Србобран

Број 384

СРВОВРАИ

бКВОВКА^ — 5ЕКВ >ЛГЕЕКЕУ —

Ри 1 > 1 ићед ћу УЕК.В1АК ЕОиСАТШКАЕ АИО ВЕКЕУОЕЕКТ Р1МО ОЕ 5ЕЕВ РЕ0ЕКАТ10М „5ЕОСА” <43 \Уе *1 гзпд 31ге** Уогк, N. V.

Пивтем Мапа К ег: М. I. Рирт, 443 22 пЦ 5*., Ие« Уогк, N. У. ТК1.ВРН0МЗ: СНК1.5ЕА боо*.

ЕсИгог: М. Тпуипас, 443 \У. 22 пЈ 5ггее1, Не« Уогк, N. У.

Гп1«ге4 и исо1и1е1а*| таМег «1 Ои Ров1 0(6се о( N €ш Уогк, N. V., ш>4*г *ће ас* 0 * Магок |, 1*7»

ки Сокол Југословен, сваки Југословен Сокол.

Закључком Средишњег Одбора Савеза, позивљу се сва Со колска. Друштва, Хрватска, Ср пска и Словеначка, да јаве друштвене управе и друштвену адресу одмах Старјешинству Савеза. Кливланд, 0., 18 фебр. 1917 М. Марјановип, Старјешина Савеза — 1402 Е. 40 От

Соколским Друштвима. Управа ..Југословенског Сокол ског Савеза” јавља: Изашло су прва два броја „Југословен-

ског Соколског Гласника”, паж се упозоравају на то сви Соколи и Соколска Друштва н упупују да траже бројеве од Управа Жупа, на које је разаслат примјерен број истисака, дотнчно да пошаљу своје тачне најновије адресе Управн Са веза, 1402 Е. 40 Ст., Кливланд, 0. Једнако се умољавају и свн они родољубн, којн би жељели примати Гласник, да јаве својс адресе Управи Савеза и прпложе $1 као претплату на ције. .у годину, ако нпсу чланови Спкола н ако гласило као такови не примаЈУ- Грешна Грчка

У Грчкој влада глад. Намирница је све мање, а. у колико пх и има, оне су пет пута скупље но што су биле. Са глацу се удружила за неко времс н зима, јср пема ни угља. П било је умирања у масн. Нарочито су страдала невннашцад, страдала су деца. На жалост, пико боље од нас Срба не зна колико је зло умирањо од глади п зиме. Али баш стога што то знамо, ми можемо с право.м и питати: ко је крив томе злу у Грчкој? Ма колпко да одговор на то питање пзгледа тежак, он је у истини врло прост. Ствари су до душе намерно заплетане као и увек, у осталом, кад се хопе да сакрије нстина — алн онога који је нажљиво пратио догађаје, иису могле збуннти нн разне фабриковане весги ни разне изјаве. А догађаји су теклн овако. Кад је Бугарска објавила мобилизацију, тадашњи грчки председник министарства Венизелос одмах јс отншао краљу Константину са опремљеним указом о грчкој мобилизацијп изјављујуви да у случају бугарскога напада на Србију Грчка има према српско-грчком уговору одмах напасти Бугарску. Краљ је бно вољаи да на. бугарску мобилизацнју одговорп мобилизацијом, алп је изјавио да није на чпсто с тим да ли Грчка н иа бугарски напад треба да одговори нападом. Венизелос јс одмах понудпо оставку. Краљ је онда почео наваљивати на Венизелоса да не даје оставку. Рекао је да он само није коначно решен односно грчке акције у случају бугарскога налада. алп да он још може припи гледишту Венизелосовом; рекао је још да би због Веннзелосове оставке грчка мобилнзација одоцннла, н да према томе војска не би била на. време готова баш н кад би се он решпо да на бугарски напад према Србији одговорн нападом на Бугарску. Веннзелос је онда тргао оставку. На две недеље после тога бугарски напад на Србију одиста је п дошао. Веннзелос онда поново затражн да мобплисана грчка војска нападне Бугарску, сагласно грчко-бугарском уговору. Краљ Константин то одбије. Веннзелос поново да оставку и краљ му је уважи. Тако је цео свет све до бугарскога напада веровао да ке Грчка, пошто је на бугарску иТобилизацију одговорнла мобилизацијом своје војске, н иа бугарски напад одговоритн нападом. }' то је веровачла Србија, у то су веровалн н свп њени савезници и према томе удешавалп своје држање п своје нрипреме. Нема ннкаквс сумње о томе да бн догацаји у Србији текли другачије да се знало поуздано да ћс Грчка остати неутрална. Врло је вероватно, на пример, да би у том случају цела северна Србнја била одмах ева.купеана н да би сва српска војска бнла сконцентрисана у јужној Србији, коју би због знатно скра пеног фронта могла успешно браннтн, чувајући при том везу и са жељсзнпчком пругом н са савезницнма на солунском фронту .Онда не бн било повлачења кроз Албанпју, не би било глади н смрти. Али да оставнмо то. Зло, велпко зло, бнло је и ирошло, и ми бисмо га лакше поднелн да је оно дошло због тога што се грчки краљ одиста колебао. Алн оно што није знала Србија п њени савезницн, оно што није знао Веннзелос као грчкн председник мннистарства, оно што, по тврђењу краља Константина, није знао ни он сам, он краљ Константин, зпао је Радославов, лредседннк бугарског миннстарства. Радославов јс, нанме, изјавио у бугарском собрању у напред да Бугарска у случају рата са Србијом неће иматн сукобе нн с једном балканском снлом — дакле нн с Грчком. Од куда то? Је лн моI ућно да краљ Константнн не зна да његова мобнлнсана војска нег»е напастн Бугарску, а да Радославов то зна? Да случајно краљ Константин ннје у напред саопштио Внљему своју одлуку да изневери Србију, па је Виљем саопштно Фердпнанду, а Фердннанд Радославову? Да се он ннје само играо са својим прсдседником министарства Венизелосом, како би што боље изиграо њега и Србију?

