Србобран

Стрдо ■

'1-^-

Бр. 388

г СРВОВРАМ

бКВОВКА^ - 5ЕНВ\УЕЕКЕУ РићПзћед ћу . 5ЕКВ1АК Е0ЧСАТ10КАЕ АИП ВЕ^ЕУСЖЕМТ РОЛО ОР 5 ЕКВ РЕ 0 ЕКАТ 10 К „ 5 ЕОСА" «43 ЛУе »1 22пЛ 51ге«1 Ие« Уо гк, N. V. Виатевз Мапа^ег: М. I. Рирт, 443 2211Ј 51., Ке« \ огк, N. \. ТВ 1 .ВРНОНК: СНВББВЛ 6008. ЕЛ1ог: М. Тп\гипас, 443 \У. ггпЈ 51 гее 1 , Ие\у Уогк, N. V. ЖвигеЈ и *ссопд-с1жм сааиег а< 1ће Ро§1 ОШс« о! Уогк, N. У., ии«*ег сће ас* о! Мжгсћ |, 187 ».

мннистра војног Гучкова. Кад се има на уму да је број Немаца који су руски поданици доета велики, онда такво стање не изненађује, али због тога те игсова није ни мало мања. У колико нова влада буде имала више успеха у савла^ивању и тих и других тешкоба, у толико ие бити веве и њене заслуге, и то не само заслуге за Русију, него и заслуге за ново стање створено револуци јом. Углед новога стања — с тим треба бити на чисто — зависи у првом реду од успеха или неуспеха нове руоке владе. То знају и непријатељи Русије, и зато новој влади праве све могуке тешкоке и споља и изнутра; али то знају и пријатељи, и зато гледају да јој помогну колико год могу. Прва и најкрупнија помоп јесте у успешној француско - енглеској офанзиви на западном фронту, а друга је у брзом признању но вога стања. Сједињене Државе пред ратом. У 'Сједињеним Државама, које су у току ове недеље имале нових губитака од немачких гусара, врше се све потребнс припреме за рат. Док се с једне стране мобилнше све вепи број пукова ради вршења полициске службе, с друге стране је дошла наредба председника Вилсона да се за флоту регрутује одмах потребан број људи до максимума од 87.000, колико пзноси ратна јачина америч ке морнарице. Да се достигне тај број, биве потребно од прилике 26.000 нових регрута. Све ове мере, доведене у везу са сазивом конгреса за 2 април, показују јасно и да је рат на прагу ц да га Сједињене Државе непе дочекати неспрем не. Један нов мопан савезннк улази за који дан у борбу за нашу праведну ствар, уносепи у њену одбрану не само сав свој велики углед, него и сва своја нензмерна средства. II слепима сад мора бити јасно. на чијој је страни коначна по беда. Производња злата у прошлој години. Услед овога олштега окршаја и огромних промена врсдност злата није се ни мало заљуљала. Док је папнрни новац у свима зара&еним земљама претрпео у вредности изве-

сне цромене, злато је непоколебљиво остало најсигурније средство за набавке. Због тога је од интереса загледати како у погледу производње злата стоје поједнне земље, а према статистикама које су објављене ових дана. Целокупна пронзводња злата у прошлој години рачуна се на. 95.725.000 енглеских фуната или 478.625.000 долара (2.393.125.000 франака). Го тово две трегшне те цслокупне производње падају на Енглеску, која је сама пропзвела 60. 000.000 енглеских фуната или 300.000.000 дола.ра (1.500. 000.000 франака). Одмах за њом долазе Сједињене Државе са 19.000.000 енглеских фуна та или 95.000.000 долара (475.000.000 франака), а по том Русија са 6.000.000 фуната или 30.000.000 долара (150.000.000 франака). У земљама Цеитралних Сила про изводње злата није ни било. Енглеска дакле са. производ њом злата долази на прво место. Захваљујуви тој околности н још внше својој разгранатој трговнни она јс пре рата. нагомилала толико злата да, и поред свпх огромнпх издатака које је чинила у току овога рата. њене новчанице имају готово пуну вредност злата. Док разлика шшеру иемачког папирног н златног новца износп 33 од сто. а разлика измеру ау стриског папирног и златног новца скоро 50 од сто, дотле код енглеског новца разлика између злата н новчаннца нзноси свега 2 " с . Другпм речнма: за 100 франака у снглеском паппрном иовцу добија се 98 франака у злату. док се за 100 франака у немачком папирном новцу добија само 67 франака у злату, а за 100 фра нака у аустрнском папнрном новцу не добија. се ни пуних 55 франака у злагу. Као што се внди, Аустроугарска је и на финансиском пољу сила која још можс нмпоновагн само Турској н Бугарској. Дода. ли се свему овоме силно злато које се у току последњих годнна сручпло у Америку п које ћс сад такође бити стављено на расположење савезничкој стварн, онда није тешко прсдвндети крај овога рата нн са. чнсто фннансиског гледишта, Прошла недеља на бојншту

