Србобран

1 <ШМВЕК 386

УОКК, N. Т, ТШЈК 81 ХАУ фТАКСН 15, 1917

УЕАК VII.

ПРЕТПЛ АТА: За Сјед. Државе нп годину бо ц. Канаду, Европу игд. год. $1.50 Србобраи жздазн четвртгом иа 443 V. 8* Х*гм(, Метг Уо»к, М. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДШБЕНИХ СРБА СЛОГА

Р В О В Р А N

5ЕКВ МАТ1СЖА1. РАРЕК АИО ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „51.0СА”

Број 386

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 2. МАРТА 1917.

ГОДИНА 7.

Бугарска посла

Прс неки дан издало је бугарско посланство у Вашингтону једно саопштење кога би се стидело нс само свако друго Ј.осланство, него и свака друга обична каицсларија' У политици и дипломатији истина ппје једшш начин да се доџо до цнл>а, алн сс ипак зна., нарочпто у дипломатији, докле се може нпн у том погледу. Бугари су међутим дипломатију схватилн као безочно лагањс. Није онда нцкакво чудо што је бугарско иосланство у Вашингтону могло, поред низа других неистнна, тврдити у том саопштењу н ова-кве ствари: 1) да у Мапедоннјн псма нн једиога Србина: 2) да је у моравском крају становнпштво ветшиом бугарско; 3) да су окрузи нишки, пиротски п вран>скп били део Бугарске до 1878 годпне, када их јс Берлински Конгрес, супротно жељи етановништва. доделио Србији. Ма колико да су Бугарн у Мапедоннјп вешали и убмјали, бни ипаж нису у њој могли истребити све Србе, јер би она нначе остала пуста: према томе је прво тврцење бугарских днпломата у сваком случају лажно. Да је н друго тврђеи>е н лажно и безочно, може потврднти уредник .,Србобра.на”, којп је п сам и? моравеког краја н којн зна да тамо ие само нема Бугара, него је још, уз то, бугарско имс у том крају символ глупости п срамоте. Али је ипак пајбестиднпје тврцсње бугарског посланства да су окрузи нишки. пиротскп и врањеки све до 1878 годвне били део Бугарске. јср п деца знају да до 1878 годние I Бугарска нијс ни постојала као држава. Тек тс године створена је вазална бугарека кнежевнна, н то захваљујугш пе неком бугарском устанку, него брапп Русима. који су после крвавог рата од 1877 годпне ослободили незахвалнп п нзопачеин бугарскн народ. Поред тога, не саадо да становништпо поменутих кра.јева нпје снлом присаједињено Србији, него је ондашњој српској владн стигла маса молба. н из видинс-ког, трпског и софпског краја, у којпма становннштво моли да припадне Србији. Али је Берлипскп Конгрес. у пркос свима тим молбама, на којима је бнло небројено потписа. ппак доделио новоствореној Бугарској и видински, н трнски. п софиокп крај. 11 то није никакво чудо: на Берлинском Конгресу водпо је главну рсч Бизмарк. То је тај исти конгрес којн је одлучио и да Ауетрнја окупира Босну и Херцеговнну. ма да јо становнпштво тих покрајина устало против тадашње турске владавиие само стога да- би се сједшшло са својом брапом у Србији и Црној Гори. п ма да су ради тога сједињсња заратиле е Туреком п обе те српске државе. То је тај конгрес, нае коме је ликовало немачко наснље. Бнзмарк је знао да код Бугара нема политнчке свести, и како им јс веп био иаменно п пемачког в.тадаоца. он се ни најмање није противио да Бугарска ојача шго више на* рачун Србије, знајупн да пе прекочшмачког владаоца мопн да употреби полнтнчки незрелу бугарску масу како му год буде воља. Да је Бизмарк знао што ради. потврднлп су и'последњи политчкн догађаји. На бугарскоме лрестолу није, до душе, опај пстн Немац кога јс иаместио Бизмарк. али је ипак Немац. и ј’о пунокрвни: да лп му је нме Александар Батенберг или Фердипанд Кобург. слоредна је ствар. II тај Немац. ево. данас водн тр Бугаре, као обичне иајамнике, против кога год хопе: водн нх не само протпв Срба, него п против Руса. Француза п Енглеза, ма да су сви ти народи нсобнчно много задужили п Бугарску као државу, п Бугаре као народ. Да је Бпзмарк знао шта ради, потврцује п горс поменута нзјава бугароког посланства у Вашингтону. Ма ко да је на челу тога посланства. он је морао пропи кроз школу: н онда би се могло очекнватп да пс бар он увидетп како је срамна улога коју је њсгов немачки владар одредпо његовој полнтпчки незрелој и несвесној брапн. н да пе у знак иротеста датн оставку на службу, па сс онда повупн у крај п крити од целога света да је Бугарин Уместо тога, тај школованп Бугарпи даје лудачке изјаве :;ако у Мапедоиијн нема Срба, како је у Моравском крају становништво вепином бугарско н томе слично. пружајунп тиме непобитна доказа да је н он Баја Гање као којн му драго бугарскн баштован. Вначи дакле да политичкн зрелих Бугара у општс нема. Уместо да се радујемо, ми због тога можемо само жалнти. Пз једнога сасвим оправдапот разлога. Кад сс овај рат заврши, наши пе сс савезшши морати питатн: шта пемо с Бугарнма? Стога што су далн низ доказа о својој политичкој и моралној незрелости п што данас у Србији врше у маси најобичније злочпне, Бугари мучпо могу бити остављени самп себн. тс постоји опасност да нх. у име толико злоупотрсбљаванога српвко-бугарскога братства, не наметну нама у друштво. За

