Србобран

шјмвек 384

ИЕТО УОКК, N. У, ТЈШКЗОАУ Ма|ксН х, 1917.

УЕАК VII.

81;В5СК1РТ10Н КАТЕ8 1Гш1е6 8Ше« о1 Атепса опе уеаг бос. СапаЈа, Еигоре е I с. опе уеаг (г.јо Згђођгап риђЦ«ће<1 етегу Тћигк1ау а( 443 УГ. »а ЗогееГ, Иечг Уогк, N. У.

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годнну бо ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50

Србобран жзлазн четвртком ка 44] V. ва Вггмг, Мпг Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

РВОВРАИ

8ЕКВ НАТШИА!. РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ КЕ0ЕКАТ10М „8БОСА”.

Број 384

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 16. ФЕБРУАРА 1917.

ГОДИНА 7.

Србија и Бугарска

— ВАЖНА ИЗЈАВА Г. Н. ПАШИћА. —

Председник министарског савета и министар спољних послова Србије дао је доннснпку „Пти Иаризјсна једну изјаву из које, према француском листу „Курир Сједињених Држава”, дајемо најважнија места.: „По примеру Немачке и Аустро-Угарске, и Бугарска је дала неутралним државама одговор на- ноту Споразума. П'о обавештењима која смо днбили, тај се одговор не разликује много од одговора који су дале централне силе, што поново доказује лотпуну потчињеност Бугарске немачкој в.тасти. Једна једина тачка јссте нова и занимљива. „На два мсста, Бугарска је изјавила да је ушла у рат стога што су јој њени суседи угрожавали опстанак, смерајупи да поделе њено зсмљиште. „Мене је запрепастило извртање чињеница изнето у тој изјавн. Суседи Бугарске, а пре свега Србија — протнв које је, у осталом, та изјава поглавито и наперена — никад пнсу имали иамсру да уннште Бугарску и прнступе поделн њеног земљишта. Напротив: у току периода, који је настао почетком рата а завршио се мучким бугарским Нападом, Србија је у више 'махова износпла предлоге, па чак чинила и званичне кораже, који су имали за. циљ не само одржање Бугарскс него чак и њено увепање. Тако јс Србија, у самом почетку рата, предложила Румунији и Грчкој да заједнички изјаве Бугарској да су г.ољне да изврше рсвизију Букурешког уговора у њену корист. У своје лак име Србија је нзјавила. Русији да је, не че'кајупи одговој) осталих сила потпнсшгца Букурешког уговора. нољна да учини Бугарској територнјалних уетуиака источно од Вардара. Кад је Турска. ушла у рат, Србија је иозвала Бугарску да се одужи своме ослободноцу Русији, и обекала јој у накнаду територијалне уступке. Бугарска је одбила да ступп у иреговоре, наводеви за изговор неутралност коју би повреднла- ако би стала уз Русију. Најзад, извесно време пре бугарске мобилизације, кад је Споразум учинио кораке код Српеке Владс да бп добио територијалних уступака у корист Бугарске, Србија је изјавнла да приетаје, у интересу што скоријсг свршетка рата и ра.ди стварања балкансвог споразума, да учшш територијалне уступке. Жртвс које је обенала бплс су огромне. Она. је уступала и земљиште западно од Вардара — скоро целу фамозну линију нз уговора од 1912 године, па и сам Битољ; задржавала јс само Прилеп и право на заједничку грагицу с Грчком! Бугарска је .одговорила као што је познато. Она је нздајннчки напала Србију н ступила, у рат протнв Споразума, Тек после свога уласка у рат дала је Бугарска објашњењс за своја стална одбијања Бугарска влада открнла је своју игру у једном чланку званичног листа „Народни Нрава”. Она је ту пзјавила јасно и разговетно да изговор који је наводила није истинит и да је Бугарска, да је хтела, могла прнмптп српске уступке, пошто су онп потпуно задовољавали све њене иретензнје у Македонији. Ако је она, и поред свсга тога, ушла у рат протпв Споразума, то јс стога што није могла допустити да се Русија наместн у Царнграду и да. се Србнја увена. То је потпуно разумљнво, јер би Царнград у рускпм рукама и увепање Србије значили за њу крај њене хегемоније на Балкану п представљалп моћну препреку њеним освајачким прохтевима, То су прави узроци — њеног уласка у рат. Ове историске чињеннце показују јасно да је тобожњи нзговор Бугарске засиован на лажи, и да Бугарској, а не њеним суседима треба иринисивати жеље за освајањем и поделом.”

