Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

131

а мимо њуз) При таквом стању ствари све је било у томе: чија ће идеологија победити, српска мимо Аустро-Угарске, или хрвашска са Аустро-Угарском. За нас Србе никад није било двоумице у том погледу: стално смо веровали да ће једнога дана ипак доћи до слома Аустро-Угарске. Хрвати и Словенци, напротив, у то никад нису веровали, па их је ~ таквом осећању затекао и септембар 1918. г., када је пробијен солунски фронт.

У сукобу поменуте две идеологије треба тражити велики део узрока и данашњим незгодама у држави, исто као што је ту за време рата лежао и добар део узрока ономе размимоилажењу једног дела јужнословенске емиграције, рачунајући ту и „Југословенски Одбор“, са српском владом.)

Одјеци Мајске Декларације |

У круговима јужнословенске емиграције осећало се да Србима свакако не може бити право, што се у мајској дехларацији нарочито наглашавало да се тежи за југословенсмом заједницом, али „под жезлом Хабзбуршко-Лоренске династије“. Да би ублажили веповерење Срба с којима су ралили, осећали су потребу да „објасне“: откуд у декларацији и оне речи „под жезлом Хабзбуршко-Лоренске династије“.

Д-р Трумбић је, на пример, на конференцијама на Крфу товорио како „изјава Југословенског Клуба у Бечу не би пала да су мислили да може бити и какве друге комбинације, а не уједињење свих“, што би значило да се мислило и на Србију и Црну Гору. Међутим је такво тумачење било по-

3) Насупрот мајској декларицији, која је циљала тријализму, хрватско-српска коалиција продужила је и за време рата своју ранију нагодбену политику, желећи остварити уједињену и слободну хрватску пржаву у унији са Угарском — Тек се у последњем тренутку (8 октобра 1918) одлучила и коалиција да се придружи програму мајске декларапије и да пошаље и своје представнике у загребачко Народно Веће.

4) Загребачки „Обзор“ још и данас пише: „ова је држава српскоправославна“... „Највећи противници тог велико—српско—православног централизма и те асимилације јесу хрватство и кашолицивам“... „хрватство и кашолицивам нису проблеми, који би се могли решавати оружјем, прем се и то куша провоцирати“ (бр. од 18—'%М1—1922.), Али има пуно таких чланака и у „Обзору“ и у другим хрватским листовима.

Чак и Д-р Хинковић каже за г. Џашића, да је он протагонист „Проширене или Велике православне Србије“ („југославија у Америци“, стр. 41).

И то се тако говори и пише чак и данас!