Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

211 у Бечу, једно време, били изгубили веру у привлачну снагу тога имена, па су покушавали стићи своме циљу сасвим супротном тактиком. Место „Југссловенства“, које је имало најпре све привући и окупити под своје окриље, па затим све предати на милост:и немилост бечкој господи, они су пришли тактици отуђивања и још већег раздробљавања.

Познато је, да су, под закриљем Хабзбурговаца, у Калајево доба, пронађени „босански језик“ и „босанско име“, за оје г. Смодлака у свом нацрту Устава тврди, да је „истоцеког порекла“ и даје „прирасло срцу народа ! Али, ма ла нема ни једног паметног човека, који би таг. Смодлакина тврђења узео озбиљно, ипак треба нагласити, да је до предњих проналазака довела она иста бечка политика, која је, кроз тако дуго време, туткала један део нашег народа против другог и, нажалост, имала у томе често великог успеха.

Е ри

Нису само у тој даљнијој прошлости разлози због који треба предати забораву терминологију, која изазива код нас жалосну успомену на мучне дане нашега народа и на једну одвратну туђинску политику, којој је био циљ да нас све подјарми.

За време рата, било је пуно наших дефетиста, плаћених Хабзбуршшких агената, који су се, растурени по свету, служили том терминологијом не зато да нас кураже скорим ослобођењем, него зато да и међу нама и међу нашим савезницима пропагирају уједињење нашег народа под жезлом царске куће Хабзбуршке. Ми Срби имамо нарочитих разлога жалити на те људе, који су, још од првих дана 1917. г., отпочели агитовати да се „Југословенска Југославија“ подигне „брашским лриласком Србије и Црне Горе Хрватској, Словеначкој и Војводини“, т. |. добровољвом предајом Србије и Црне Горе устријском парству!

Због свега тога је име „Југословен“, које, уосталом, и не представља националан, него географски појам, врло непо-

пуларно међу Србима. Тврдимо да је тако исто и код маса хрватских и словеначких.

(Од почетка рата, имали су Хрвати и Словенци много пута прилике да јавно манифестују своју жељу за остварањем заједничке државе са Србима. Никад, ни у једној прилици, па било да су се те манифестације јављале у посланичким клу-