Србобран

СРБОБРАН

Страна 3

вати 13. дец., о. г. на којој ке се решавати о важним предлозима и обавити избор нове управе за идуву годину. Упозоравају се чланови да неизоставно присуствују овој важној седници. ђор^е М. Шакота, тајник.

Распис Број 62 ЗА МЕСЕЦ НОВЕМБАР 1916.

П 0 3 И В

Срп. Д. Д. Св. Јован бр. 170 СССС. у Сисеро, Ил., позива своје чланове да неизоставно до$у на редовну седницу, која ве се обдржавати 17. дец. о. г. у 9 сати пре подне. Брапо, пошто је ово годишња седница, на којој пе се решавати о важним стварима а ујсдно ие се обавити и избор нове управе за 1917. год., тога ради потребно је да сви присуствујете. Који брат не би могао допи, нека пошаље своју дуговину, како бп друштво мо гло испуњавати своје обавезе и упи чистих рачуна у нову гоДину. Са братским и српским поздравом Љубомир Ш. Пантовик, предссдник надз. одбора.

На основу смртних листова, лекарских сведоџаба и друштвених извсштаја одобрене су следепе своте за исплату:

Омртнине:

$800.00 800.00 800.00 800.00 800.00

800.00 800.00

400.00

200.00

П О 3 и в

Срп. Д. Д. Слобода, бр. 215 СС СС. у Индиана Харбору, Инд. позива своје чланове на годишњу седницу, која пе се обдржавати 17. дец. у Јунион дворани. Умољавају се члаиовн, да неизоставно присуствују овој важној седници, на којој пе се осим других важних ствари, обавити и нзбор нове управе за идуку 1917. годину. Који члан без оправданих разлога изостао од ове седнице бипе глобљен прсма друштвеним правилпма. Она брапа, која дугују распнсе, нека у што кракем време ну подмире свој дуг, тако да идупој управн олакшамо њен рад. Са братскпм н српским поздравом Симо Вујновип. прсдседшгк. Павао Вранешевип, рачуновоџа.

1 Адам Злокас, др. бр. 19, Стилтон, Па. 2 ђуро Панџа, др. бр. 30, Ватсонвил, Кал. 3 Митар Б. Јовановип др. бр. 79, Мидвел, Јута 4 Миле Павлица, др. бр. 81, Лакавана, Њ. Ј. 5 Стеван Јањик, др. бр. 147, Брнет, Ваш. 6 Аница С. Богдановип, др. бр. 198, Бннг. Кењон, Јута 7 Томо Наранчип, др. бр. 242, Дипју, Нл. Осакатнине: 8 Никола Љубобратовип, др. бр. 58, Кливланд, О., изгубљено око 9 Павао Дерикрава, др. бр. 235, Бови, Мин., озледа ноге 10 Проко Свилар, др. бр. 71, Денвер, Коло., озледа ноге 125.00 11 Ристо Лугоња, др. бр. 1, Чикаго, Ил., 3 изгубљена прста на нози 100.00 12 Миле Орешчанин, др. бр. 8, Питсбург, Па., озл. ноге 100.00 13 ђуро П Медиговип, др. бр. 12, Бизби, Ариз. озл. руке 100.00 14 Никола Жутик, др. бр. 19, Стилтон, Па., изгуб. прст 50.00 15 Илија ђукип, др. бр. 186, Металин Фалс, Ваш., изгубљен прст Потпоре: 16 Раде Теповац, др. бр. 5, Пуебло, Коло., операција 17 Петар Булатовив, др. бр. 93, Бјут, Монт., опер. 18 Раде Таталовип, др. бр. 172, Блер Стешон, Па., операција 19 Милија Поповин, др. бр. 215, Индиана Харб., Инд. операција 20 Михаило Бркљача, др бр. 216, Гсри, Инд., опср. 21 ђорџе Јовип, др. бр. 216, Герп, Инд., опер. 22 Мило Мишковић, др. бр. 226, Милвауки, Внс., опер. 100.00 23 Стојан Мандић, др. бр. 230, Супсриор, Вис., опер. 100.00 24 Јован Прлаин, др. бр. 271, Џуно, Аласка, опер. 25 Милан Важпн, др. бр. 17, Тонопа, Нев., опер. 26 Јанко Чомип, др. бр. 31, Ст. Паул, Мин., опер. 27 Глиша Кортелија, др. бр. 47, Чикаго, Ил., опер. 28 Милан Хинип др. бр. 68, Чикаго, Ил., операција 29 Васиљ Ивановнп, др. бр. 216, Гсрн, Инд., опер.