Француска офанзива. Према вестима од среде после подне, Французи су, на јуж ном делу „Хинденбурговс Линије”, успели да развију своју независну офанзиву. Та бор ба се сада налази у јеку и срећа се окреће на страну Француза. Између Ла Фера н Лона Французи су силним налетам освојили необично значајну шуму Куси. Пред том шумом се налази друга, Ст. Гобен, и сада св борба. води пред том шумом. Било је окршаја и на свима

деловима целога фронта. у Француској: у Шампањн и у Алсасу. Веста стнжу да се Немцп спремају да напусте и Алсас. До сад су Французи повратнли око 1000 квадратних миља свога земљншта, Турци скоро опнољени. Докле је главни део пажње везан за запднп фронт, не требо губити из вида дога^аје у Месопотамији који су од тако исто великог значаја. Ту, између границе Персије и реке Тигра, налази се јвд-

СРЛСКН Л0ТП0РЈШ0Р У ШЕРНЛН , (5ЕКВ1АМ КЕћГЕР СОММ1ТТЕЕ ОК АМЕК1СА.)

У једном од прошлих бројева „Србобрана” саопштено је да је Српски Потпорни Одбор у Амернци послао као помоћ српским заробљепицнма у Аустроугарској суму од 5.000 енглескнх фуната или 25.000 круна, У данашњем броју саопштавамо да је исти одбор одвојио 700 долара и за набавку српских књига, које пе се раздати српским војницпма, на форнту и по болницама, и српским ^ацима. и избеглицама у Француској и Енглеској. И јсдна и друга помоп заслужује нашу срдачну захвалност. Не само величином дароване своте него и срепно иогоЈјеном сврхом на коју пе се тај новац утрошити Потпорни Одбор стекао је несумњивнх заслуга за наш народ. Али ово није једина помоћ овога одбора Српском Народу. Основан још у фебруару 1915 годиие, и то под именом Српски Одбор за Пољопривредну Помоп (Зегђјап АвгЈсикига1 КеИе( Сотт 1 иее) овај је одбор у почетку прикулљао прилоге поглавпто у намери да помогне пољску приврсду у северозападном крају Србнје, који су Аустрнјанци опустошили приликом прве инвазије. II доиста, већ у пролеће 1915 године велики број плугова и дрљача укрцан је за Србију. Али у том у Србији избије пегапац (пегавп тифус), санитетска помоћ постанс потребнија од пољопривредне, и тако одбор одреди суму од 10.000 долара да се њоме помогне српском народу у здравственом погледу. Ту суму утрошила је свнма нама добро позната саннтетска миспја доктора Ричарда Стронга, чије је главно седиште било у Скопљу и која. је неуморно радила на томе да се пегавац не појави и идуне зиме. За време нашег повлачења кроз Албанију, Српски Потпорни Одбор у Америцц чинио је све могуће напоре да олакша превоз наших напаћених избеглица у савезничке земље и одвојно је на ту сврху суму од 50.000 долара. Али како је тај посао наишао на непредви^ене тешкопе, цела сума није утрошена одмах, јер је свега једна мала ла^а могла направити два пута преко Јадранског Мора. II тако је неутрошен остатак морао чекати на згоднпју прилику. Та прилика указала се у пролсћс 1916 године, када је одређена нарочита амерпканска комисија да делп храну у Србији. По прорачуну председннка те комисије, она је храиила око 30.000 душа, а за њено издржавање прилагале су све добротворне америчке установе које се интересују за Србју. Српски Потпорни Одбор у Америци из-' Д а -о јој јс око 50.000 долара или 250.000 франака. Али је Српски Потпорни Одбор, поред тих крупних издатака чинно у више прилика н мање издатке од 2.000 до 10.000 долара за разне добротворне српскс установе на страни, као што су: Српски Црвснн Крст у Женеви,^ј^сио_ч _С^об (Српски Иарод) у Француској, Мезон Серб (Српски Дом), Франко-Сербиан Филд Хоспитал (Француско-Српска Пољска Болница) и тако