Да јо по свој прилици тако, потврђуЈе Један докуменат којн је објављен тек по уласку Румуније у рат. Још у пролене 1914 године, дакле пре сарајевског атентата и овога рата, изјавио је немачки амбасадор у Риму румунском посланнку у Риму, свом тадашњем савезнику, да је Немачка потпуно сигурна да се Грчка неве мешати у случају рата између АустроУгарске и Србије. Ово је још у октобру прошле године објавно службени лист францускога министаретва војног (Бнлтен дез Арме). Значн дакле да. је краљ Константин тачно знао да кеве помагати Србију, али да ју је хотимице држао у нензвесности како би је што боље сахранио. Али то није све. Бугарски напад дошао је и прошао; Вснизелос је пао; а Грчка је ипак држала мобилисану војску. Савезници су питали зачуђено на што та скупа мобнлизација, кад војска није употребљена кад треба. Њима се одговарало да је мобилисана војска зато ту да чува границу од Бугара и Немаца. Али једнога дана до$у Немци и Бугари. И шта бива? Грци им сасвим љубазно уступе и оружје, и муницнју, и читава утвр$ења, напараве лепо записник о свему томе као о најобичнијој трговпни п повуку се, а извеснн впшн грчки офнцири предаду се чак драговољно са читавим пуковима војске. Е онда је вег» било потпуно јасно. Бнло је јасно и са.везницима н целоме свсту да је грчка војска била само зато мобилисана. да у случају пот[>ебе нападне савезнике с леца, а да је све остало бпо само пзговор. II онда су дошлс разне блокаде н искрцавања. савсзнпчкпх трупа, дошле су у општс разне мере које је савезницима диктирала самоодбрана. Савезнпцн впше нису могли битп сигурни на солунском фронту докле год су нмали иза својих леца наоружане трупе краља Константина. Зато су онп енергнчно тј)ажили разоружање тпх трупа н њихов пјјснос у Мореју где не могу бнти опасне. Краљ се дабогме дуго одушфао. Тек кад га је блокада толико стегла да је п сам могао добити хлеб само на купон, он је прнстао. Алн је онда непрестано одуговлачио; надао се непЈ)естано да ће Макензен доћи н ослободити га, јер је Макензен одмах по заузспу Букурешта почео поручивати на разне стране како пе ускоро кренути на Солун. Али је сва нада била на празно. Макензен не само да није могао пог»н на солунскн фронт, него је морао тражити нојачања да би се од])жао п у Румунији. II тако је краљ Константпн најзад морао потпуно погнути главу. Само, за све то време док је оп водио своју игру одуговлачећп и одгађајуки, глад је по Грчкој све више отимала. маха. смрг је свс впше косила, јер савсзннцл ннеу моглп дикн блокаду док се њихови праведнн захтеви не испуне. Краљ Константин је дакле очевидно крив. То је у опште један од највевих криваца у овоме рату. Али настаје питање: је ли он једини кривац? Иије. Извесно ннје. Све што је овде помснуто о држању краља Константина, изнео је још прошлога лета Всннзелос на