50.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100-00 100.00

100.00 75.00 75.00 75.00 75.00 75.00

Није потребно да вам напомињемо, да у управу друштва бирате способне чланове, који ве друштвени рад водити у реду, тако да се ие дешава ништа у раду измеџу друштва и Савеза, што бп могло довести до неспоразума и штете друштву и Савезу. Из „Србобрана” познато вам је, да се скуњља Божипни Дарак за српске војнике. Чланови вашега друштва нису нзостајалн иза своје браве у погледу помагања српске сирочади и Српског Црвеног Крста, па со надамо, да неве ни овога пута изостати. Постарајте се да. сваки члан вашега друштва даде свој прилог за Божипни Дарак и сакупљен новац пошаљите Српској Народној Одбрани. Са новцем пошаљите списак прилагача и њихове адресе, које пе се ставити у пакете за српске војнике. Тако пе сваки српски војник, који прими један пакет, знати од кога му је поклон дошао. Пакети пе садржати по један пар топлог доњег веша, чарапа, убруса, рукавица, са^уна, чешља, хартије и оловке, 2 пакла дувана и папир. Дарак тај бипе драг сваком српском војнику, јер му долази од свога брата из Америке, а ту радост учинити српском војнику дужност је свакога Србина. ЊУЈОРК, 4. децембра 1916. САВЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА” Душан Трипчевић, Главни Тајник.

Тајници!

Ових дна разаслате су свима друштвнма Савеза Слоге тисканице у које се требају уписати тачне адресе чланова појединих друштава. Тога ради упозоравамо друштвене тајнике, да се свој ски заузму око тога посла и да нам испуњене тисканице поврате у што краћем времену. Око I јануара 1917 почеће се друштвени орган Србобран слати по новом адресару, а стари ће се потпуно уништити. * Према томе од реченог времена сама ће друштва бити одговорна својпм члановима , ако овп не буду добијали тачно лист.

| ПРОМЕНА АДРЕСЕ

Молим управу савезног органа Србобрана, да ми нн адресу. Моја СТАРА адраса била ја:

Име и презжме.

Број баксе, жлж број куће м улида. Град и држава

30 Јосип Кривокупа, др. бр. 257, Туртл Крик, Па., опер. 75.00

ТРАЖЊА.

С. Д. Д. „Св. ђорџе” бр. 120 СССС. у Сисеро, Ил., трам сво га чл&ка Нисолу Ашкрабапа, који је 21. августа напустмо ово мвсто и пошао у држму Мичиген ради опоравка здравља, те од оног цремена о њему ништа не знажо. Чега ради умо љавамо бражу Србе, Хрвате ■ остале Словене, који би што знали о поменутом, нека нас о томе иааасге на чему »емо битн благодарнк; или нека нам се оп сам јажн. — Адреса 1416 Зо. 51 »(. С»»г(, С1смгв, 111 . О. Ашнра1мћ, (3) рачунвв.

