Србобран

Број 394.

С РЛ О »у А Н

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Већ сам долазак мисија, ен глеске и француске, у Сједиње не Државе био је један врло крупан политички догађај. и по личностима које су у мисијама и по њиховом задатку. Кратко бављење тих мисија још је випге истакло њихов значај. Оне су за све време од кад су у Америци средиште оп ште пажње. Појава Вивианиа и Жофра у Кући Представннка била је прави триумф вајкадашњег присног пријатељства што везује обе републике, а појава Балфурова претворила се у историскн догађај. То је био почетак нове ере, ере англосаксонске расе. Ко год је ближе познавао крупне врлине те расе, могао је само жалити што су ранији догађаји били оставилн извесан неммо траг у односима између Велике Британије и Сједињених Др жава, између Енглеза и Американаца. Али већ од неколико година. на овамо ти односи су стално ишли на боље, захва љујупи не у последњем реду мудрости Предссдника Внлсона. Пре некн дан, кад се Балфур појавио у америчком парламенту као говорник, а Председник Вилсон као обичан слу шалац, старо јединство расе погпуно јс васпостављено. Постојапе и у будупс Сједињснс Државс и Велика Британија као засебне државе, али као два дела једне целине. Тиме, да богме, добија не само аиглосаксонска раса иего и цело човечанство, јер је једна од највсћих врлина те расе дубоко урођена правнчпост, и стога се њенв снаге не само не треба плашити, нсго јој се треба радовати. Француска мнснја је, на нарочити познв већнх градова Сједињених Држава, всћ отпочела. пут по земљи, који се све впше развија у нраво француско - амернчко братство. Баш овпх дана је домаћин Њујорк, иајвећи град на свсту. Он се нотрудпо да дочек којн он прпређује реткнм гостима у пуној мерп одговорп његовој велнчпни. Инз свеча ностн обележава бављсње не само француске него н енглеске мнсије у Њујорку, између осталога п свечано давање почасне докторске тнтуле Колумбије уннверзптета поједпннм нстакнутим члановпма обеју миснја. Стање у Русији задавало јс за неколнко дана брнгу свпма многобројннм прнјатељима на ше велпке словенске сестре. Због изјава професора Миљукова о полагању права на Цариград, коју је учпнно Савезннцима, било је дошло до озбнљног сукоба између Прнвре мене Владе и Савета састављеног из војннчкнх н радннчкнх делегата, којн су били про тнвнн сваком освајању. Над Привремене Владе изгледао је врло вероватан. Срећом је цела ствар свршена споразумом, јер су раднички н војничкн де легати пришлн гледипггу владе, управо гледишту професора Миљукова. Колико је положај владе ојачао, види се по томе што је 1.900 радннчкнх и војнпчких делегата гласало за ратнн зајам, а само 112 против. Тих 112 су, изгледа, једини у том новом политичком телу Русије којн су за засебан мир. Тако је немачка на

да, у колико је био у стању засебан мнр с Русијом, за сад са храњена. Појачана сумеренска акција такође је у току последњих да-на бацила у бригу све Савезнике, јер је питање о снабдевању у опште, а нарочито о снабдевању храном, од једанпут са свом силином избило на дневнп ред. Колико се међутим може видети, непосредне опасности ипак нема; у питању је више будућност. Али се зато предузимају све мере да се она обезбеди: ннтензпвно грађење лађа, појачана иронзводња хране и нарочите пре дохране протнв подморских ла ђа, које су већ почеле показивати благотворно дејство. Нема сумње да је опасност од подморских лађа иовољно утицала на развнтак догађаја у Сједињснпм Државама. Општа војна обавеза, на пример, по свој прплицп нс би тако лако прошла у Конгресу да су догађаји текли нормалним током, јер она у тако дсмократској земљи као што су Сјсднњене Државе одиста значи ве лики прелом. Вероватно је да ии уиисивањс огромиога Ј»атнога зајма не би било овако ус пешно као што је, да није нзбила опасност од подморскнх лађа. Само за јсдан сат првога. дана уписапо је 20 мнлпона долара или 100,000.000 франака. Нови положај генерала Нетена,- победиоца са Вердена, нарочито створен за њега, направио јс готово онолики псти утисак као н нове хиљаде немачких заробљеника п у опште нови немачкц губитци на западном фронту. Пстен не, су деип по свему, бити Главни Управљач ратних операцнја на. целом западном фронту. Гс нерал Нпвсл остаје на нстом ноложају којн је имао, генерал Хег тако нсто; генерал Петен ће се само стараТи да у њиховој акцпји буде што впше јединства, н даваће општи план за. целокупан западни а можда п за талијански фронт. Усред ових крупнпх догађаја Грчка је опет добнла ново миннстарство: сам Бог зна ко је је оно по реду у току овога рата, тек толико је извесно да ннје нн пето ии шссто. Отпшао је Ламброс, а дошао Заимис; отпшао је гсрманифл, а дошао антантнста. Очевидно је, дакле, краљ Константин опет у шкрипцу. Друго је питање да лн долазак Заимисов одиста значи стварни преокрет. јер је ово већ трећи пут како је он на влади само у току овога ра рата. Еад је прошле године дошао на владу по друти пут, цео је свет, не нзузимајупн ни Венизелоса, везнвао за тај догађај најлепше наде. Али је краљ Константин, помону раз них резервнста н Дусманиса, тако изукрштао путове. Запмн- 1 су н његовом кабинету, да су I онн моралп узети капу н ићи кући. Дај Боже да овога пута буде боље. Краљ Константин пма све внше разлога да пази шта радн. На једном огромном збору у Солуну збаченн су са престола и он и његова династија, а изгледа да је број његових присталнца и у другим крајевнма Грчке све мањн. На цара Виљема извршена су два атентата: један у рајхс тагу, покушајем да му се сузи 1 Л/"'' \\/л

