Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

132

трешно.“) А ако би то тумачење било тачно, онда би опет значило да се „уједињење свих“ желело постићи само под Хабзбурзима. Г Тринаестић, такође члан „Југословенског Одбора“, рекао је истом приликом: „сви су за јединство; алџ како баш шачно замишља наш народ не знамо“. А то колико је било искрено, није било и потпуно речено. У погледу територија наравно, све је зависило од исхода рата. Али да су Хрвати и Словенци имали на уму остварити „Југославију“ под хрватско-словеначким, ш. /. кашоличким вођсшвом, ш са династијом Хабзбурга на челу, то је ван свака сумњел) Г. Пашић је, реагираћи на горње тврђење Д-р Трумбића, добро рекао кад је казао: „она изјава у клубу бечком дошла је услеб притиска споља. Чим шога пришиска не буде она ће добити други облик и помоћи стварању нове Аустрије.)

Пријатељи Д-р Грумбића у Женеви и на другим местима ишли су даље, па су тврдили да се мајском декларацијом одиста циља на „Југославију“ изван Аустро-Угарске, али да су оне речи: „под жезлом Хабзбуршко-Лоренске династије“ унесене „као резерва, да се избегне оптужба за велеиздају ! Наравно, то је била једна проста измишљотина, срачуњена на обмањивање оннх, који су сумњали.

На основу чега би се то могла испрести оптужба за велеиздају, баш и да горње речи нису биле унесене у мајску декларацију2! И, после, зар цео један посланички клуб да се боји оптужбе за велеиздају, а не боји се те оптужбе обичан грађанин Ђорђе Красојевић, који, у име читаве једне српске странке, одбија мајску декларацију без ограничења, и не само због оног „хисторијског хрватског државног права“ него и због онога „Хабзбуршкога жезла“, и ако то изриком не кажег!

#) У мајској декларацији изрично се захтевало: „уједињење свих земаља у монархији, у којима живе Словенци, Хрвати п Срби“.

1) „Клерикалци су ми говорили: ми ћемо бити уједињени, о томе нема двојбе. Питање је само династично: хоће ли бити под Хабзбургом или под Карађорђевићем“ (Из говора Д-р Вошњака на Ш седници Крфских конференцаја. „Нови Живот“ књ. IV, cn. 7. om 1921.).

И Д-р Шуштерчић, који је такође потписник мајске декларације, у у својој књизи: „Мој одговор“ (Затогајожђа, 1922) и г, Иванов (Д-р Дежман) у својој брошури: „јужнословенско питање“ (Загреб март 1918. г) потврђују да се радило само на уједињу с Хабзбурзима на челу. Интересантни су у том погледу, јер Ce M y њима потврђује ово што горе рекосмо—и чланци у београдском „Радикалу“, под насловом: „писма из Словеначке“, нарочито они чланци, који су објављени у 144 и 156. броју тога листа.

2) „Како је дошло до Крфска Декларације“ („Нови Живот“, књ. М, св. 4 од 1921). |