Руски Цари наше народно уједињење

Кад је г. Л. Мијушковић, уЈвршење краљевског обећаша. мају 1916. напустио краља Нико' Краљ је, опет, очекивао на нешлу, дошао је на његово место г. то друго, на победу нелачких Радовић. Госп. Радовић је до- ј царевина. Тако су, од данас до шао и ,као пријатељ краљев и сутра, прошли шеот месецн. као прнјатељ арпског народа у! Но и томе је чекању и стрпље Црној Гори. Као пријатељ кра- њу г. Радовића морао доћи и до љев, јер је хтео, не само да кра- 1 шао крај. Прашлога месеца јаља спасе од љаге Бранковића, вили су амерички листови да је него и да му осигура ме- краља Николу оставио и г. Ра-

једном огромноме збо]»у усред Атнне. Њсгова тврцења није ни ко опровргао. Он је та- своја' тврђењЈ ' неумсрко г.енбвљао н

одооравали, али.... низелос је срамно на-

преко штампе. II њему су пљескали Алп кад је требало прећн на дело, В< пуштен. Нашао се до душе известан б|) 0 ј честитих Грка којн је пошао за њпм безусловио. али је тај орој мален. Тај је факат у толнко жалоснији што се у том малом броју налазе најзвучнија грчка имена: Венизелос, Кундуриотис, Данглпс, Полнтнс н други. Грцн су обожавалн свога Веннзслоса док се његово држање није коснло са њиховом трговачком зарадом; велики патрнота. велнки беседннк, велпки политичар п до краја честит човек, Венизелос је пмноновао својнм цромућурним земљацима докле год је полнтнку п борбу узимао у своје руке. а њнма остављао да тргују н да се богате. Али кад их је позвао да оставе евоје приватне послове и заложе се !заједно с њим за спас отаџбине, они су му у главноме окрену^и леца. Онда су нм се од један пут учинили паметнији разни Скулудпсн. Гунариси. Ламброси н Дусманиси, којн проповедају мпр и неутралност по сваку цену, па чак и по цену народног образа п жнвотних државних интереса. Да. Грцпма се мнр јако допадао, јер је однста бно рснтабилан. Док су у њихову земљу стнзале изгладнеле и ноцепане српске избеглице, онп су не само спокојно шетали по Атинским улицама, пуним сунца н ваздуха. него су одиста зарацивали внше но икад. Само акције грчког паробродског друштва билс су. на лример, скочиле са 500 од сто. чолико је зарада грчких бродова због њпхове неутралне заставе била повећана. Пзгледало је одиста да је тачна она пословица: у Циганке црн образ. алн пуна торба. Али, ево, где се сад Грцн нацоше н са црним образом и са празном торбом. Глад бесни у Грчкој, умире се од глади. II ннкога да зажали. никопа да помогне. Док су Србп у својој несрећи имали уза се спмпатпје и помоћ целога света, за. Гјжс неће ннко ни да чује. По изјави њиховога краља, новннари неће ч31К внше нн да штампају његове нзјаве. Непе, јср знају колико у њима има истине. II што је најглавннје, ово јс извесно само почстак грчке несрећс. Права нспаштања за лакоумно снграње са својим народним обавезама и својим народним образом по свој прилици тек имају да дођу. М. Т.

Претплатницима „Врача Погађача” Све дужннкс „Врачеве” молн Зорка С. Лазића да испуне своју дужност н упуте дужну претнлату на адресу: Кеу. М. 8. Во2»скоУ1С, Сћ 18 ћо 1 т, Мт., Р. О. Вох 5x1 којн ће примљен нова-ц доставнти њој. Моле ое сви наши листовн да објаве Овај апел.

ДО ЗНАЊА.

