Србобран

М1ЈМВЕК 394

УОКК, N .V., ТНТЈКЗОАУ. МАУ го, 1917 .

УЕЛЈС У1Г

! УвТ(

81ЈВ5СК1РТ10М КАТЕ5 ТЈшСе<1 бСаСе* о( Атепса опе уеаг бос. СапаЈа, Еигоре е I. с. опе уеаг $ 1.50

8гђо1>гап риђи«ће<1 еуегу Тћигш<1ау а( ♦43 УГ. аз 8 (гее(, Ме» Уогк, N. У.

СРШГАЕ

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годнну 6о ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50

Србобран ниазн четвртком на 441 « 1(гм(. Мг» Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 РВОВРАМ

8 ЕКВ МАТ10КАЕ РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8 ЕКВ РЕБЕКАТ10К „ 8 ЕОСА"

Број 394.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 27. Априла 1917.

ГОДИНА 7.

УПИСУЈМО ЗАЈАМ СЛОБОДЕ! Прва пзмоћ коју Америчие Сједињене Државе пружају Савезницима то је нредит у износу од 3000 милиона долара, ко ји Сједињене Државе отварају за Савезнике, и то је прва и нај важнија помоћ, коју Сједињене Државе за сад могу учинити. Ова ће помоћ бити одлучна чињеница у овом рату, који се води за слободу не само Српстза и Југословенства него и целога света. За стварање овог Кјредита од 3 хиљаде милиона долара за Савезнике. Америчка Влада издаје бондове (обвезнице), ноје амерички народ купује, а купује их из два разлога: 1. ) ови бондови плаћају 3%% годишње а гарантовани су од Америчке Владе тако да је овај улог најсигурнији, ноји данас човен може учинити у Америци; и 2. ) сваки Американац разуме. да сваки долар уложен у све бондове помаже општу, Савезну ствар. Ми Срби и Југословени у Америци, који располажемо са готовином која треба да се уложи. не можемо је боље уложити него куповањем ових бондова, јер тиме ћемо користити и себи и олштој ства,ри и ја свесрдно препоручујем сваком Србину и Југословену, да не пропусти ову сјајну прилику. Бондови ће представљати најпонретнију имовину. јер ко има те бондове. може их у свано време продати по добру цену. кад год му је готов новац потребан. Улог у ове бондове је сигурнији и даје се много брже претворити у готов новац него новац у банкама. М. И. ПУПИН.

. ЧУВАЈТЕ СЕ!

ски патриотизам заменио америчким! Зашто је „Народни Лист” напустио отворенн аустријачки тон, сви ми добро знамо: Аотерала орла зла година. Али је занимљиво да га „Радпичка Стража”, која га није нападала док је био отворено ау(трнјачки лист, напада данас кад је он прсстао да отворсно ради за Аустрију.

