Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

129

кална странка у стварању јужнословенске заједнице, неће бити последња „него ће се борити раме уз раме са свима онима, који буду искрено радили на њеном остварењу“. %)

Јаснои часто: прво, декларација од 30. маја, 1917. г. одбачена јекао једина основа за стварање јужнословенске заједнице, и друго, дотадашњи рад хрватско-словеначких фактора на стварању те заједнице није сматран искреним. Не треба заборавити да је радикална странка у Војводини и онда представљала огромну већину нашег народа у тој покрајини. А може се слободно рећи да су те погледе војвођанских радикала делили и Срби по другим покрајинама. 5)

У погледу мајске декларације, била су, дакле, у нашем народу два мишљења: једно хрватско-словеначко, а друго српско. И то није било ништа неприродно; напротив. Постојале су, као што рекосмо, од вајкада две националне идеологије једна поред друге: хрвашска и српска национална идеологија. Обе су имале за циљ народно уједињење, али никад нису једна другој уступале првенство и вођство. МИ методи су им били различити. Хрватска национална идеологија није увек рачунала ни са свима деловима нашег народа. А до свога циља она је била наумила доћи не напуштајући кров Хабзбуршке монархије. Хтела га је, дакле, остварити наслањајући се на царску кућу у Бечу и искоришћујући освајачку мисију монар-

2) „Изјава српске народне радикалне странке.“ (Ф. Шишић: Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“, (стр. 116-117.).

3) На страни 168., у књизи г. Ф. Шишића: „Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“, штампана је „Резолуција Срба и Хрвата из јужне Угарске“, датирана: „Суботица, 2. октобра, 1918. г,“ У 2. тачки те резолуције каже се: „независни Срби и Хрвати из јужне Угарске ријешили су да се због заузимања општега политичког становишта Срба и Хрвата у јужној Угарској скупе на поузданичком састанку, на коме једногласно изјављују да сматрају једино мировну конференцију за мјеродавну у погледу решења југословенског питања, а у вези с Бачком, Банатом и Барањом“.... У трећој тачки те резолуције стоји: „осуђују свако оно политичко иступање, које у југословенском питању, а у свези с Бачком, Банатом и Барањом, не стоји на напред означеном становишту, јер само тако становиште одговара опЋеж политичком схватању свију Срба и Хрвата у јужној Угарској.“

Ми смо се распитивали код народних посланика из Војводине: који су то „независни Срби и Хрвати,“ који су поменуту резолуцију донели. Молили смо и г. Д-рјоцу Манојловића, народног посланика, да се и он о томе распита, па смо и ми, као иг. Манојловић, са свих страна добили одговор, да ни у Суботици, ни ма где уопште никад није било никаквог „поузданичког састанка“ на коме би горња резолуција била донесена.

По свој прилици, та је резулуција састављена у Загребу, и г. Шишићу прошверцована као неки докуменат.

Србија и Југословени 9