даље. Целокупна сума коју је Српскп Потпорнп Одбор у Америци до сад нздао на разне добротворне српске сврхе пзносн 275.000 долара или 1.375.000 франака. Као што се внди, то је врло осетна н сваког поштовања достојна помоћ. Али Српски Потпорни Одбор у Америци, чији су члановп све сами Американци, ипак не сматра да је довољно учинио за Србс н Србију, него је прегао да поново сакупи што више новаца како би могао н даље указивати потребну помоћ. Пред кама је врло спретно израрен поклич за помоћ српскнм заробљеннцпма и интерниранима: на насловном листу налазп се слика изнемоглог српског војника, а нспод ње енглески прсвод српских стихова из Косовске епопеје (одломак пз енглеског превода српскнх песама од Ерла Литона, познатог под именом Овен Мередит): на другој су страни имена чланова одбора, часника, почасних нредседннка н високих заштитница; а на трећој и четвртој страни налази се сам поклич, из кога саопштавамо у преводу ова. места: „Никада није потреба да се помогне и спасе један народ била вена но што је потреба да се у данашње време спасу остатцп Српскога Народа. Српски губитцн у рату против Туј ака 1912—1913 године н рату којн је 1913 године изазват бугарском нздајом заједно са губитцнма у садашњем рату страшно су покосили мушко становништво несрећне Србије, с' овај трећи рат још се и тако отегао и губитци су били тако .страховнтн — нс само у борби него и због пегавца који је јпзбио у пЈ)олеће 1915 — да је становништво сведено само на један део онога што је било у лето 1914 године. „Сад, после заузена Битоља, један кут Србије опет је слободан, и овај одбор чинн што год може да помогне избеглнцама и становништву у томе крају. Преко 100 тона хране послато је недавно у Марсељ, а одатле у Солун, где ће се разделити под надзором члана Одбора г. Ричарда Уејнраита, и нама је сбећано да ће с времена на време ићи и друге ларе на којима се одбор нада да ће, послати н друге сличне пошнљке. Али ће све то битн мало према потребама у томе крају, и ми чинимо само колико можемо да помогнемо слободном делу Србије, јер осећамо да и Америка треба да буде заступљена у раду на тој ПОМОћИ.” Прелазени затим на наше заробљенике и интерниране у Аустроугарској, поклич наставља: „Ови заробљеници и интерннрани, којих има на 180.000, гако су занемарснн од стране аустриске владе у погледу хране

на велика турска војска и она је скоро сасвим опкољена. Тур цима су Енглези затворили пут |на југу, а Руси на северу, из-

међу персиске гранпце и Мосула. Русе деле од Енглеза још 120 миља.

и одела, да многи од њих умиру од глади и голотиње. С обзиром па ту велику и непосредну невољу, овај је одбор одредио 5.000 долара као номоћ, али је далеко већа сума потребна ако се хоне да се ови јадници спасу од страдања, глади и смрти, п ми се^стога обраћамо свима и свакоме за помоћ у новцу да бисмо могли помоћи како ваља. Тако сакупљени новац троннте се преко Српског Одбора за Помоћ у Женеви, чији су свн чланови Швајцарци и који, као неутралан одбор, једини може добити потребно допуштење да ради тај посао.” Тако у главноме гласи поклич Српског Потпорног Одбора, упућон Американцима. Одбору није довољно што углсдне дамс иду од места до места и у његово име држс Американцима предавања о Србији и потреби да. се помогнс српскоме народу, него сад упунује и штампан проглас, који ће на сваки начин имати знатног одјека. Хвала Срлском Потпорном Одбору у Америцн! Српски је народ у тако тешком положају да није у етању да се одужи својим добротворима, али они могу бити сигурни да ће им он увек. бити захвалан. М. Т.