Из Српства и Југословенства Кашиковић осуђен. Дугогодишњиу редник „Босанске Ви

Внди ли сад „Радничка Стража” да се о њој не пише на ле”, честитн старина Никола

У једном од прошлнх бројева „Србобрана' скренута је српским и свима југословенским радницима пажња на држање „Радннчке Страже”. У чланку јс парочнто пстакнуто да свачије право уверењс заслужује поштовање, али да баш стога треба увск и истицати да ли неко нешто ради из уверења или му је оно само изговор. У чланку је, даље, доказано да је Краљ Петар у „Радннчкој Стражн” нападнут на основу неистинитих тврђења, док се бугарски краљ Фердинанд, протнв кога говоре толика недела, нпкако нс напада, а тако исто ни аустриски цар и његов претходннк. Пз тога јо, сасвим логично. пзведен закључак да Краљ Петар није нападнут само стога што је краљ, дакле из уверења, него да је нападнут нз неких скривенпх разлога, Ти разлози тако^е су разголићсни: речено је да у „Радничкој Стражн” води главну реч неки Бугарнн п да је у томе објашњење њецог држања. Српским радницима поручено је да не дају једноме Бугарнну да их срамоти и да томе листу, док се у њему под фирмом социјализма служи Бугарској н Аустрији, окрену лсџа. „Србобран” није очекивао да кс му „Раднпчка Стража” за то рснп: хвала! Он јс знао да се на њега лако може наљутити н нонеки необавештенн радник. Али је он сматрао за дужност да каже нстнну. А истина је да „Радничка Стража”, по многим стварима које у њој нзлазс, много внше заслужује назив „Бугарска Стража” но лепн назпв којн носи. Само због тога њенога лепог назнва н из љубавп према радннку „Србабрап” дуго времена није ни хтео да је напада. Уредник „Србобрана”, кога је ннтересовао орган српскнх н југословенскнх социјалиста, пратно јс пажљнво сваки број ..Радннчке Страже” од нове годнне на овамо, (раније му то није бпло могуве, ношто је све до пред крај прошле године бно у Европи, а тамо — нека „Раднпчка Стража” нзвини — не знају за њу ни да постоји), пало му је одмах у очи њено загонетно држање, он је о томе н говорио својнм пријатељима, алн нијс хтео да пише, бојећи се да не буде неправедан. Мислио је: у једном лнсту од осам страна може се по којн пут поткрастн п неко мншљење које сам лист не делп, па према томс нс носи ни пуну одговорност. Али му ј’е баш то пажљнво'чнтање „Радннчке Страже” показало да је посредн читав систем. Није, на пример, бнло готово нн једног броја тога листа у коме не бн бнле нападнуте које од онпх југословенских новпна што проповедају јединство н заједницу Срба, Хрвата и Словенаца, док тако званн „Народни Лист”, (занимљпво је како тн сумњнви листовн увек бирају звучна нмена!), познатији под нменом „Народно Тровило”, којн је отворено радио за Аустрију, ннкако није нападан. На њега је дошао рзд тек пре неки дан. А знате ли. зашто? Зато што је „Народни Лист” променио правац, што је аустрн-

памет? Она ни једном речи не покушава одржати она своЈа тврђења о Краљу Петру против којих је устао „Србобран”; другнм речима, признаје да је се служила неистином. Она само покушава да то своје непоштено држање оправда тиме што су „безумни патриоти уздигли ]{раља Петра на ступањ јунака, председника републике” н т. д. Дакле Краљ Петар нијс јунак, него су га „безумни патриоти” узднгли на ступањ јунака! Краљ Петар ннје слободоуман владар са мањом влашћу но што је власт Председника Вилсона, него су то измислили „безумни патриоти”! Ето, како ради тако звана „Радннчка Стража”, ето како служи истини. Она мисли да је наш радник толико незрео да се може ухватнти и на тако прост мамац као "што је звучно име, испод кога се крије свесно и намерно извртање сасвим познатих чнњеница. Али, кад смо већ пошли у службу истини, да истрајемо до граја. За један часак хоћемо да поверујсмо „Радничкој Стражи” да одиста само стога често папада Краља Петра што га патриотски листови „уздижу”, па ћемо питати: је ли, са гле дншта социјалистичког, већс зло што извесни Јистови хвале Краља Петра, коме сад ни „Радничка Стража'. 1 нема ништа ДЈ)уго да пребаци до то што се зове краљ, а не председник рспублике; нли је веће зло кад један краљ, својим мучким нападом на Србију н својом измећарском службом Виљему и Фрањн Јоспфу претворн цео Балкан у једно велико г]ббље, кад тиМО ШТО јо ОМОГЈИПО ЦТ-ТТО^ ЈТСДТ!;. от попгттуЈ К^Г.Љ ИтТ т, 0'ј 1 \, , знатно продужи овај крвави рат, на штету праведне српске н савезничке ствари, а у корист немачких насилкика и отнмача? Одговор на- ово питање није тежак. Па ипак, „Радничка Стража” за ових пет месеци од кад је уредник'„Србобрана” нрати нс нападе ни јеном Фердинанда Кобурга, док је Краља Петра нападала неколико пута: не написа ни један нарочпти чланак чак ни о Виљему крвавом, док за Крала Петра има чптаве ступце на расположењу. Српски радници! Нико од вас не тражн. аго стс социјалисте, да мењате своје уверење. Што се од вас ражи, то је: да гледате својим очнма п мислите својом главм. А ако будете мислили својом главом и гледали својим ојама, ви ћете видети: да је између француских и немачких соијалиста на■ступио нрекид односа; да је измеру енглсских икемачких социјалиста такође наступио прекид односа; да су уски соцпјалисти покушали пре неки дан споразум са немаким социјалистима, н да до споразума ннје дошло. Зашто ср то? Просто зато. што крв није вода! Просто зато што је невгуве волети •не којп убијају нашу браћу, наше мајке, пашфестре и нашу децу. Од куда, онда, да на чслу југословенског (цијалистичког листа буде један Бугарин? Од куда то баш уренутку кад Бугари праве пустнњу од наше лепе Србије (процтајте данашњп чланак „Српски Устанак”) и кад сами докзују да. ннсу Словенн. него Татари? Крв ннје вода, упамтите .)! Није случај што Бугарин српскога и југословенскога Краа Петра на. пада сваком приликом, а бугарског Фердинандаикако; није случај што он ппше о свему н свачему само но бугарским и аустриским зве})ствнма у Србији, ма да тек срЉи сељак не може бити нпшта крив баш и по тврђењу самИЈОцијалиста, јер је н он радник. Српскнм и свима осталим југословенски радницнма скроће на. ово пажњу човек који их воли. И самогога што их воли, он ово и пише. За њега је много лакше да п) 1 е о стварима због којих га неће ннко грдити п вређати; а он воли и ценп српског и југословенског радника, и стога хоће да га