Срп. Д. Д. „Вазнесеље Господње” бр. 115 СССС. у Хамопд, Ннд., овим ставља до знан.а својпм чдановима, који се падазе изваи седншта друштва да је друштво решилз на својој седнпцн од 11. о. м., да сви саи чдановн овог друштва, којп се палазе у мостнма где постоје друштва Савеза Сдоге, узму преступпе лпстове п гтупе у дотичпа друштва, пначе у сдучају бодеотЈ! губв право на бодсснпчку потпору. Иазн Ереиип, Жива Габоров, продсодпик. рачуповођа.

сто у уједињелој српској и југословенској држави; а као пријатељ српскога народа у Црној Гори јер је био дошао са програмом уједињења Црне Горе са Србијом, са програмом ује дињења читашог Српског Народа у једну државу. И за то је г. Радовић, као први црногорски крунски саветник, као црногор ски Министар Председник, 6. (19) августа 1916, предложио краљу Николи да абдицира у корист свога унука, Његовог Краљевског Височанства Престо лонаследиика Александра. Краљ се, тада, бар привидно, није бранио од тога предлога, признао је корисну и патриотску страну предлога, рекао је да је то увек била и Његова жеља, да се Српотво уједини, али је тражио да му се за то даде треме на и да се ствар постепено изве де.” У ствари .краљ је, са тим и другим, разним изговорима, хтео да добнје што више времена, очекујући победу Централинх Сила н реоторацију ‘‘велике Цр не Горе” под туторством Аустро Мађара. Госп. Радовић је чекао на из-

довић. Онда је дошло ово: Пре неколико дана стигла је вест из Париза, која се потврђу је са најзваннчнијег места, да је Његово Царско Величанства Ру ски Цар одликовао г. А. Радовића. Госп. Радовић није успео, ни у дваиаестом часу, да акреие правим и српским путем краља Николу, алп је успео да га, у пи[ган.у на|пгег народног уједпњења, за које Српски Народ вековима лије своју драгоцену крв, истера па чистину. И ту је услугу г. Радовпћа Њег. Величанство Руски Цар наградио својјим високнН одлмковањем. Овим се значајним актом све чано пзјаснио велики Словенски Цар за уједињење Србије и Црне Горе и тиме још једном доказао своју впсоку наклоност према Српству н Југословеиотву Живела Русија! Живео Нико лај Други.! Живело иаше Народно Уједи њење! С. Богдановић. Њујорк, фебруара 1917.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Годишњица Вердена. Овнх дана, 21 фебруара ове године, навршила се годииа дана од изненадног и силног немачког папада на Верден. Онасноет је бнла врло велика. Немци су всћ на све стране трубили да. је пад Вердена, а у вези с њпм н пад Париза, пнта ље од свега неколико недеља. п одиста је било тешко твјпнтн да се њихова предсказивања неће испупити. Али се Ф|»анцу зн нису збунплп. Они су ставнли у покрст сву своју храброст II сву своју ПЈЛфОДНу ОПСтрину м окретност, п катастрофа је отклоњена; отклоњена за вечита времена. Да.нас се, без претернвања. о Вердену може говорити као о једном свршеном догађају. као о једној слав ној француској победи и једном судбоносном немачком по * * разу. Од Вердена су немачка кола ударила низ брдо. Енглеске победе. За сад само бележпмо да су Енглезп знатмо потисли Немце па фронту од чнтавпх 11 мнља. II на Тигрису према Тур цима Енглсзи су такође однели сјајну п значајну победу.

У идунем броју бнће вишс го-

вора о овпм победама наших савезника, а овом приликом са мо скренемо пажњу на то да су оне увод у велику пролетњу офанзиву. Председнин Вилсон. II идућу нсдељу Прсдседник Внлсон свечано ступа по други пут на 1 федседничку столиЦУ- Председник Вилсон излбрат је у новембру месецу. Тада је иарод на изборима рекао ко има да буде пЈЈедседник Сјед. ДЈ)жа.ва за идуће 4 године. Ну то још није било све. У јануару месецу по истој ствари гласалн су изборници по појединим државама. Тн гласови донети су у Башингтон пре неколико дана и пребЈшјани у Конгресу. Тек тим последњим чином утвЈ)ђено је законнтим путем ко

