Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

272

бовима, или на партијским и другим зборовима, којих је било пуно и у Хрватској, и у Славонији, и у Далмацији, и у Словеначкој, и у Босни и Херцеговини, они нису називали ту будућу заједничку државу „Југославијом“, него увек „државом Словенаца, Хрвата и Срба“. Икад се данас понеки Хрвати и Словенци враћају називу „Југославија“, ми не верујемо да то чине из чистих побуда. Исто тако мисле и Хрвати о оним Србима, који из неких партијских разлога или слично томе. јуре за именом „/угославија“.

— Не смеју да признаду, „да је шо Велика Србија, за коју ши Југословени раде, него свеђер говоре о великој Југославији, не би ли, нарочито Хрвате и Словенце, на тај начин најприје нашјерали да се одрекну Хрватства, па онде ће бшти лакши прелаз у православље и србијанство“ — пите загребачки „Обзор“ још и данас (број од 22—М1—1922. г).

=

„Гај има добру вољу и жељу — писао је Вук Караџић још 1836. г. — али хоће ли што учинити моћи то бе вријеме показати. И име је једно од великијех сметњи; њих (Хрвате) је тешко наговорити да признаду да су Срби, а ми бисмо луди били, кад бисмо пристали на то, да оставимо наше славно име и да примимо друго мршво (Илири), које данас по себи ништа не значи“.

То је Вук писао пре скоро читавог једног века. Али много доцније после Вука, пре 25 година, писао је Д-р Трумбић у своме правашком „Новом Вијеку“ (1897) овако:

„Име је најјаче обележје народа. Оно у својем маленом облику садржава његов карактер, његову величину, његову душу. Чим си му ошео име претворио си га у роба, у безимена копилана, једном речи, убио си та морално“.

А, ето, баш је Д-р Грумбић тај, који је данас подигао највећи камен да се њиме баци на име свога рођеног народа! Име српско, хрватско и словеначко њему је постало неугодно. За Србе, Хрвате и Словенце сн данас неће да зна, он само зна за „Југославију“ и за „југословенски народ“! А за Д-р Трумбићем у корак иду неки и неки наши јавни радници, интелектуалци, који газе име свага народа, одричу га се и гурају у запећак једино из својих личних политичко шпекулативних интереса. Сви они данас траже да се наш