упозори на то што се ради у њсгово нме. Он му гад довикује

само оволнко: Раднпче, мисли својом главом и гледај сјим очима! Не осврћи се на грдње и увреде, него се ДЈ1Ж1Чињеница! Не дај никоме да у твоје име ради ствари које извесно не одобраваш. Постарај се да „Радничка Стража” це у истини сти Француске, у Швајцарској, .Радничка Стража”, а не само по нмену. Очистј) од Бугара ] на Крфу и т. д., њнма је “Једин-

Кашиковић, оглашен је за велеиздајника и осуђен на 10 година тешке тамнице, пооштрене постом свака три месеца. „Босанска Вила” позната је у цедом Српству, те није потрсбно доказивати да је она била чисто и искључиво књижевни лист. Али српским џелатима. то ништа не смета да њеног уредника баце у тамницу и осуде на тако тешку казну. За њих је доста то што је „Босанска Вила” излазила у Сарајсву н што јој јс уредник Србин. Ово је такође један од оних аустрискнх злочина који се ни чпм не могу испаштати. Одјек адресне дебате Хрватског Сабора у францускзј штампи. Адресна дебата у загребачком Сабору од 5, 6, 7 и 6 кгврга тјт>\, П7ДШ1С, иродрла је У европску јавност и заинтересовала свс политичке кругове. Највећи и најупливнији париски листовн доносе о томе уводне члаикс, у којима на глашују да је наш угњетава ни народ у домовини, поред све војничке стеге, преко сво јих представника у Сабору, без разлике странака, високо прокламовао да тражи своја погажена права. „Говор посланика показао је свету — каже А. Говен у уводном чланку у „Журнал де’ Деба” од 30 марта о. г., — да Хрватска не верује у победу цонтралних сила, да је незадо вољна са Немачком. Турском и Бугарском. и да сматра- немогућом рсорганизацију дуалистичке монархије према иде јама Беча и Пеште, идејама које су противуречне и непомирљпве са захтевима народности обеју половина. монархије.” мЈединство’’. Организација Цр ногорске Омладине “Јединтсво” узела је за свој главни задатак I) да ради на извођењу потпуног уједињења Црне Горе и Србије У једну државу и 2) да ради на одбрани части своје браће у Црној Гори тиме што ће унети што више светлости у тајанствено изведену капитулацију Црне Горе. Организацију састављају за сад црногорскп омладинци који се налазе у Паризу. Да би јој могли прићи и остали Црногорцн, који се налазе у унутрашњо-

за коЈе данас у Једноме Југословенском листу т и не сме бити места! Очисти је од људн који под фирмофцнјализма служе најсрамннјим владарима и државама! А ; за то ниси довољно јак, онда је остави њеној судбини и номе Бугарину! Просто јој окренн леџа! Радници, чувајте се! М. Т.

