Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
92
слободе не види у „снажној Југославији“ онајфактор, који би за тај циљ могао најкорисније послужити, већ га налази у Италији и у њеној супрематији на Јадрану. Формула Стидова, кад се у њу дубље загледа, не значи ништа друго до стварање нове Аустрије према Балкану. Па, ипак, „Југословенски Одбор“, који је подизао буру протеста против г. Пашића поводом опе талијанске петроградске измишљотине, о којој смо раније говорилн, није ни прстом мрднуо прошив ових Стидових сугестија.“) Заштог У те питање нећемо улазити. Главно је, да су се и Д-р Трумбић н његове присталице из „југословенског Одбора“, мало помало, мирили, док се и потпуно нису спријатељили са горњом формулом Стидовом тако, да су, у априлу 1918, и јавно показали да су сасвим запливали у талијанске воде камо су их стално гурали Стиди Ватсан. Због тога се и могла десити та чудна ствар, да Пашић, у Лондону, тражи од Сонина да се Италија одрекне Лондонског Уговора, а да Д-р Трумбућ, опет у Лондону, прихвата оно, што му, кришом од званичних фактора Србије, дошаптава на ухо не више само Стид и Ватсон, него и привашни полштички агенти Сонинови (Торе и други), који успевају наговорити Д-р Трумбића да дође на конгрес потлачених аустро-угарских народности, у Рим, али пошто су већ били пошпуно сигурни да Д-р Трумбић неће тражшти да се Талијани одричу Лондонског Уговора!) ~
Под јесен 1917, г. био је образован у Швајцарској један итало-српски комитет са задатком да отпочне акцију за споразум између Талијана и јужних Словена на основици једног програма, који би задовољио обе стране. У томе комитету било је с наше стране доста људи, међу њима и два члана „југословенског Одбора“. На челу тога комитета стојали су
2) Ови изводи из поменутог чланка „Тајмсовог“ били су доцније штампани и као додатак Д-р Хинковићевог предавања: „Је Уопвозјауе“ које је предавање он одржао у Паризу, у јуну, 1916. г. и после, о трошку благајне „Југословенског Ообора“, објавио. Ни ту није Д-р Хинковић, нити ко други, реагирао ма чиме на поменуте сугестије великог лондонског листа!
3) „Наши енглески пријатељи, који су видели да јеу погибељи проведење њихове концепције... ојачали су своје редове, те почели наваљивати на председника Трумбића и на поједине чланове Југословенског Одбора... Дне 8,9 и 10 априла, 1918. одржа се у Риму са великом помпом конгрес... Италија је била спасена“ („југословенска Њива“ од 4. септемора, 1920 г., чланак: „Римски пакт“ од г. Д-р Мандића, члана „Југословенског Одбора“).