „Установе Крфске Декларације, њезине поједине тачке, вежу учеснике Крфске Декларације“. („Билетен Југословенске Канцеларије“, Вишингтон 15. октобра, 1917. год.).