31 Симо Рибар, др. бр. 47, Чикаго, Ил., операција 32 Стака Маричип, др. бр. 69, Чнкаго, Ил., опсрација 33 Сава Рапаип, др. бр. 123, Гарфилд, Јута, операција 34 Олга Буип, др. бр. 138, Со. Бенд, Пнд., операција 35 Марија Вукобратовнн, др. бр. 198, Бингам Кењон, Јута, операција 36 Радојка Обрадовип, др. бр. 215, Инд. Харбор, Инд. операција 37 Илија Сворцан, др. бр. 221, Гарфнлд, Нев., апер. ;8 Јоко Бајагип, др. бр. 227, Миниаполис, Мин., опер. 39 Јосо Кљанп др. бр. 237, Детроит, Мич., операцпја 40 Бошко Бешовип, др. бр. 270, Детроит, Мич., опер. 41 Стево Рончевпп, др. бр. 1, Чикаго, Ил., 3 месеца 42 Урош Зерда, др. бр. 15, Џаксон, Кал., 3 месеца 43 Крсто Тушуп, др. бр. 17, Тонопа, Нев., 3 мссеца

50.00 50.00 25.00 25.00 25.00 25.00 90.00 90.00 90.00

48 49 50 51

44 Марко И. Вујовнп, др. бр. 17, Тонопа, Нев. 3 месеца 90.00 45 Томо Попара, др. бр. 31, Ст. Паул, Мин., 3 мсс. 46 Јанко Борип, др. бр. 79, Мидвел, Јута, 3 мес. 47 ђуро Маип, др. бр. 193, Амбриџ, Пац 3 месеца Јандрс Бекип, др. бр. 238, Фридом, Па., 3 месеца Владимнр Кнежевии, др. бр. 20, Ст. Клерсвнл, О. 2 месеца Марија Момчиловип, др. бр. 71, Денвер, Коло., 2 месеца Мато Радојчнп, др. бр. 141, Монак, Вајо., 2 мес. 52 ђуро Вагип, др. бр. 269, Фарел, Па., 2 месеца 53 Максим Тројковип, др. бр. 47, Чикаго, Пл., 1 мес. 54 Буде Наранчип, др. бр. 58, Кливланд, О., 1 месец 55 Евица Гвозданип, др. бр. 58, Кливланд, О., 1 мес. Миханло Стопоња, др. бр. 78, Чикаго, Пл., 1 мес. Миличко Бацановип, др. бр. 116, Мт. Олив, Ил., 1 месец Марко Поповип, др. бр. 243, Варднер, Ајдахо, 1 месец 59 Јован Прлаин, др. бр. 271, Џуно, Аласка, 1 месец

НЕКА СЕ ЈАВИ госп. Љубомир Купчевић, столар, родом из Ннша; тражи га брат Владпмир Раденковип, би вши пнтомац Војно-Техничког Завода, који се сада налази у Нимес, Француска.

Напред за БОЖИћНИ ДАРАК!

о о © •

К» жмк пвслатк ноколкне дарака, ноок толкко »ута наш по д»а долада Сда НадодноЈ Одвдакк.

56 57 58

Унупно

Све горње своте одобрене су за исплату на. седници Управног Одбора Савеза, одржаној 2. децембра 1916. Умољавамо вас, да новац за распис број 62 пошаљете у току овога месеца. Да би сва друштва Савеза ушла у нову 1917. годину без дуга, потребно је, да пошаљете све што нисте уплатили Савезу на име расписа, уписнине нових чланова, знакова и кљига. И Савез пе на тај начин мопи да у^е у нову годину без дуга.