РАД ГЛАВНОГ ОДБОРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У АМЕРИЦИ.

Ових дана оштампане се и растурити по Српскнм колонијама проглас Одборов о стварању организацнје у земљн, па се моле пријатељн да тај проглас по колонијама нзложе у Народним Домовима, читаоницама, хотелима, салонима и свима другим местима, на таквом месту да га можс сваки наш човек да прочшта, Саопштава се још да ће се ових дана разаслати писма пријатељима. у унутрашњости у којима се позивају на рад за стварање органнзација. Нарочито пнсмо добине н свн власници и уредници наших српских новина у којем се моле за прнстанак да се све наше српске новине сматрају као орган наше Народне Одбране. ПОМЕН ДОБРОВОЉЦИМА ИЗ АУСТРО-УГАРСКЕ, КОЈИ СУ ПАЛИ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ СВИХ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.

(Допис са Крфа.) Југословенска нациоиалистичка омладина. давала је, 31 децембра, по старом, у Сјшској Цркви на Крфу, свечанн па{»астос свима Србима, Хрватима и Словенцима, из АустроУгарске, који су погинули у овоме рату борешг се за уједињсње нашег троименог народа. Помену су присуствовали: Министар Председник Господин Никола Пашић и осталп чланови Краљевске Срнске Владе, који се сада. налазе на Крфу; затим српски народни посланпцн, све грађаиске и војне власти, миогобројни добровољцн, грани и омладинци. Црква је била дупком пуна. Чинодејствовао јс Његово ВнеокопЈЈСосвештенство Митрополит Србије Господин Димитрије п одржао оваЈ леп говор: „Влажшш су које си изабрао и прииио, Госиодс. Оии ће се иастапитп у твојим дворовима. (Пс. 67.) „Уважени скупе, драги моји духовни синови! „Јунаци којима данас чшшмо овај помен доисга су Божји пзбраници. Они су од самога Бога изабрани да своме народу јуначком својом смрну освотле пут, жојим са садашње исторнјске раскрснице треба да поре. Њихова су имена највећа част данашњем колу наше омладине, п њихове јуначке) сени донста су се придружиле у небесним Божјим дворовпАа великом збору велнких п заслужних јунака, који падоше за свој народ, од када. се зна за историју сва три наша племена, Братска веза коју они засноваше и јуначвов; братском крвљу заједнички залише, ие може никада више б !ти раскпнута. II ведичанствени храм слободе и јединства, кош се подпже па њпховпм јуиачким и мученнчкш.; коспш.угЛ» мсжс ив када нп од какве силе бпти порушен. Тај храм бпш) најдрагоценије светилиште целом нашем народу, н његова најдаља поколења њему не тежитн и за његовпм светпња.ма. жудети. Паша омладина наша је будувност. и догод у њој с уде јунака н радника једнакнх овима, којпма сада чинимо помс н. наш народ не треба да страхује за своју судбину. Велнке Фу муке јуначјке и велике невоље паћсннчке, које сада подш сс сва три наша племена, али је велика п на чврстом темељу заснована п наша нада. Пмајућп пЈ)ед очнма дивне узоре внтеитва и племенитости наших палих јунака. чнја имена сада помињемо, м многобројних њихових другова, наши пе потомцн увск знати са каквим пожртвовањем треба да раде на великом народном делу. „Када буде довршеиа велнка наша ДЈЗжавна грађевина, за коју падоше ови дивнн јунацп. наша ће омлаД^на поћи и даље њиховим путем п са енергнјом п пожртвовањем. сличним њнховом. умети да. своју отаџбпну поведе п општечовсчанској култури. Племенитост душе и светао ум нашега на])ода јавнће се тек тада пред осталим човечанством у пуној евојој красотн. Свн народи који су му у овим тешким данима пријатељи, видеае да је наше племе било достојно њиховог прнјатељства и потпоре. Преко наше омладине увериће се на1 шш ријатељи и о томе, да ће наше племе, које је кроз дуге векове трпсло неправде од туђниа, уметп да цени п])аво и слободу других народа. који га. окружују. У кратком свом обновљеном жнвоту наш се народ увек радовао ослобоџењу околннх подјармљених народа и прсма својим силама и помагао њихово ослобо^ење. П]>ема овоме, и наша омладина, у своме раду на уједињењу и култури свога племена, може с правом очекивати само симпатије и пријатељство свега. просвећеног човечанства и нарочито народа, који знају колика је неправда за један свестан народ ту^ннско ропство. Одајући зажлужно поштовоње сенима витешкн палих наших омладинаца п ја у име наше пострадале цркве н отаџбине позивам њихове другове, да нстрају на .путу части којим су заједно са њнма пошлн. Внсоки ндеали за- којс су они пали. нека су и њима свагда пред очима, Пред светињом тих идеала нека ишчезну све разлике п све предрасуде, које су непријатељи меџу нас уносили, да. би нас што дуже држали разједињене н у своме ропству. Слободи могу искрено послужити само духови сами собом слободнп и чисти од свих предрасуда и себичности. У колико су дани за нас тежи, у толико трсба да је јача наша духовна снага. Само са тако јагоом духовном снагом и нстрајношћу можемо порушити све непријатељске преграде којима су нас вековнма раздвајали једне од других. Наше заједничко страдање и внтештво оваквих јунака отворило нам је очи, да боље једни друге познамо, да видимо да смо брана и да се у овом општем страдању братскн загрлнмо. Из тог загр-

