Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

Реј МА ı II JI DMI. БЈЕТО МИРТА Д

_ Сика Сајоме ш m „Скорашњи спора ем Сјена О Крфу између срп-

ске владе и представника Срба, Хрвата и Словенаца из A. -Угарске, покушај је да се припреми пуш за остварање

тедног об рашних циљева Савезника, наиме оног о осигурању и и уједињења малих народа. Он има задатак по нашој жељи, као и по жељи наше браће Југословена, да припреми основ за један искрен и срдачан споразум са Италијом, са којом нас везују много заједничких интереса и зезе захвалности. Ми смо уверени, да једино искреним и равноправним споразумом са племенитим талијанским народом, могу бити заштићени наши заједнички интереси и заједничка сигурност. Ми имамо истог непосредног непријатеља — А- Угарску, и, као и Талијани, уверени смо, да без ослобођења народа угњетаваних од Аустро-Угарске неће бити сломљена снага најјачег непријатеља Савезника — милитаристичке Немачке. Принципи на којима ће се основати наша нова Српско-Хрватско-Словеначка држава истоветни су са оним принципима на којима је Италија засновала своју величину, и уверени смо да руку под руку и у искреном пријатељсшву с Италијом можемо знатно допринети трнумфу заједничке савезничке ствари“.

Миланска „Коријере де ла Сера“ поводом Пашићеве горње изјаве писала је како цео свет увиђа да се најбоље будуће гарантије против побеђене А- Угарске налазе у споразуму између народа, којима треба на рачун Аустрије заловољити њихове најсветије аспирације, па је онда овако настављала:

„Створити основицу таквога споразума било би дело политичке мудрости и увиђавности, коју Сонино треба сигурно да употреби, како би ту ствар успешно привео крају. Он ће имати у том да савлада велике сметње од којих најглавније произлазе из тих неслагања која би могла да одвоје југословене од Италије, а на којима Аустрија заснива своје најбоље наде, како би омела покушаје што на свима странама избијају око ње. Главни задатак споразума према сличним противничким маневрима састоји се у томе да треба брзо између суседа Аустрије створити договоре и споразуме,

које би завршна победа имала да приведе у дело. Ово је за Италију од највеће важности, и она треба да прими на себе руковање тим послом, пошто стварање једне анпшаустријске државе на другој обали Јадранског Мора одговара њеним