Србобран

ГШМВЕК 3 88

УЕАК VII.

ЗиВ 5 СК 1 РТ!ОК КАТЕЗ 1 Јш(ед 34а1ев оГ Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е (. с. опе уеаг (1.50 ■» > » Згћоћгап рићПаћесЗ еуегу ТћигаЛау а( 443 V/. аа 31 гее(, N01» Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5РВОВРАМ

ЗЕКВ МАТ 10 НАБ РАРЕК АИО ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ КЕОЕКАТХОИ „ 31 -ОСА".

Бр. 388

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 16. Марта 1917.

ГОДИНА 7.

АУСТРО - БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ

Краљевско Српско Посланство у Лондону послало је пре изпесног врсмена уреднику .Србобрана’ једио саошптење (заједно с овом сликом срлског страдања) из кога се видидау краје вим,а под Аустроуга])ском све внше превларујс терор, раван те рору у крајевима који су под Бугарском. У почетку је било Ш)ивндно псправиог држања само стога да би се направио добар утисак на странце, а нарочито на неутралне земље. Алн чим јс Аустроугарска уклонила из земље стране лекареке мисије и забранила путоваље странцима, онда је одмах открила своје нраво расположење п своје праве намере према Србпма, н потпуно усвојила иачела која, су Бугари отворено исповедали од самога почетка, т. ј. истребљењс српскога жнвља. терорисан.е становништва н уклањање из земље свих угледнијих људи. Аустроугарским властима није довољно што су одвеле н интернирале одрасле Србе, српске жене, па и саму децу (до сад је одведеио и пнтсрнирано недесет до шесет хиљада), не]'о су завелс н чнтав систем најстрожих казна, махом смртне казне вешањем. Док бугарска влада у Софнји см,а,тра за иотребно да преко ,.Народног Собраља” донесе нарочити закон „против разбоЈЈгаштва” (вид. софиске новинс „Зарја” од 16 децсмбра,, 1916) до би дала правну форму безбројним убијањпма српских грацана у окупираним крајевнма — дотлс Аустријанцима не треба ни то. Они смртнс казне врше просто на основу једнога списка раније учињених „злочнна”, који за с.обом новлаче смртну казну. Тај списак са-ставно је главом аустриски врховни командант, ]|адвојвода Фрпдрих, ч.ши аустриског царског дома; он је из дана у даи све вевп, јер обухвата све вевн број случајева којн се казне смрку. Нрема званичним саопштењнма у „Бсоградскнм Новинама” вета}|>ем ес казне, леред вбичинх уерсди 7Г арохаа. гсјишг »лал-м«”, још 11 1) Лица код којнх се иацс оружје, муниција или експлозиви; н 2) Лица која но.мажу заробљеннку да побегне (давањсм хране, склонпшта, одела и т. д.) Разуме се да се овс одредбе невероватно много изврку н злоупотребљавају према жсља.ма и потребама војннх властн. Тако, на пример, „Београдске Новине” често јављају да су ноједина лица, често чак п жене, кажњена вешањем стога што су им власти нашле у ,куип „куршуме”, или стога што су пм на љивн или дивади нацени „закопанн експлозпви н оружје”, а понекад чак. само артнљериске цеви од којих оптуженп нису моглушравити апсолутно никакву употребу. Потлуна нсннносјИших јадних жртава ван сваке је сумње, јср оне нису шгж знати да ли је војска у своме повлачењу закопавала штогод на. њихоом имању, тим пре што су у то доба н њихове куве, и њнхови вопњаци, њпвс и ливаде били без игде пкога. Што сс тиче потпомагања заробљеника, у вепинн случајева се обична достава сматра као довољап доказ. Оснм тога, Српска. Влада пма поузданнх доказа да аустро угарске војне власти кажњавају смрпу још и за ове „злочине”: 1) За иошењс аустрпеке, немачке или бугарске униформе. Овде треба поменути да сами непријатељски војници често продају нашем свету за новац или пнпе разне стварп, а нарочнто рубље, чакшире и чизме (то се види и из „Београдских Иовина”). 2) За држање вепе количине хране по што допуштају одредбс. 3) За држаље блкарног посуца п после претходне опомене. 4) За ношење туцих нисама. — Овде међутим треба ириметитп да ии аустроугарске нн бугарскс власти не допуштају нашем свету да се служн поштом. Поред овнх „злочина” и „увреда” смрпу сс важњавају још н многи другн случајеви, опет понајчсшпс неп])аведно. Тако је недавно било многобројних с^учајгва у којима су поједини грацани вешани стога што или нпсу моглн нли нису хтслн да прокажу где су српске власти /-акопавалс своје архиве. ~ / Српска. Влада има, на пример, поуданпх пзвештаја да је Сибин Јелачип, богати трговац, обеш(/ у Брусу стога шго није хтео проказа.ти место на коме је о/ављена извесна својипа Престолонаследника Александра. / Један очсвидан доказ о аустр*гарским зверствима јесте н ова сдика. Она је јсдан од најгп/чшјих података из рата, а на^ена је код једнога немачког /Фицира којн је погипуо код Битоља, одакле ју је Српска К»«вна Команда упутила Српској Влади. На њој се види вец/ље шесторнце српских гра^а-