власт и да указе премапотписује и канцелар као одговорно лнце: н други на уЛици, из рсволвера. И један и други могу имати вредностн само за бару- * штнну какву представља јавни п политичкн жнвот у Немачкој; за остали свет они немају ннкаквог значаја. Немци I

неће да увиде да је велико питање да ли ће им свет оиростити њихово друговање с кајзером ако га баш п отерају, него мисле да су учинили Бог зна шта ако затраже да се уз кајзера потписује и БетманХолвег. Како раде, тако ће и проћи.

Прошла недеља на бојишту

Субзта, 6 маја, 1917, II на енглеском и на француском фронту приредили су Немци моћне противнападе. Нарочито су Немци наваљивали код Краона и северних и јужннх ослонаца тога оела које су Ннвелове чете освојиле јуче. Ну до данас остали су без успеха сви немачки покушајн да нстисну Французе из њиховпх нових иоложаја. Французи стоје као непомпчан живи зид н на новом земљишту којс су освојили у петак северозападно од Ремса и јужно од Ена, нзмеђу Бермерикура, који штите положаје северно од реке па све до на исток од Краона. Нгд самом равницом. Заузећем Краона Фра.нцузн су добили најзначајнију битку од 26. марта, када је почела њнхова офанзива. Ово место стојп као стражара на кра ју жељезницс „де Дамс”, ,.Госпођннског Пута”. Одатле се ова узвишица постеисно спушта да иза Серниа и господарн целом Воклерк висоравни нзмеђу висовз око Ена и Лаона.. Лаон се налази на севсрозападу, десет мпља удаљен од Краона. Са Краоном гледа се доле на целу долину око Ена све док се ова река не савије кад Нешатела, једанаест миља на исток. Између Краона и Нефшатела француска армија повија се на југоисток пут Ремса, пре лази малу речицу Имет која сс пспод Бери-о-Бака излива у Ен. Кретањем уз пут РемсЛаон и нродирањем од Сернија било би могупе довољно јаком одрсду војске да зађе за јужнп бок целој немачкој линији која се овде окреће на северозапад преко Лаона. Кроз Ла Фер за Ст. Кантен и Канбре. Ово бп ирисилнло Немце да се повуку на белгијску гралпцу. као што бн их и пад Дуеа на северу нагнао да исто учпне. Војни стручњаци овде рачунају да ће то бити исход ове пролетње офанзиве. На тај на чнн Французи п Енглези имају пред собом двс мете и наизмснце помнчу се све ближе њи ма. Џсбане имају Савезницн