нас Србе таква заједннца била бп. дабогме, највена казна. Сви г.ш желимо заједницу са брапом Хрватима и Словенцима, али не п с Бугарима, јер су Бугари — небрапа. Кад то кажемо, мп разуме се изузимамо становнике видинскога, трнскога п софис кога краја, јср онп п нпсу Бугари него Срби. Из софискога краја био је. на пример, родом п свнма нама добро познати Никола Христип, покојни „чича-Никола”, воји јетолико пуга. био у Сронјп министар и иредседннк министарства. II само стога што су тп људи Срби п што су 1878 године желели сједињење са Србијом, Бугарн су наместили прсстоиицу у самој Софији, како би пх што брж? п лакше побугарили. Још 1895 годнне, кад је уредник „Србобрана” бпо у Софији. цео нешколо ванн свет у Софији, нарочито старпји. говорно је српски, н с њнм је споразумевање ншло врло лако. док је иколоване Софијанце веп било много теже разумети, јер су у-школп билн научили бугарски. Стаиовнпцп впдинскога. трнскога п софискога краја- нама су дакле у свако доба добро дошлн. јер су онн Срби, наша брапа. А Бугарпма — далеко лепа купа. Ено им њиховог Фердинанда. ено им њиховог посланика у Вашингтону. па нека се п>има ките и поносе до миле воље. Завндсти пч зацело некемо: можемо нх само жалпти. Непемо нм чак тражитн ннкакву захвалност што смо се толнко крвавили с Немцнма радм слободе иелога Балкана, ради слободе не само наше него н њихове. м. т.

Краљ се правда — Изјава краља Ниноле дописнику њујоршког ..Сона". —

Њујоршкн ..Сон” од 2. о. м. доносн опширан разговор сво га дописника са црногорским краљем. Оставити /за.ј разговор без потребног објашњења, значило би допуститп, да се у американској п српској јавности шпре заблуде о догађајима који треба да се тачно знају. Пзјаве учнњене од стране краља Нпколе. нмају у главном два цнља: оправдање од тешке оптужбе. да је изневерио, како српску ствар. тако и савезничку. п похушај да добије благонаклоност п сажаљење г. Вплсона п американскпх политичких крупова, пошто јс претходно свс то изгубио код некадашњих својих савезника п ирпјатеља у Европи. Краљ Нпкола почиње свој разговор хвалепн се верношпу својих нодаиика. истичупи нарочнто оданост оних којп сс сада па.дазе у Америци. Ја не сумњам, велп краљ Никола. да би онн сви дошли к мени, кад бн могли, да ее боре за слободу своје отаџбине. Даље, краљ покушава да се правда, како њему није ни један пут понуџен сепаратан мир, веп принцу Мирку, којн је гттао у Прној Горц. Према томе краљ би хтео реки. да су н оптужбе управљене противу њега неосноване. Говорепн о малим државама и о судбини Црне Горе, краљ се строго чувао да буде категоричаи. Оне пе добпти своја права, а неке пе се п увеиати. велн бојажљпво краљ. н нада се да пе напи праведног гудију у лнчностн г. Вилсона. Пзјава краља Пиколе.еадржи извесна тврџења на која је лотрсбно дати објашњења н одговора. колпко радп истине, која прелази у својииу историји, толико и због нашег рада на нацноналном уједињењу. Овакве Дпзјаве уносе забуну, п покушавају да нетачно представе раеположењо Црногораца за опште уједињење српско. Краљ Никола вели. да у Америцн има до 15.000 Црногораца. п да му је од тога броја- 50 изјавило лојалност. То је сасвнм могупе. само што је то и сувише мали проценат, да бп се на основу њега могао доиртн закључак о расположењу оних осталих 14.950. Краљ Никола има право, кад вели да би ЦрноI орцп радо дошлп да се боре за своју отаџбину, али греши кад мисли да би радо дошлн к њему. Нека ми се нс замери. што пу рспн. да расположење Црногораца. бар овнх у Америци, познајем. може бити. боље н од самог краља. Услед непрскидне везе и општења. као њихов земљак и конзул, имао сам прилике да упознам њпхов карактер н њихово национално расположсње. Ц])ногорцн су сви за уједињсње Црне Горе са Србнјом. То се расположење не датпра од капнтулацнје црногорске, век можда и од неколико деценија раније. Оно није резултат једне партиекс борбе, нити каквог политичког прозелитнзмп. веп спонтан нзраз народног осепања. То је она унутрашња тајна кохезпја. која лежи у заједннчкој крвп. историјп. осепањнма и надама.