БРАћО СРБИ! Ова слина најбоље показује против кога треба да буду уједињени сви наши напори и сва наша снага. Из ње се најбоље види но су српски душмани и српски џелати. Она најбоље по казује против кога треба да се бори сваки Србин ано је способан за борбу: она најбоље показује кога треба да мрзи сваки Србин ако је способан за мржњу. Ова слика кајбоље доказује да С;рби треба да буду сложни да би били јаки, јер је слога и снага једно истз. Брапо Срби! Нека вам је ова слика стално пред очима!

11 а. у присуству аустроугарских офицнра и војника. Да би цсла ства.р била још грозннја, за извршење всшања употребљен је циганин, јер се вешање врши јавно. Немачки официр код кога јс иацена слпка фотографпсао је цео прнзор ради свога задовољства. Српски народни посланицн за округ крушевачки. који су сад иа Нрфу, познали су на слнцп тројицу обешених, а тако исто и место на коме је пзвршено вешање: Обешени су били угледни, честити и нмукни ссљацп из села Лаз-рнце близу Крушевца, а ј едан од њнх (другп по р еду с десЈј| на лево) Јесте Михаило, којн јс био предссдннк општтше у Лазарици пре аустроугарскс пајезде. Мссто на коме је извршено вешање налазп се близу Крушсвачке жељезиичке станице. Како су обешенп људи уживали одличан глас и били напредни домакннн, то онн извесно нису осуцснп на смрт због каквог обичног злочтша; значи дакле да су осуџенн из политпчких разлога. Јавнпм вешањем и излагаљем мртвих тела Ау строугарска хоке да заплаши народ, а уклањањем најбољих п најугледнијих људи она хоке да остави народ без његових воца и саветодаваца.

Из Српства и Југословенства

Борбе код Битоља. У прошлом броју јављено је да су савезничке трупе напредовале се верио од Битоља, потиснувши Бугарс п Немце, н да су том прнликом за.робиле прско 1200 војнлка и 11 официра. Сад мо жемо јавити да се у току даљих бораба број заробљених Немаца п Бугара попео на 1770 са 24 офнцира. Поред тог,ац заплењено је 11 машинекпх пушака п два позициска топа. Уједно се јавља да су мецу самим бугарским трупама код Бнтоља избилн озбиљни нереди п због р^авог снабдеватБа н због мржње према Немцима. Услед тих нереда многи су Бугари пребегли на нашу страну и предали се. Нек се зна! „Чувај се нзрода н аустриских плаћеника”, опомпње наш угледни „Хрватски Свијет” своје читаоце. Код тс опомене „Хрватски Свијет” има. на уму поглавнто један лист, који се сам назива „Народни Лист”, а којн и „Хрватски Свп јет” и остале родољубиве новинс зову „Н&родним Тровилом” стога што тако звани „На родни Лист” не ради за народ

него за Аустрију, и то ради јав но и отворено. II сад, пазите. Тај лист, који због његове пздајинчке службе Аустрпји сви честити листови зову „Народним Тровилом”, и који грдн свс Србе бсз разлике и све свес не и чсстнте Хрвате. тај лнст брани — Краља Николу. Ко не верује, нека узме тако званн „Народни Лист” од 23 и 24 марта, па ће се уверити. Ко ће као Бог. Он људима око тако званог „Народног Ли ста” нпјс дао само рцаво срцс, иего и рџаву памет, те они кад год хоне да нашкоде, у ствари само помогну. Тиме што су као познати аустриски агенти узели у одбрану краља Ннколу они су јасно показали ко је и чпји је краљ Ннкола, н тако ае сад бити на чисто у плтању о краљу Пнколи и онај дсо наше га народа, који је до сад можда бно у недоумици. Тако звани „Народни Лнст” као свакн правн аустриски лист, хтсо је том приликом да направи н једну сплетку. Он је иокушао да представи ствар та ко као да је срамота краља Ни коле срамотл и за све Црногорце. Сиромах „Народни Лист”! Он и не слутн колико су наши Црногорци бистрији