Српска Књига

У једном од прошлих бројева „Србобрана” саопштено је да јс Цснтралнн Одбор Срискс Народно Одбране, одазивајући се поруци наших врло углед них личности, решно да купи повећп број књига, које су сво јом садржином нарочито погод не за српске војннке, с тим да се највећи део тих књига пошљс на Солунски фронт, а мањи део да се упути у Француску и Енглеску за наше ^аке, који се тамо школују. Сад смо у стању јавити, да је на исту сврху одредио 700 долара ,,Ср пски Потпорни Фонд у Америци” (Ссрбиан Релиф Фонд), и да ће за толико бити мањи издатак Централног Одббра. Колнка је потреба за српским књигама, види се најбоље пз једнога писма које је ових дана упутио „Српски Потпорнн Фонд” у Лондону Српском Генералном Конзулу у Њујорку и које у једиом делу гласи:

Срп. Певачко Друштво „Гусле” отпевало је „Српску Народну Химну” и ..Пловн, плови, ла^о моја” у мешовитом хору, под коровођством г. Ст. Стојановнћа, веома складно н награрено је после сваке песме бурним аплаузом. И отпева ну српску химну, и одсвирану хрватску „Лепа наша домовнно”, „Марсељезу” н америкаи ску хнмну саслушали су присутпи стојени, поздрављајући сваку од њих бурннм пљескањем. Декламацију „Гусларева смрт” декламовала је госпо1 >нца Драгица Ковачевић врло добро. Српског народног гуслара нмптнрао је брат ђуро Вујновнћ, члан Срп. Д. Д. „Словенски Југ”, бр. 150 СССС. н поред свог слабог гласа, доста добро; нарочито је вешто гудио.

..Одбор Српског Потпорног Фонда вољан је да изда 25 енглеских фуната на српске књн ге, штампане ћирилицом, које би раздао српским трупама на Солунском фронту и у болница ма у Алжиру, затим избеглица ма- на Корзици и другим центрима где се Срби данас налаес. Ми бисмо вам били веома захвалнп ако бисте нам могли послати један списак погодних књига заједно са ценама. Од нас су такве књиге тражепе у внше прилика, те ћемо вам бити веома захвални на свакој помоћн коју нам будете указали у овој ствари.” Као што се види, готово исто времено предузимају се мере п у Америци и у Енглеској да се српеком војнику и српским пзбеглицама пруже добре српске књиге, н у томе је најбољи до каз да. је помбћ те врсте одиста потребна.

ти и просто су задивиле публи ку. Посматралац је мога-о прнметити у втпе махова. како се међу публиком ва'де марамнце и кријући бришу сузе, а махо.м опет грохотан смеј. Нпје се зна ло, која је од које здатиија у својој улози. Ивица н Александра су ћерке наших неуморнпх радника за општу српску ствар г.. Милана и г-ђе Ивкс Милосављсвић. Зорка је ћерка г-ђе Софије Поповић, стаче чланице нашег омиљеног Срц Цов. Др. „Гусле”. Јованка је \ерка нашег вредиог и доброг^рбина н Српкнње г. С. и г-ђе Кагцце ђу рншнћ, а Бојана, ћеркајо Н ашег вредног и доброг Србша и Српкиње г. В. и г-ђе Емс Петровић, редитељке овог њзоришног комада.

ског Одбора Срп. Нар. Одбране и показала је ненадмашан успех, на коме ће јој свакп честит Србин и Српкиња срдачно честитати и пожелети да на сатви овај племенити рад на поучавању наше узданице, на ше миле српчади. Родитељи ове драге дечице нека су пономти н сретни јср имају тако вредну и даровиту децу, коју су тако лепо одржали у српсгсом духу у мору туђинштине, а остали нека се угледају на њих. Ово може служити за иример нарочито онима, који још н данас одвајају остале Србе од Срба из Краљевине Србије а сами избегавају сваки рад за општу српску ствар бавећи се ситничарењем и несрећним се паратизам и нека им буде последњи позив на заједнички н сложан рад. Јер ми све бележимо II држимо се оне нашс: Ко неће с нама, тај ће за нама! А срамота је за сваког оног Србина из које он покрајине био да био, да се у данашње судбоносно време извлачи од посла за општу српску ствар. Вид Вуић.