По правилима бирају се управе друштава у току месеца дсцембра. Тај је месец сада и мп вам у прплогу шаљемо тисканицу, коју изволитс испунити, пошто извршите избор управе за 1917. годпну н тисканицу нам пошаљите, да бисмо могли у јануару месецу 1917. годнне наредити да се све нове управе еложе у штампарији и да се затим објаве у органу Савеза „Србобрану”. 50.00 50.00 50 00'ФРАНЦ [ЈОСИФ 50.00 ■ Прошло је 68 година од како је грофица Карољи, чији је син пао жрвтом нрогона по угуше њу маџарске буне, на овај начпп проклела младог цара Фра нца Јосифа: „Нека би небо и пакао разо рили срепу његову! Нека се утре његова породица! Нека би га јад задесио од особа, које оц воли! Живот му се разорио, а деца му изгинула!” Ретко се кад у историји једно проклетство тако потпуно упнштило. Брат Фрапца Јосифа, Максимилијан, погинуо је у Ме ксику. Његова спаха полудила је. Једипац његов пао је у једној ерамној трагедпји у Мајер липгу. Жеиа му је убијена у Женеви. Што се тиче осталих његових роџака, у Европи су аустријске надвојводе постаде узречицом ради њихове трагич ности и лудости. Смрт надвојво де Франца Фердинанда, наслед ника аустроугарског престола, била је само задња у једном чи тавом низу недапа, које су пратиле Франц Јосифа. ,1уј Четранести својим дугим животом премостио је време од Тридесетгодишњега Рата и пороџаја нове Европе, која је ударила путем равнотеже европскпх сила. Када јеФранц Јосиф дошао у Шенбрун, још су биле свеже успомене на Наполеонов боравак у замку; данас је доживио време када Европа брекне под теретом дру ге наполеонске борбе. Фрапц Јосиф је последњи остатак из 19. столепа. Када је он био млад Метерник је владао у Бечу и кушао да искорени идеје и успомене из фрапцу ске револуције. Велики супар-

90.00 90.00 90.00 90.00 60.00 60.00 60.00 60.00 30.00 30.00 30.00 30.00 30.00 30.00 30.00

били живи. Када је сео па престо ревилуција од 1848. још је била у јеку и људи су се борили да очувају и освеже слободе и идеале раније и вепе револуције. Он је још био млад када је Кавур ујединио Нталију, када је Бизмарк створио савремену Немачку. Виљем Први, Викторија, Луј Наполеон, Виктор Емануел били су његови савременици, сви су прешли у царство бледих сенака. Изгубио се и свет кога је он познавао. Француска је повратила своје републиканске установе, а иде је, које су биле тако мрске сви ма његовим познаницима, настављају и даље свој пут. И за ових 68 година, колико је владао Франц Јосиф, видио је он препород целе Европе, изузев своје државе. Рат са На полеоном Ш истерао га је из Италије све до Млетака; рат са Немачком истерао га је из Немачке и Млетака. Од тог дана почела је Аустрија очигледж> да пада; она више није заповедала на европским зборовима; све више и внше постајала је она вазал Пруске, којој се она тако дуго опирала у 18. веку. За читаво једно колено Евро па је једном беседом изразила будунност, изражавала убеџење да пе допи време када пе наступити неизбежна европска катастрофа. Много и много година говоре тамо људи једну реч: „Кад умре Франц Јосиф” — али сада је Франц Јосиф умро, издануо је након што Велики Рат веп дуже од две године потреса цао контигенат, а будупност још увек крије мрак

Моја НОВА адроса гласи: Име и прсзиме | Број баксе, или Срој куће и уджца Град и држава Друштао број

Ко гед м«жа адресу, нека тамм шсаумж овај оглас изреже и пошле на умржау Србобржжа жа адраау: СМОВЈАН 443 V/. аз №гн( ХКШ УОКК. II. V. $■»■>■»■»♦»■>♦♦♦■»■»■»■»■>♦»■» ■»•»♦•»♦❖♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦а

који му је био наметнут. „Збогом, младости!” узвикнуо је он, како причају, када је изненадно позван на престо Хебз бурговаца као последња нада једне старе породице, која је запала у непрнлике. Ниједан човек није више радно, нико се није толико посветио владарском послу као он. Он није ства рао, није преграџао, али је одр лсавао, и најзад, оданошпу послу у коме јс он гледао добро свог народа, створно читаво предање, читаву легеиду. Тако је дошло време када је цар сам постао стварна спона која је одржавала његово уздрмано и растрешено царство. Мацари су му опростили и по-