Краљ Никола изјављује дописнику „Сона” да оставља Црногорце г. Внлсону. да се он о њнма у неку руку брине. Ова је жеља краљева значајна. Ои се данас више не обрапа ни нредставнику Русије, ни Србије, ни Француске да им повери старање о Црвогорцима, век директно г. Вилсону. Нема сумње. да свп странци у Америци ужпвају заштиту г. Вилсона и његове владе, п тиме се можемо са пуно права похвалити. Али остављати Црногорце г. Вилсону, да их он учи националним дужностима н да располаже са њима, то је. нн мање нн више, пего још један сдметннчки покушај од стЈЈане храља Николе, 1 ! једнД ориентална насртљнвост на личност г. председннка Вилсона. Краљ Никола велн. да му ии један нут није понуџен сепаратан ми]>. П ту краљ има право! Краљу није нуџен мир, веп је краљ нудио мир.*) Преваљивање одговорности на свога с] 1 сдњег снна значи малодушност п једну чудну појаву која даје дпван матермјал за један драмски проблем. Прииц Мирко који се сада налази у Црној Горн није ништа мењао од онога што је уредио његов отац. Текст уговора војп је стипулиран. пре него је отпочела аустријека кампања против Србије. еведочн да је свака одбраиа илузорна. Тај текст пао је у руке офнцирима француским п енглеским на положајнма више Котора. п он сс данас без сумње налази на надлежном мссту у Лондону пли Паризу. Пзмеџу краља Нпколе и његовнх сннова нема подвојеностн. Њихова је судбина унапред запечаиена чврстом вољом сриског народа, да доџс до коначког свога јединства на челу са династнјом Караџорђсвипа. која је дала толико доказа пожртвовања и патриотизма. А. В. Сефефовић. *) Впдп о томе чланак на другој странп. Уредп. Српс&а Народна Одбрана у Америци

П Р А В 1. Сврха. Сврха је организације да удру жп и чврсто уједињеие одржи све Србе у Сједиљеним Држава м, а Америк*е без разлике, с тпм да унанређује љпхов полиггпчки, екоиомски и духовни живот у складу са интересима Амерпке. 2. Послови органнзацпје. Ова организација тумачи народу положај Српства н Тугосло венспев, шири јединство и слогу, развија дисциплину народног рада, поучава н&род о чуван>у иародиог здравља, штедњи п скромности о грађанским |Врлн.нама грађана Сједињених Држа ва, скупља добровољне прилоге за сртске болнице и српску сиро чад, одржава сваке годџне про славу Видовдана и сакупљање Видовданског Дарка, агптује за ојачање народних Савеза и за сва друга српска културна и витешка друштва, као н за наше народно новинство, и вршн све друго што иде у корпст иашега народа. 3Устројство. а, члансггво: Члан је “Српс-ке Народне Одбране” у Амерпци, без обзира н, а старост, положај • и имање, свакн Орбпн и Српкиња. Члански је улог српско осећање сва■ког поједннца и његав српскп рад у свему ономе на што га позаве Народна Одбрана. Због ово га ће Одбори, да би се знало где има Срба и да би се могли сви позватн на рад, нзвршити попис (цензус) српскога народа у своме делокругу рада. б, о д б о р и: I. Главнп Одбор. Овај Одбор се састоји из два или више наших предсггавника свих српских устаиова које посггоје у Сједиљепнм Државама. 2. Ц е н т р а л н н О д б о р н. Постоје, на исти начнн саста.в