љаја не могу нас више никад отргнути ни сила, ни претње, ни лажна обекања туђннска. Наши пали јунаци својом витешком смрву веп су казали како непријатељима, тажо и осталом човечанстну: хонемо да смо своји и у своме властитом заједничком дому. Борба наших јунака и страдања. свих наших саплемеиика неисказано је мучна и тешка, како јс до наших дана ни један други народ није поднео ни водио. Силни су и многобројни нсиријатељи којн су нас опколили н налали, али јс тврдо наше уздање у Бога и у внтештво нашнх јунака, и ми се у истини, подобно божаиском Псалмопевцу, можемо и потужити и похвалити његовим речима: Сви народп опжолише ме, алн им се ја успротпвих нменом Господњим. (Пс. 117.) „Нека су, дакле, благословенс душе наших омладинаца, сакупљсних из свнх крајева наше простране отаџбине, којн овако јуначки падошс и оставпше у завештање својим друговима, и свима. нама своју велику идеју, да за њу даље радимо са самопрегоревањем равним њиховом. Нека су благословени њихови гробови, којп ће остати вечна светиња за цео наш народ, а њихов помен благодарно ће прелазити с нолена на нолено. догод тра.је нашсг племена. „Бсчна пм иамет и слава им!” Овај свечанн помен оетавио је дубок утисаж па све присутне. Са њега се свак разншао потпуно уверен у дј шсвну снагу нашега народа, која ће нам донети победу. Свак је отпшао са осећајем дужности, да пође путем Великих Мученика. ћирновић.

Из Српства и Југословенства

Смрт генерала Јанковића. Честитн старина генерал Младен Јанковив (преминуо је у Паризу 20 децлмбра. нрошле године. Покојни Јанковив је, са својим последњпм данима. и својом смрву, олпчење нашег народног стра.дања. Ако је ико заслужпо мирну старост н спокојну смрт. то је он: па нпак... Неуморан радник п примерно савестан чиновник целога сво га века, један од најзаслужннјих сарадника на стварању српсве војске, коју је нарочнто за.дужио својнм нлодним стварачким радом као дугогодиши.п начелник Опште Војиог 0делења п уредник Службеног Бојног Листа. он је био један од оних ретких људи на које се могло указивати нрстом као на узор чсстнтостн. У својој дубокој старогтп он ,јо ло душе пмао то задовољство да ужива у плодовнма свога дугогодишњега рада: он јс доживео сјајие победе оне војске којој је посветио своју најбољу снагу и своје најбоље старање. Али је онда дошао мучки бугарски на пад. Сувише стар н слаб да на челу кажве дивнзије или армнје задаје јада непријатељу. покојни Јанковив је морао у туђину, да се потуца. од немила до недрага. Прво је остао у Грчкој. у Болосу и на Крфу, а затим је дошао — управо доведен. јер он ннше није могао ивм — у Парнз да потражп сво јој бољци лека. Али лека није било. Бољка није била. само телесне прнроде. н много веви од физичкнх болова били су ду шевни боловн седога. старнне због наше народнс несреве. Та ко је честити старац више пресвиснуо но што је подлегао болести. Умро Ј‘е далеко од евога завичаја и свога огњишта, у-