у изобиљу; ако буде неуспеха он једино може доћи услед оскудице у људима, особито код Француза. Ну ако и не ЗУду у стању да изјуре Немце из Француске, Савезници се могу држати неограничено време ца садањим ноложајима. Ту би сачекали док у борбу не уђу они милијуни војника који се сад спремају у позадпни или док не стигне потребна по моћ преко океана. Силни немачки губитци. С друге стране Немцн бију битку коју ће да изгубе, и они знају то. Њихов је морал ослабио и њима је остало или да се повлаче или да подносе силне губитке. Скоро објављени извештај о бројној снази немачких војска на свима фронтовима не држи се за тачан. У том извештају говори се да Немци имају 219 дивизија укупно. Од тог броја 143 дивизије налазе се на западном фронту, 99 у убојној линији а 44 у резеЈшн. Претпостављајупи да дивизија броји 12,000 људи, то би Немци пмали на западу 1,716. 000 људи, од којих је 528.000 било у резерви до 1 априла. Немачки губитци у овој садањој француско-енглеској офанзиви нМу-^тањн—ед 260. 000 људи. ' 11 ако је ово била француска недеља, Енглези нису седили скрштених руку. Нарочито су били запослени у иочстку ове недеље, Они су продирали на северном делу своје линије, пзмеђу Лоса н Ст. Еантена. Они се, сад налазе удаљени за миљу и по од чувсног Зотаи-фронта, који сс налази код Кеана. Ту линију утврђивали су Немци још од пада Вими. Канађани држе Фресноа на северу и нападају на Дрокур који се налази на северном крају Вотановог фронта. Код Шеризи Енглези су сЗ неколико стотина јарди пробили стару Хинденбургову линију. Пза Дрокура налази се Дуе, а нза Шеризи Канбре, те је цела немачка линија у великој опасности. Слом те линије, ка ко држе у Лондону, неизбежан је.

СЕ/10 ДРУШТВА „ГУСЛЕ". У недељу после подне, 13 овог месеца, одржаће Српско певачко друштво „Гусле” своје последње село за ову сезону. Поред осталих тачака, у програму јс н дечијн комад „Љубица”, који је пожњео велики успех на забави Женског Одбора Српске Народне Одбране и који се понавља на захтев многих којн су га гледали том приликом.

П0Б1М0 СВИ БРШ ттт\

ХРВАТСНИ СОКО и „ОСВЕТНИЦИ” грана бр. 89 Хрв. Савеза у Њујорку приређују заједничку прославу успомене Зрињског и Франкопана у суботу 12 маја у Брајант Дворани, 735 6-та евња. Почетак у 8 сати у вече.

т Р А Ж Њ А Срп. Ам. Д. Д. бр. 27, С. С. С. С. у Чикагу, Ил., тражи свога члана ђорђа Кукића, за кога дру штво незна всћ дуже времена. Умољавамо га да се чим пре јавп на означену адресу: 2472 Блу Ајланд Аве., Чикаго, Ил. Са српским братскпм поздравом Стево Прибпћ, тајник.

Т Р А Ж Е Њ А Срп. Доб. Др. “А. П. Карађорђевић” бр. 99, С. С. С. С. у Мек Гил, Нев., тражн свога члана Луку Сурлу, да се јави своме братству н уплати своју дуговину нај даље до 24. маја, ако не пзврши своју дужност до одређеног дана, дужноет нам је да поступамо по правилима. Дмитар Ш. Баста, тајник.

ДРУШТВЕНЕ ВЕСТИ

Имена добровољаца наставиће се, због оскудице у простору, тек у идућем броју. Скреће се паалка читаоцпма да су поједине групе објављиване онако како су долазиле, и зато ће се поједине колоније јављати и у идућем броју (на пр. Лакавана, Гери, Инд и т. д.)

ОД ПОЛИЦИЈЕ У ДЕТРОИТУ, Мич.

Детроит, Мич„ 1. маја 1917. Потерница због убиства. Око 9.45 сати у вече, 23 априла 1917, Милан Тисазоб, Србин ло народности, са станом у 1157 Рнопел Стрит у овоме граду, смртно је рањен ножем од двојице Срба чији опис гласи овако: Опис Бр. 1: — Стево Марчић, стар 30 до 33 год„ внсок око 5 стопа и 8 инча; тежак 185 фуната, обријан; одело отворене боје са црним пругама; лака капа и жуте ципеле. Српске народности. Опис Бр. 2: — Нова Попов, нначе Поповић. Око 30 година стар; висок 5 стопа и 5 инча; тежак 135 фуната; нма по свој прилици плаво или отворсно мрко одело, плаву вунену кошуљу, црн мек шешнр. Лево око затворено као да жми рн. Српске народности. Налази се обично по салунама, кугланама и коцкарницама. Ови су људи познати у Барбертону, Дејтону и Акроиу, О.; у Тонаванди, Њ. Ј„ и у Хамонду, Инд.; за Стеву Марчића вели се да је држао салуну у Милвоки, Вис„ од прилнке пре годину дана. Овдашња полиција има наредбу да. те људе ухапси због убиства. Упутите сва саопштења управннку полицнје на адресу: Егпеб! Маг^иагсН, 5ирегјп1епс1еп1 оГ РоПсе Бе 1 го 11 , М1сћ.