је изабран за председника. Сада. у недељу пзабранп председник полаже заклетву п ступа на. своју дужност. Говор Лојда Џорџа. У прошли петак говорпо је пред Доњом Кућом у енглеском сабору Лојд Џорџ, председник енглеског мннистарства. То је свакојако један од најозбиљнијих гово]>а који су се до сад чули у Енглеској са тог места. Он најављује да је енглеска влада рсшена на све жртве да би добила рат. Да бп се обезбедило снабдевањс земље храном, Лојд Џорџ тражн: 1) Да се енглескп народ одрече свих непотребних артикала како би се што вени број бродова могао употребити за нрснос хране; 2) Да сс што внше појача грађење транспортних бродова: н 3) Да се повећаннм ценама за земаљскс производе што внше подстакну земљорадници у Енглес кој на што већу пронзводњу хране. Ова последша мера нарочнто пе обрадоватн Немце. Они су из почетка пустили глас ка ко пс Енглеска због појачане субмарннске акцнје остатн без хране већ кроз месец дана, а после су тврдили да ће то бити кроз два до три месеца, док. ево. Енглеска предузима мере за храну у идућој години, а на прве месеце н нс мисли. II ово нсмачко предсказивање тачно је дакле као н толнка друга. на пример, о паду Вердена. „Немачко беснило”. Израз „фурор теутоннкус” (немачко беснило) постојн већ ве'ковнма. Да он није нразна реч. доказали су Немци многобројннм иоступцнма у току ово га рата, нзмеђу осталога н потапањем холалдских лађа крајем прошле недеље.. Једнога јединога дана потопили су Немци седам холандских трговачких бродова, и то без икаквога повода, јер у њима није било

ничега забрањенога. Нека само тако продуже. Кра јње је вре ме да се све државе отворено изј'асне против обичног разбој нпштва-. и крајње је време да сви увиде како је неутралност то нсто што и јатаковање. Грчка војсна с оне стране браве. У прошлу суботу јавиле су новине ову вест из Атине: До 19 фсбруара лребачено је у Мореју 15,800 грчких војника, 4200 коња и мазга, 313 топова, 155 машинских пушака, 140,000 пушака, 105,000 сандука пешадијске џебане, 333,000 граната и 133,000, 000 пушчаних метака. Преко Нирсја се преноси још 197 ста рих турских топова. Ирема томе изгледа да је цела. грчка војска пребачена у Мореју. По рачуну из 1908 године број грчке војске износио је у мирно доба 21,355 војннка и официра. Свакако сада да ће тај број бити око 25,000 вој ника. 8000 грчких војнпка предало се Бугарнма, 15,800 пребачено је сада у Мореју. Мореја је јужно полуострво које је одвојено од севернога дела Грчке Корпнтским Заливом. Коринтски Залпв пазе савезнички бродовн тако да Грцп внше нису у стању приреднти напад с леђа савезничкој војсцп у Маћедонијп. Талијани у Епиру. Све до средине фебруара'месеца савезнички фронт у Мапе донпји није стајао у непосредној везн са Талпјанскпм фронтом код Валоне. Код Корнце, на грчжо-албанској граннци, та веза била је прекинута и ту су Грцн непосредно опћнли са Немцима. 20. фебруара јави- ^ ше брзојави из Атине да су Талијани заузели Корнцу и успо- , ставнли непосредну везу са са везничком војском у Маћедонији. Према томе од Валоне, на Јадранском Мору, до реке Струме сада се протеже непрекидни фронт савезннчке војске. ..Пољска војска". Кад су Нсмачка н Аустрпја прогласпле руске делове Пољске за независну државу смерале су на једно: да. ће се напи велики број Пољака којп не до бровољно ступити у немачку војску — да се бори за „независносг Пољске”. Н Немачка н Аустро-Угарска много су рачу нале на ту војску. У ту сврху зослати су у Пољску многн офп цири да органнзују и извежбају ту силиу војску. Све су ку I 1 'оји год би се јавио. II ире иекн дан јављају нз Жеиеве, да су Немцн силно разочарани. Од целе те приче није било ништа. У пољску војску јавило се свега неколпко стотп на људи. Шта стаје рат до сада? У прошли петак немачки ми нистар финансија поднео је пред немачкн сабор предлог да сс распише још један ратни за јам од 15 милнјарди марака. Том прнликом нзјавио је он да рат до сада стаје све зараџене државе 300 милнјардн марака. Од те своте спада на Цен гралне Снле 100 милијарди, а на Оавезне Силе 200 милнјардн марака. Да се оцени прави значај ових страховитих издатака тре ба имати на уму, да Савезничке Силе броје 713 милијуна, а Централне Силе 143 милијуна становника.