мро је мученичком сигрву. Нека му је лака земља славне Француске, „слатке Француске” како велн неппзнати |песник старе „Песме о Роланду”. За трошно тело старога српскога генерала.. кад му вев нпје било суђено да почива у нашој лепој Србији, није било погоднијсг боравка од савезничке Француске, која је братски примила толики број наших рака- ц наших пзбеглица. Оживљење Југословенског Соколства. Нашс Соколство јс доста дуго. парочито у врнјемс рата. дрнјсмало п налазило сс је у десорганизацији. Од како је, пригодом Југословенског Збора у Питсбургу. одржана Главна Скупштина Савеза нашег Соколства, н изабрана нова Управа. почело се је на све стране раднтн око реорганизације Соколства. До сада је тај рад био тпх. унутрашњи и при премалачки. алн еада се вев почиљу да виде успјеси. Поједнне Жупе одржале су или одржавају Годишње Скупштнне н бирају нове, раднннје Управе, а Савезна Управа учп нила јс све прнпреме за реорга низацију Соколства. Састављен је добар Техпички Збор. састављене су бројне нове вјеж бе, вјежбе за натЈ‘ецање и све потребне упуте, оснива се неколико новнх друштава. а старпја ожнвљавају. ПЈто је најважнијс, Савез је опет почео са издавањем „Гласпла”, од којега је ових дана нзашао први скупни број за. Јапуар н Фебруар. У гласилу које поси наслов ..Југословвнски Соколски Глас ник”, пада најпрнје у очи вео ма успјео насловни лпст на ко јему је нриказано како Соколн ' хрле у помов свој‘ој‘ Домовипи. Ј

Гласило ће излазити свакога мјесеца, те ће га добивати сва|ки члан Соколских друштава којн је испунио своје дужности, правилима одређенс, за 60 центи годишње, или 5 центи мјесечпо, а. нечланови за $1,годишње. Први број „Гласника” обилује добрим штивом. Кратак али одлучан проглас што га ново Старјешинство управља на Соколе, истиче ова три гесла, као правило за. Соколство: Свн као један, .један као еви; Сваки Сокол Југословен, сваки Југословен Сокол: Сваки Сокол извјежбан борац, сваки борац у борбени ред. — Нова Управа, поред тога. издала је и веома практнчне упуте за ојачаље н прошнреље Соколства. нропоручујући унутрашње јеТЈШСТВО и дисциплину. осниваље нових друштава у свакој колоннјн. држаље соколскпх предаваља. од којих донаша. веп првн број ..Гласннка” два. веома исцрпна, једно од М. Мар јановнпа. Соколство је иародна војска, н друго од Мохорипа Соколска Мисао. Осим разних записника п вијести, нз којих разабиремо та је одлучено одржати овога љета Свеоппн Југословепсжи Соколски Слет, по свој прилици у Чикагу, Ил.. п оспм напрта разних вјежба. као и позива на Словенска д])уштва да порадс око осннвања Словенске Жупе, палазимо у првом броју н нпз чланака, латиницом, пирплпцом и словенским нарјечјем. о југословенским добровољцпма, а у првом реду цроглас што га управља на Соколове у Амернци Старјешпна М. Марјановић, у којем прогласу нозива брапу, да садаи часовнма када н Америка ступа у ажцију, даду и личну помоћ борбп за прннципе Слободе п Хуманитета п за Ослобођеље и Уједињење Домовпне. Баш у овим часовнма Сокол ство добнва необичну важност. Оно треба да узме у руке оргаплзацију борбених снага наше га народа и да тако испуни мп сију коју су Соколству намијенили његовн оснивачи. Одиста је потребно да се ојачају сва постојећа друштва н да се оспнвају нова. у свакој колоннји, и да сва буду међусобно уско повезана и братском љубавн и добровољннм заптом. јер без тога нема ннкаквог успјеха ни у коЈ’ем му драго раду а поготово не у организацији гао што је Ссколска. Дужноет је нак и све наше јавностп да сви ма средствима помогне наше обновљено Соколство, а дужност би бнла н сваког свијеспог н млађег родољуба да се упише у соколске редове н настоји на то наговорити еве сво је знанце. Све што је родољубна и млађега трсбало би да бу де у редовнма Соколским. Сва-