ОСНИВАЊЕ МЕСНОГ ОДБОРА СРП. НАР. ОДБРАНЕ У ИНДИАНА ХАРБОР. ИНД.

На Цвети 8-ог априла одржана је велика народна скупштнна у Индиана Харбор, Индиана, на којој је основан Одбор Срп. Нар. Одбране. Чувени гуслар г. Петар Перуновић, најприје говорно је о значају и циљу Народне Одбране, по томе отпевао уз гусле о старцу Вујадину, после чега је позвао присутне да бирају управу из своје средине н да се приступи уписивању чла нова. Управа је изабрата како следи: за прсдседника. бр. Павле Будић, за потпредседни ка бр. Симо Вујновић, за тајника бр. Милован Мићовић, за благајника бр. Павле Поповић; чланови бр. Никола Ранић, Ристо Ковачина, Никола Вујновић, Лука Обрадовнћ, Језа Степанчевпћ. Уписало се 115 чланова и скупљено у име чланарине $168.50. За све времс избора и рада текао је узоран ред и мир. Наш дивнн Гуслар отпјевао нам је још не колико песама; за време његова певања многи су плакали, а на свршетку љубили гусле и гуслара носили на рукама. ПРОСЛАВА СЕДАМДЕСЕТГОДИШЊИЦЕ. Срп. Доб. Др. “Зора” бр. 142, С. С. С. С. у Окланду, Кал. обдржаваће велнку забаву са игран ком на седмогодишњицу свога опстанка — 17. маја о. г. у Мапле двораии, 14. и Вебстер ул. Чист приход намењен је у корист српског сћротињског фонда и друшт. благајне. Препоручујемо се оближњим сриским установама, као и друштвеним члаиовима да се својски заузму око распродавања улазница, тако да се чим обилатије постигне успех за одређену племеииту сврху. До виђења на играици! Марко С. Мустур, тајник.

ЈАВНА ЗАХВАЛА. Срп. Доб. Др. “Пајо Пливљанин” бр. 227 С. С. С. С. у Минеаполису, Мин. осећа за своју дужпост захвалити се следећој браћи на братском дару и то: Бају Цицимилу, који је даровао друштво са $30.90., као и РадоБају Цицмилу, који је даривао друштво при свом ступању у исто са $5.00. Друштво им остаје захвално и благодарно. Другу браћу, која јаш нису чланови на|ших добротворних друштава упозорујемо: браћо уписујте се у наше српске установе; јер незна се што носи дан а што ноћ. У име друштва. Стеван Костић, тајник и рачуновођа.

Т Р А Ж Њ А. Друштво “Српско Јединство” бр. I. С. С. С. С. тражи свога члана Милутина Илића, који се иалазно у Бизби, Аризона, назад три године, те од овога времена не знамо за њега. Молимо све Србе и остале Сло вене, ако ишта за њега знају да нам јаве, иа чему ћемо истати захвални, или он сам нека се јави. За “Српско Јединство” Јанко Касавнца, тајник, 2421 Клајборн Аве., Ч и к а г о, И л.

О П О М Е Н А Срп. Доб. Др. “Бајо Ппвљанин’’ бр. 22, С. С. С. С. у Минеапалис, Мин., опомиње следеће своје чланове, који дугују друштву два месеца своју уплату и то: Јована Цицмила, Павла Вукашиновића, Милпћа Вукашино вића, Петра Лумовића. Ако се поменута браћа не одазову својој дужности до 15. маја о. г., поступиће се строго по правилима. Новац се шаље на ову нову друштвену адресу: 2438^2 — 26. Аве., Минеаполис, Мин. Оволико знања ради. Стеван Костић, тај. и рачунов.

О П О М Е Н А. Срп. Добротворно Друштво “Велика Србија” број 268. С. С. С. С. позива све своје чланове који су напустили ово место отраг три месеца, а нису се још јавили своме друштву, да се јаве друштву у најкраћем времену; ииаче ће се с њиме поступати по правилима савезним и друштвеним. Тако се исто моле чланови овога друштва при дгиљању поваца, да га шаљу на име друштва: Срп. Д. Д. “Велика Србија” бр. 268, Бокс 242, Г е в о, Вајоминг. Нешко Мијушковнћ, тајннк. О П О М Е Н А !