ДРУИТВЕИЕ ВЕЕТИ

О П О М Е Н А. Срп. Д. Д. Видов Дан бр. 109 СССС. у Детроиту, Мпч., авља оним својим члановпма. којп не би присуствовалп на две седнице узастопце, без оправданог разлога, да ће бпти брисани из друштва н Савеза и нека им ово служи ка-о последња опомена. Тако^е се умоља вају брана да подмпре своје дугове најдаље до 8. апрпла о. г. Нова Ерцеглредс. Стева Свињаревић. тајнпк.

О П О М Е Н А. Друштво Српска Омладина, бр. 17 у Тонопа, Нев., опомпње ннже пменоване чланове, да уплате свој дуг до 20. апрн ла о. г„ иначе бпвемо прпморанц поступити са њнма по друштветш правплпма а то су следеви: Ннкола Милпнпћ, Лазар Познановск, Марко II. Вујовић, Васо Давидевпћ, Ми хаило Платиша, етко Мтшвокалић, Радован Сушив. Косто Банпћевић, Шпнро Т. Срзентић, Петар Судар п Миво Тушуп. По решењу редовне седннце од 4. марта 1917. Видак И. Новановић тајнпк.

О П О М Е Н А. Срп. Д. Д. Св. ђор^е бр. 277 СССС. у Лпвннгстону, Впс., тражн ц опомиње своје члано ве . . иколу Кресојевића и Стеву Лончара, да се јаве своме друштву и да подмнре своју ду говину најдаље до 8. априла о. г. Ако се оглуше овој опомени, бпће брисани из друштва и Савеза. Нинола Радишић. предс. И. Иресовић, тајнпк.

Т Р А Ж Њ А. Срп. Д. Д. Св. Никола број 291 СССС. у Вест Мидлсекс, Па. тражн свога члана Дану Гвоића, и умољава ра да се ја ви своме друштву најдаље до 18. априла о. г. Не учини ди то постутте се са њиме строго по правнлима. Друштвена адреса: Вох 10. Вест Мидлсенс, Па. С. Милић. тајник.

Г-ђа Петровић је први пт овом прилнком узела. учешћц ■ ( раду као нова чланица Жен-

СА ЗАВАВЕ

Женског Одбора Српске Нар. Одбране у Њујорку. У суботу, 24. марта о. год. прцредиле су наше вредне Срп киње, чланице Женског Одбора Српске Народне Одбране за баву у корист српске ратннчке шрочади, која је као н све њихове досадашње забаве испала веома добро. Програм забаве, у коме су узели учешпа Српско Певачко Друштво „Гусле”, брат ђуро Вујновић као српски народнн гуслар, наша омнљена српска дечпца и т. д. — изведен је из ванредно. Председница друштва, г-ђа, Смнљка ?еркова, Ноздравила је у кратком и језгровитом говору госте и пожелела им при-

Све тачке ирограма изведене су на опште задовољство публике, али дечпји позорншнн комад „Љубица”, од Стевана Ј. Јевтића, под редитељством г-ђе Еме Петровић, однео је рекорд. Марту, удовицу, играла је г-ца. Ивица Мнлосављевић. Зорку, ћерку јој, играла је мала Александра-Сашн Милосављевић. Марију, другу ћерку, мала Зора Поповић. Дарннку, ТЈзећу ћерку, мала Јованка ђуришић. Љубнцу, посвојче Мар тнно. играла је мала-Бојана Пе тровић. Огрешио бих се, кад би н једну од ових малнх Српкињица одвојио да кажем, да је играла боље нлн лошије. Све су оне научиле на памет од речи До рсчи своје улоге и схватиле су нх боље но одрасли дилетан