Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

93

с наше стране Коста Стојановић, Љ. Давидовић, Д-р В. Маринковић и Д-р Лаза Марковић. Са стране талијанске ушли су у тај комитет талијански демократски елементи, са професором Салвеминијем на челу. Споразум беше утврђен на основици ових пет тачака:

1. Италија се одриче Лондонског уговора, у колико се тиче јужних Словена;

2, Јужни Словени се одричу свог максималног програма; 3., Италија признаје право јужних Словена на уједињење, и пристаје да га помаже свим средствима;

4. Јужни Словени се обавезују да воде најогорченију борбу с Аустријом, и да не приме никакав компромис с њом, већ са Србијом; и

5. Разграничење се има извршити на основу начела народности; за мешовите крајеве предвиђа се заштита народних мањина у погледу културном.

На основици тог споразума имала се повести акција, свуда где је било потребно, да би и обострани меродавни кругови примили овај програм као свој. Са стране српске владе у том погледу није ни могло бити каквих тешкоћа, те би акција овог комитета имала, у главном, да дјејствује на владу талијанску. Сама, пак, та акција имала би отпочети једним митингом „итало-југословенским“, који би се имао одржати у Риму. Одатле би она била пренесена у талијанску демократску штампу и у јавна гласила осталих савезничких и пријатељских држава.

На успех ове акције могло се у толико пре рачунати, што је Италија, у јесен те, 1917. г. доживела једну страховиту ратну несрећу, доживела је Капорето. Аустријске армије дошле су до пред врата саме Венеције. Претрпивши ужасан пораз на горичком фронту, талијанска се војска повлачила у потпуноме расулу, остављајући за собом гомиле заробљеника (пало их је у аустријске руке око две-три стотине хиљада) и грдан ратни материјал (само топова око 2000). Да нису Савезници, нечувеном брзином, похитали у помоћ, ко зна шта би све било. Врховни командант талијанске војске био је потом одмах смењен и на његово место постављен ђенерал Дијац. Сва је Италија била у тим тренутцима у очајању. Помоћ јужних Словена, испред којих су Талијани поглавито и узмицали, била је Риму потребна као парче насушног хлеба.