Српско Добротворно Друштво “Св. Јован Крститељ” број 103., С. С, С. С. Кеване, Ил. Опомиње своје одсутне чланове, да се сваког месеца јављају своме Друштву, иначе им се неће исплаћпвати бол. подпора у случају њихове болести. Исто, горе назначено Друштво опомиње чланове који су кажњени са глобом, да исту уплате на идућој седници, ако то не учину бпће искључени из Братства, — а то су следећп: Драган Шаренгаћа, Милан Познановић и Симо Рогуља. Са српскпм поздравом ђорђе Грубић, рачуновођа.

Т Р А Ж Њ А С. Д. Д. “Св. Нпкола” бр. 7, С. С. С. С. у Внлмердингу, Па., тражи своје чланове Јована Вннчића и Јована Прпића.

Пошто нам је непознато садање пребивалиште ове двојице чланова, а друштву дугују више расписа, то ћемо бити приморани да их бришемо из друштва. Молимо штовапе читаоце овог листа, ако знаде који за ког од ове двојице нека дјави ову вест. Радпвој Напиало, рачунов., П. о. Бокс 49, Вал, Па.

УСТРОЈЕЊЕ СРПСКЕ НАР. ОДБРАНЕ У ЛОС АНГЕЛЕСУ У недезу одржала се народна скупштнна, на којој се је организовала месиа Срп. Народна Одбраиа. У одбор месне Српске Народне Одбране су ушли следећи: Ду|шан Ранисављевић, председник; Илија Крталић, први подпредседник; Тодор Чолић, други подпредседник; В. Соко, гајник; Петар Перншић, разуновођа; А. Суботић, благајник; Н. Ј. Милошевмћ, иредседник надз'орног одбора; Душан Козић, и В. Јјого, чланови.

П О 3 И В Србима у Внлмердингу и околини, да дођу на редовну седиицу Српске Народне Одбране, која ће се обдржавати 13. маја у тасова у вече у црквеној дворани. Нарочито они Срби који се још нису уписали за чланове, да реченог дана неизоставно дођу. Браћ^ наша је колонија до сада била међу првим, те уверени ^мо да ћете се и сада одазвати својој правој српској дужности, и тога дана доћи у ,што већем броју. Милош С. Кнежевпћ, пред.; Радивој Напнало, тајник.

П О 3 И В Одбор Српске Народне Одбране у Миниаполис, Минесота, здржаће своју редовну седницу на 13. маја т. год. (недеља) у Хатп 6. корнер 19. Аве., Со. У сат после подне. Зато се позивају браћа чланови а та ко и остаљи. есоји нису уписани, да се упишу у Српску Народну Одбрану. Особито се препоручује браћн Ср би.ма, који су бплп раније Ауетро-Угарски подајнпци, те да би по упису и од главнрг одбора добили потребна упуства и пасоше у овпм бурним данима. За одбор Срп. Нар. Одбране Бл. Бајагић, председнпк; Васо Г. Марковпћ, тајнпк.

П О 3 И В Срп. Доб. Др. Св. Јован Крстптељ” бр. 103. С. С. С| С. у Кевани, Ил. позива своје чланове да дођу на друштвену седницу, која ће се одржавати 20. маја о. г. тачно у 2 сата после подне. Решаваће се о важнпм предлозпма, којц ће бити од користи за напредак друштва. Такођер протумачиће се савезна и друштвена правила; како да се понаша на седннцама н вау њих — п у опће однос чланова према савезу и друштву. Овпм познвамо чланове да се одазову горе назначеној седнпци. Исприка биће само болест и рад. Који се члан не одазове, по ступиће се строго по друшгтвеним правилима. Са српским поздравом Љубомир Србљанин, председ.; Петар Вукмировпћ, тајнпк.

Д О 3 Н А Њ А Браћи члановима Срп. Д. Д. Св. Стеван, бр. 81, С. С. С. С. у Лакаваиа, Њ. Ј. да ће се обдржатн нзванредна седница 20. маја о. г. у 2 часа после подне. На истој седници имамо да ре шнмо важне послове, којн се односе на бољи углед иапрстка н развијање друштва. Тога ради молим браћу чланове да дођу у што већем броју. Упозорују се они чланови, који дугују 2 или внше расписа да свој дуг уплате до 20. о. м., јер им се неће у случају болести а иа темељу правпла — исплатити болна подпора и бићемо принуждени да их блишемо из друштва као и пз Савеза. Толпко зпаља и равнаља радп. • Са братским поздравом и поштоавњем Јанко С. Будимировић, председник.