Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

91

дине, као што су доцније тражили и протекторат Италије над Албанијом.)

још 31. марта, 1916. год, када је Престолонаследник Александар дошао из Париза у Лондон, пријатељ г. Грумбићев, В. Стид, објавио је у лондонском „Тајмсу“ (број од горњег датума) чланак, у коме поздравља Престолонаследника и будуће ослобођење и уједињење нашег народа, па онда овако наставља:

„У своме настојавању да то постигне, он (Престолонаследник) може рачунати на помоћ свега што вреди у енглеском друштву. И одиста, у остварењу југословенског јединства Италија има исте животне интересе као и Енглеска, Француска н Русија, јер само у тесном споразуму са уједињеном југословенском државом, која јој неће угрожавати оправдану супрематију на Јадранском Мору, може се Италија са успехом одупирати притиску аустро-немачке коглиције. Само тако биће јој сигурна источна граница, а и онај велики пут, што води на Балкан, биће тако предан одбрани једне расе на чију оданост за ствар европске и балканске слободе не може пасти ни зрачак сумње“.

По тој проповеди г. Стида, велики пут на Балкан има, дакле, да се повери одбрани Италије, а не и одбрани јужних Словена! А да би та одбрана, кад се повери Италији, била сигурна, јужни (Словени су дужни унапред признати супрематију Италије на Јадрану. И дужни су то учинити не само зато, што то захтева сигурност талијанске „источне границе“, него и зато, што на „оданост Италије за ствар европске и балканске слободе не може пасти ни зрачак сумње“! (А на оданост „Југославије“ може!) Свака друга солуција, у том погледу, била би, по г. Стиду, сумњиве вредности и за Европу и за Балкан! i

Само на десетак дана пре овог г. Стидовог чланка, као што су наши читаоци видели из онога што смо раније написали — Д-р Трумбић је, преко стубаца „УЕсћо de Paris“, тражио од Савезника да створе „снажну Југославију“, која би у будућности спречавала надирање Аустро-Немаца на Балкан и даље на Исток. А сада његов пријатељ, г. Стид, корегира то Трумбићево мишљење и за одбрану Балкана и његове

1) Види лондонску „Њу-Европе“, септембар 1919. г. При свем том Хрвати су свечано дочекали г. Ватсона, кад је овај долазио у Загреб, у лето 1920. г.