н паметнији од њега, па мисли да их можс преваритн. Јасно је њима као дан да све ово што се у листовима износи о издајству краља Николе у стварн значи одбрану Црне Горс и Цр ногораца; разумеју онн да нз свега онога. што се каже о кра љу Николи јасно излази да је ап ггадојх прпВ спжо оп п Гп<гова. дппастија, а не Црна Гора и Црноогрци. Све новпнс ко је нпшу против краља Николе радо признају Црногорцнма чојство и јунаштво. алп баш стога и налазе да је лраво да имају и таквога краља као што су они, а не краља Николу кога брани аустријачки „Народии Лпст”, зван ,'ЛГародно Тровило”. Билтен Југословенсне Канцеларије. Југословенска Канцелариј,а 1 , од када јс основана у Кливланду, 0„ прпређивала је п слала југословенскпм нови нама у Амерпци извјесни дно матернјала, који је био у вези са југословенскпм покретом. То прирецнвање и шиљање ма теријала ииак није могло да бу де сустлвно. Сада је Канцеларија препесена у Вашнштон н организова.на иа ширим основицама. пак почиље са, надава њем редовног Билхена, којн ће се разашиљати југословенској штампи у Амернцн, у колико она подуппре југословепски по крст, тс већим ловииама осталих словенских новнна у Америци, као н нршим новинама и страним новинама које наш покрет подупиру у 'Европн. Билтен ћс излазнти редовно у суботу, а до потребе и у дру- ј ге дане, давати ће сс новинама бесплатно, а новине се умољавају да сс његовнм материјалом што обилатије служе. . Молба председнику Вилсону. Представницп свих највених српских, х])ватскнх и словенач ких организацнја у Сједињсним Државама, у лрвом реду Југословенског Народног Већа, Српске Народне Одбране, Хрватског Савеза, Словенске Ли-

ге, па српских Савеза и хрватских Заједница, одаслалн су ових дана, у поводу вссти да је врховни аустриски суд потврдио смртну казну над 16-торицом бањалучких _ осуценика, петицнју председннку Вплсону, која свршава речима: „Молимо Вас у нме правде и

човечанства да Ваша Ексцеленцнја посредује у сврху да буду обустављена извршења смртних осуда над тпм људима н претворена у казну тамнице, јер смо уверени да ће с временом бити доказана невиност тих људи.”

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Ново стање у Русији. Америчка Влада прва је фор мално признала ново стаље у Русији. Још у прошли четвртак, 22 овог месеца, амерички амбасадор у Петрограду саопштио је то нризнање новој рус кој влади, разуме сс, према упутствима добивеним из Вашингтона. У одговору на то званично саопштење ч америчког амбасадора, учињено у при суству свих чладова нове руске владе. Павле Миљуков, мипнстар спољних послова, изговорпо јс измецу осталога и ове речи: „Ми се поносимо што нас је прво признала земља чији су нам идеали драги.” Накнадио се јавља да су исту такву посету учинили руској владн у Петрограду и амбасадори Енглеске, Француске и Пталије, али тек у недељу, 25 овог месеца.. То одоцњење нс игра дабогме ннкакву улогу, јер је још Бриан, као лредседник француског кабинета, бно ступио у званичну всзу са Миљуковом, док јс Лојд Џорџ још бре неколико дана изјавио у енглеском парламенту да је рс волуцпја највсћа услуга коју је Русија могла. учинити савезницима. У сваком случају, нова руска влајда нма већ призна ње Сједињених Држава, Француске, Енглсскс и Италије, п тиме је њен међународни положај знатпо олакшан. То, разуме ее, још не значи да је њен положај и лак. Напро тив, многе тешкоће, и то доста крупне, тек имају да буду савладанс. Један тако велики пре лом у државном животу као

што јс промена у Русији не може у осталом бити без озбпљ пнх последица нп у мирно доба. а некамо лн усред овако страшнога рата и то још у тренутку кад је непријатељ пред самим вратима. II одиста, по вестпма пз Петрограда, Немци, који су сс толико повукли на западиом фронту, гомнлају ве лику војску на руском еевсрном фронту са очевпдном намсј ом дазагрозе руској престо ници. План је сасвим јасан. Ако би успели да уцу у Петроград, Немци рачуиају да бн тн ме убили углед новом стању не само у Руснји него и у својој земљи, где је одјек руске револуције био доста снажан. Коли ко је тај рачун тач&н, не може се рећи у налред; алн бн пад Иегрограда свакако довео.у ве лико пскушење све оне слемен тс у Русији којп нису уз револуцију н срцем п душом. Из тога разлога пријатељи Русије не би се радовали ии самој ева. куацији Петрограда. А могунност таквога корака, или бар могућност одласка нове владе из Петрограда у Москву ипак постоји, бар судепи по вестима разних листова. Одлазак владе није, дабогме, то исто што и евакуација Петрограда, јер се влада лако може рсшитп да на пусти досадашњу прсстоннцу нс стога што јој прети опасност од Немаца, него стога што је иреилављена немачким шпи јуннма., од којих је, н поред нај бољс иолицнје, тешко Јкриги војничке тајне. Да је Петроград пун тих шпијуна, впди се из једне прокламације новог