стална опасност маџарског це пања од Аустрије. Кад -су питали Таљерана пред крај његовог живота, што је чинио за време страховладе, он је одговорио: „Живио сам!” То се исто може репи и за државу Франца Јосифа за време његове владавине; за 68 година она је преживљавала расуло које је изгледало неизбежно оног дана, када је он сео на престо. Стари цар није био никакав мислилац, нити во^а, али је постао једна врста уста^ нове, надлештва. У последње време он је изгледаодао бесмртнн цар једног царства на умоРУ- Питапе се данас свет да ли

челн га поштовати. Нашао је СМ ј )Т франца Јосифа значи мир

$9,645.00

љубави чак и код Словена, чи јн нссрсннн удес он није много поправио, против чијих се народносннх тежња он борио целог свог живота. Када је он сео на преето, џелати су били запо сленн цслом Аустријом да вешају у његово име, али ипак након дугих година опет су га поданицн почели волити и поштовати, гледајупи у њему једини грудобран против револуције и анархије и владара, који је био отац свога народа и ако су његови погледи били уски, њсгове идеје ограничене. Данас, када је он умро, прва мисао иде будунности. Он је био средиште око кога се сабирало све што је било родољубно и независно у Аустрији. Његова породица је старија од породице Хохеицолериа. Када су Хабзбурговци сели на пресудбина његове старе царе- С то Светог Римског Царства,

вине још увек Је у неизвесности. € Франц Јосиф није био велики император, као што је био Наполеон, нити велики краљ, као што је био Луј Четрнаести. Његовн погледи на свет били су ускн. Он је типични производ хабзбуршке породице, чије је мрачњачке идеје заступао и служио им. Када је био млад, владале су Метернихове идеје и он их је прихватио. Он се борио да спречи уједињење Италије и стварање нове Немачке. Он је покушавао да зароби Балкан као што су његови претци трудили се да заробе Италију. Ну Франц Јосиф је у једној ствари сличио Лују Четрпаес-

Хохенцолерни су били ситни, незнатни људи, ме$у немачким племством. Да ли пе смрти Франца Јоси фа уследити стварна и коначна потчињеност Хабзбургова ца Хохенцолернима? Да ли не Берлнн, удружујупи се са Будимпештом, свести Беч на ура вањ меета од споредног значаја? Да ли ие будупа савезничка победа донети расуло аустријског царства, које је би ло толико пута угрожавано, та ко често у изгледу? Значење савезничке побсде вев се садавиди. Галиција, Буковина, Ердељ, Банат, Хрватска и Славонија, Далмацнја и Херцеговина, Истра и Трентино, по жељи аустријских непријатеља, би-

ници Наполеоиови тада су још том, он је остао веран послу, пе одвојени. Иза тога диже се

или даље ратовање. Тешко је сада предвидети како би његова смрт могла утицати на рат. Пламенови, који се све то више дижу и шире, отели су се власти једног човека, чаж и групе људи: сумњиво је да би и сам Виљем П био у стању да сада измени ток ове џиновске борбе. У истину, сада када је дошао тај догађај, смрт Франца Јосифа, на што је свет толико полагао, види се да је то само један споредан призор у трагичној историји његове државе и свих европских држава. Што се тиче младог надвојводе, који седа иа престо Двојне Монархије, он не затиче много очајније ствари но што су биле за време ступања на престо Франца Јосифа. О њему свет не зна скоро ништа, мање но што је знао о оном надвојводи, којн је погинуо у Сарајеву; ну сада када се боре расе и народи, са пуном свешпу о стварима у питању, тешко је веровати да пе владари у великој мери утицати на ток историје човечапства. А о смрти Франца Јосифа остапе прича, да је најзад један стари и умор нн краљ скинуо са леџа својих терет, пошто га је дуго носио одважно и с поносом и ако ни кад са великом вештином и великом државничком способношпу. (Њујорк Трибјун, 23. но». 1916.)

Н»пр*д || БОЖИћНИ ДАРАК! • • • • Нока ннко не изостоно з« <»тои моЈим: смки од нас нона снроии Важнани Дарак!