Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

135

уредити како треба, Старћевићева странка права, као што смо раније навели, истом декларацијом позива нарочито Србе „држављане Краљевине Хрватске“ да се „прикључе њезину становишту (становишту правашком) и заједно с Хрватима и Словенцима пораде за сједињење свега словенскога југа монархије у посебно државно тјело, на основу народног начела и историјског државног права Краљевине Хрвашске“.

Ето како је Старчевићева странка права тумачила мајску декларацију и право самоопредељења народног. А то њено тумачење далеко је од „пошпуног народног уједињења и ослобођења“. Уосталом, истог дана када је поменута декларација прочитана у Хрватском Сабору, управа Старчевићеве странке права донела је и једну резолуцију, у којој се изрично напомињало, да она, странка, остаје „у складу са бит-= ним и шемељним начелима странке права од тодине 1861.“ А тај програм далеко је и од сваке помисли да оствари нанародно уједињење друкчије, а не под скиптром ХабзбуршкоЛоренског дома. Најпосле, да се мајском декларацијом помишљало само на остварење. крњег народног јединства, и то са династијом Хабзбурга на челу, доказ су томе и она изјава, коју су поп Загорац, Д-р Крек и Д-р Корошец објавили још 19. маја. 1917. г.>), па је томе доказ и онај промемориј Д-р Пилара, поднесен цару Карлу 16. августа исте године.) А доказ је томе и говор Д-р Корошеца, који је он држао у бечком парламенту 26. јуна, 1917. г. и у коме је, ослањајући се „на праведност свога цара“ изјављивао наду, да ће се приступити „преуређењу манархије“ м да ће то преуређење влада унети у свој програм. Не сумњајући у остварење те наде, чак ни после оног ранијег познатог категоричког одбијања аустријског министра председника, „Југословенски посланички клуб“ гласао је тада за буџет.)

5) У тој изјави тражило се „безодвлачно уједињење“ и то „под скиптром Хабзбурговаца“.

6) Тај промемориј имао је девет тачака. Прва је била: „Краљевина Хрватска, Славонија и Далмација, те Босна и Херцеговина уједињују се у једно јединствено управно тијело“ („јужнословенско питање“ од Иванова, Загреб 1918, г.).

1) Напомињући како је „династија несумњиво са симпатијом пратила тежњу Хрвата за уједињењем“, пошто би „то било у интересу династије и пошто би тиме свакако биле смањене пријепорне тачке на– међу Србије и монархије“, Иванов (г. Д-р Дежман) у својој брошури. „јужнословенско питање“, која је изишла у Загребу у марту, 1918. г овако наставља на стр, 11-0);

„Допуштамо да тријалистичке тежње нису идентичне са данашњим нашим циљевима, јер је тријализам имао битн једноставно решење

>»