Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

130

хије на Балкану. У тој мисији Аустро-Угарске Хрвати су гледали „носиоца културе и напрешка далеко на југ, као што се изрично спомињало и у Адреси Хрватског Сабора од 9. марта, 1917. год. +) На супрот хрватској националној идеологији, која је до остварења свога циља хтела доћи снагом Хабзбуршког дома, постојала је национална идеологија српска, која је претпостављала рушење Хабзбуршке монархије, и остварење свога циља намислила извести са Србијом и уз Србију, наслањајући се на снагу народну. Уз то је српска национална идеологија била ширег обима од хрватске: увек је обухватала све наробне делове. -

Ваља још споменути и верски моменат, који је у нацноналној идеологији код Хрвата играо претежну улогу, док је код Срба било обрнуто. Србину је увек било прече Српство од вере, а Хрвату вера од Хрватства. „ја сам најприје католик, а онда Хрват“, говорио је Д-р Милан Амрушу сред Хрватског Сабора. А пок. Фран Супило, док није емигрирао, последњих десетак година, био је усредсредио сву своју политичку борбу на два главна циља: срушити нагодбу с Угарском и излечити хрватски народ од биготизгма, ин тако га ослободити огромног утицаја католичког свештенства, пошто му је тај утицај спречавао сваки напредак нарочишо у националном освешћавању. Супило је такође био добро видео, да је Хрват (у маси) најпре католик, па онда Хрват. Тим верским моментом једино се и може објаснити, што је хрватски сељак имао чак и породнчних веза с Мађарима и с Немцима, с којима је у заједници живео, а са Србима никад, јер су Срби друге вере.

Ако су се, дакле, Срби оглушавали на позиве да помогну стварати „Југославију“ по принципу изложеном у мајској декларацији, то је било због тога, што нису хтели јужнословенску заједницу под кровом Аустро-Угарске, него против ње

4),,..„Носећи далеко на југ културу и напредак, а очекујући свој господарски препород, он (хрватски народ) не даје само вазда нове животне снаге краљевини Хрватској и сјај пријестолу Хабзбуршком негон учвр: Бује вјеру у остварење хрватских народних идеала у склопу монархијену угарско-хрватској државној заједници“... „Етнички један, један по крви m језику, гојио је наш целокупни народ, бег обзира на вјерске и именске разлике, у својој души врућу жељу за уједињењем, која је снагом културне привлачности обухватила сва срца нашег народа све до живих обала И мора и широм Босне и Херцеговине“... („Документи“

· стр. 56).