Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

106

ске Народне Скупштине и покрет јужнословенске емиграције у Европи и Америци могу ипак не бити празне речи, и први пут се у то доба државници на Бал-плацу сетише и оних доле на Драви, Сави и Дунаву, те почеше размишљати и о томе да ли би већ било време не сматрати их више као грађане другог реда. Г. Вилијам Мартен) онда редактор /ошта! де Сепбуе, главног органа романске Швајцарске, који отворено показиваше своје симпатије за династију Хабзбурга и одржање А-Угарске, био је, извесно, у истим мислима, када, пишући о Крфској Декларацији, објави свој познати чланак, у коме, и поред својих симпатија за Хабзбурге, називаше г. Пашића највећим европским државником, н паглашаваше свестрану важност крфског манифеста. А симпатични пријем. који је Крфска Декларација нашла у штампи наших савезика, био је још један велики и озбиљан разлог за бечку господу да пожуре с изјавама о државо-правном преуређењу Дунавске Монархије. Тада први пут беше из Беча у Иностранство лансирана вест о намерама да се монархија Хабзбурга преуреди на тријалистичкој основи, како би и Југословени, под скиптром те династије, добили једно пристојно место.“)

И ако је бечко-пештанска штампа писала с подсмехом и крајњим потцењивањем о Крфској Декларацији, тврдећи ла она ни у којем погледу не представља жеље „верних народа“ Хабзбуршке куће, ипак је она толико узнемирила дипломате на Балплацу, да су они сместа образовали нову поворку разних агената, који су поврвели у неутралну Швајцарску, да појачају акцију, која се одатле већ водила против „провокаторске“ Србије и српске владе. Први долазак Д-р Шуштерчића у Швајцарску, колико ми знамо, пада у то време.) А за њим

3) Сада секретар Лиге Народа.

4) Чланови „југословенског Одбора“ били су примили позив да дођу на Крф још у априлу, 1917. Али су тек 15. јуна отпочеле на Крфу конференције, које су закључене нацртом Крфске Декларације. А већ 30. маја, дакле само на неколико недеља пре Крфске Декларације, била је у Бечу објављена т. 3. Мајска Декларација „југословенског посланичког клуба“ у бечком парламенту, у којој се захтеваше „на темељу народног начела и хрвашског државног права уједињење свих земаља у монархији, у којима живе Хрвати, Словенци и Срби, у једно самостално државно тјело, под жеглом хабвбуршко-лоренске династије“. Ова Maicka Декларација објављена је непосредно после једне аудијечције Д-р Корошеца код цара Карла, и већ од 5. јуна отпочеле су разне хрватске и словеначке странке доносити на зборовима резолуције, којима прихватају мајску декларацију и позивају Србе да то псто и онн учине!

5) Д-р Шуштерчић био је раније шеф словеначке пучке странке и царски намесник у Крањској.