И Л А. љеии као Главни Одбор, у главним центрима сртским, и то у свакој државн по један Централ нп Одбор, тамо где га оснује Главнп Одбор. 3. М е с н н О д б о р и. Постоје по местима (колонпјама) тамо где се оснују у споразуму са Централнпм Одбором з,а државу у којој се Меснн Одбор налази. 4- П р в е р е н и ц и. У местима где нема довољног броја народа за постојање Одбора одређиваће Цеитрални Од •борп своје поверенике. 4 Часништво. Свакн Одбар има једног пред седника, једног или више потпредседника, једног или два тај ника и једпог благајника. 5 - _ Секције. Сваки се Одбор дели на Секције, према пословима које врши (и то на културну, финансиј ску, и т. д. . Свака секцнја пма председнпка и тајника, који мо рају бити чланови Одбора, док остали могу бигги и ван Одбора. 6 . Седнице. Седннце сазнвају председништва Одбара према потребн по слова. Решава увек онолпко чла нова колико дође, с тицг да се чланови увек благовремено известе о предмету решавања. 7 Односи између Одбора у раду. Меспи Одбори подносе извеш таје и чипе пптања својим Централпим Одборпма, а ови Главиом Одбору. У обраггном реду издају се расппси, саопштења и наређења. Извештаји се морају подносити најмање једиом крајем свакога шесеца. 8 . Фпнанспјска средства. Народна Одбрана долази до својпх фннансијских средстава и}тем добровољних пучлога и за вештаља.

Све прилоге који се сакупе шаљу Месни Одбори сврјим Централним, а ови Главном, ко ји их шаље тамо куда су намењени. Сваки Одбор мора увек означити у коју оврху се пртлог иамењује и од кога долази. Сви прилози, а такођер и рачупи, објављиваће се преко срп ских новина. За прегледање .рачуна одређнваће сваки Одбор крајем сваког месеца по два своја члана, који ће му поднети писмени из вештај о стаљу које нађу. Из сакупљених повчанпх при лога покрнвају Одбори само нај нужније потребе препнске (кан целарије) с тим да ови трошкови не смеју прећи десет проценаиа сакупљених прплога. Чековп се шаљу на Српску На родну Одбрану. Они се са иотписом председнпка депонују пре ко (благајника у одређену Банку на рачун Српске Народне Одбране, а пспдаћују се чекови ма са потписом председника и благајника. Постојаће бонд од председника п благајника Глав ног Одбора од по 20.000 долара. 9 Начин рада п админпстрацпје. Народна Одбр.ана врши своје послове личним радом чланова Одбора н свих осталпх Срба, пу тем свих српоких листова којп су сви њенп органп, преписком, а поглавнто предавањима која Одборп морају држати сваког прзника и недеље. Препнска између Одбора мора бити тачна, кратка и брза. Мање важну потписују тајницп, осггалу председник п тајник, а сву новчапу председнпк, тајник и благајник. Прогласи, манифести и т. д. потппсују се само именом Одбо ра. 10. Печат. Сваки Одбор мора иматп печат који је овака>з : За све Одборе у кругу печата стој и: ‘Српска Народна Одбрана у Амерпцп”, а у срединп: Главнп Одбор, или Централнп Одбор (са именоод његовог места) илп Месни Одбор (са нменом његовог места.) Крај. Из Српства и Југословенства Сарај о војводи Вуку. Прилпком јуначке смрти потпукав нпта Војина Иоповина, званог ..Вук” зоог његове храбрости п јуначкнх дела за ослобоџење Србије, генерал Сарај упутио је свима савезничким војскама ову наредбу: ..Потпуковник Војнн Поповпп пз Српске Војске показао је неиадмашну храброст н полет бсз прпмера, одуинрупи со дуго на. челу својих дооровољаца на сектору Лерин—Биклнштс, -где је учшшо велнке услуге. Од почетка српске офанзиве он је неизмерно допрпнео постнгнутим успесима све до тренутка када јс погпнуо славно на челу својих трупа.” Слава војводи Вуку! Веснић о народно!« јединству. „Хрватски Свијет”, у свом уводном чланку од 10 ов. месеца, доноси у преводу један Наставак на 4 странп.