Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

134

биле су уобичајена формула којом се искупљивало право OG се каже оно друго“, вели „Слободна Трибуна“ (бр. од 30-V922.), наводећи као доказ томе свом тумачењу н нека места из декларације Старчевићеве странке права, која је, као што смо видели, прочитана у Хрватском Сабору 5. јуна, 1917. г. Но, као и увек, „Слободна Трибуна“ је осакатила и тај свој доказ, намерно изостављајући из наведене декларације једно од најважнијих места у њој.

Да би наши читаоци боље разумели сво што рекоско. ми ћемо из поменуте правашке декларације навести оно, што е „Слободна Трибуна“ изоставила. Ево тога:

„Старчевићева странка права држи, да је, поводом 00– лучне фазе, у коју је ступио овај свјетски рат, а напосе поводом иницијативе, што ју је дало Његово · Величанство Краљ Карло ш његов министар за вањске послове за што скорије постигнуће часнога мира, као што и поводом најновијих изјава у царевинском Већу, дужна изјавитн ово:

„Право самоопредељења темељна је мисао, што се јаче "него ли икада прије стала истицати н наглашавати баш овога свјетског рата, прожимајући душу свију народа бег обзира на то, којој ратујућој скупини они припадају. Та мнсао бит ће основком коначног уређивања међународних одношаја након овога рата. Полазећи с тога становишта, Стар= чевићева странка права под „часним миром“ разумјева онакав мир, који ће праведним начином гарантирати свим народима европске културне заједнице слободан, самосталан рез витак њихова народног бића и омугућавати им племениту међусобну утакмицу на подручју благостања и ошште људске цивилизације. Старчевићева странка права држи, да је бишним п неошклонивим увјетом за постигнуће те сврхе преуређење монархије Хабзбурга на подлози пошиуне ровноправности свих њезиних народа, уз посвемашње пскључсње хегемоније и господарства једног народа над другам. Тај захтев за потпуном равноправношћу свих народа у монархији Хабзбурга добио је појачано своје знаменовање оних часом, кад је демократски дух из велике и просветљене Русије почео неодољивом снагом крилитн своја крнла н по осталим земљама Европе“) А дабн се монархија могла пре-

4) Ф,. Шишић: „Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата н Словенаца, стр. 94—795.