ство упутило на потпис свој про грам, а кад буде ти сврплено, онда ће се делегати свих група растурених по разним Савезничким и неутралним земљама састати у Паризу и изабрати стални одбпр.

СА СВЕСЛОВЕНШГ ЗБ 0 Р 1 . Свесловенски Збор, одржан у прошлу недељу у Њујорку, јесте крупан догаџај и по своме значају и по своме току. По (воме значају, јер је у истини представљао 10,000.000 Словена. настањених у Сједињеним Државама и први пут приказао свету Русе и Пољаке као праву браћу и пријатеље; по свомс току, јер је одиста испао сјајно. Ио процени Њујоршких листова, збору је присуствовало око 3.000 душа. У сваком случају, огромна дворана Карнеги Хол била. је дупком пуна. Збор је отворио професор Принс врло складним говором, у коме је изразио жељу да овај рат донесе слободу свима Словенима и додирнуо са неколико пријатељских речи свако слоБенско племе, при чему су Срби и у опште Југословени прошли не може бити боље. Свој говор, прекидан у неколико махова бурним пљескањем, завршио је професор Принс тиме што је сваком словенском племену на његовом властитом језику упутио по један кратак поздрав. Све присутне је то пријатгРо изненадило пд једнога Амсриканца, тим пре што извесно ништа слично не би могао извести ни један од присутних Словена. И други Американац, који је говорио одмах после про фесора Принса, ложњео је својим топлим говором буру одобравања. То је био г. Д. Ф. Мелон. Готово свака његова реченнца била је предмет нарочитог одобравања. Говор г. Вопицке, америчког посланика за Србију, Румунију и Бугарску, који је говорио у име Чеха, као и говор г. Леона Вазетера саслушали су присутни врло пажљнво. Затим је добио реч представник Југословена, професор Пупин,- кога је председник представио збору као најугледниЈега Југословена. Њсгов је говор био ода великодушности Сједшћгних Држава, које већ по други пут доводе' у пиТање свој опстанак ради туџе слободе: први пут у доба граџанског рата, ради слободе Дрнаца, а по други пут сад, када. се залажу свом снагом за слободу целога света. Стога што је у овом рату у питању слобода свих Словена без разлике, они треба да се и што достојније одуже Америци на- њеној великодушности и пожртвовању и да је што својскије помогну. То им је дужност тим пре што нико своју земљу не воли толико као Словени, и што никоме туџина није тако тешка као Словенима, „Ја сам у овој земљи већ четрдесет година”, рекао је професор Пупин .,и ипак се још нисам американизирао”. Еад је говорник иста као широко и идеално гледиште Председника Вилсона о праг-има малих народа, двораном се захорило бурно одобравање. Поред ових говорника, који су били предвиџени у напред утврђсном програму, збор је ословио са. нсколико речи и син Лава Толстоја, истичући идеале свога оца и наглашуЈ’ући да је ширење његових дела најбоља залога за будуни мир. Буру одобравања. изазвало је, најад, кратко саопштење Доктора Шацког да Русија неће закључити засебан мир. Професор Принс изјавио је при крају да ће, по сазнању из поузданих ивора, Сједињене Државе радо признати независну чешку државу, што је такоџе примљено са клицањем и одобравањем. По том је једногласно усвојена ова резолуција: „Стога што ми Словени, настањени у Сједињеним Држа.вама Америке, дубоко ценимо слободу коју уживамо на основу закона Сједињених Држава; и Стога што ми Словени потпуно уважавамо узвишене идеале демократије, како их је изнео наш Председник Вудро Вилсон, нарочито у својој посланици односно националне незасисности угњетених словенских народа., дајући нам нове наде Да се наше давнашње жеље остварити; I ешавамо: Да нас 10,000.000 Словена, у Сједињеним Државама, који смо помогли да се подигне индустриека и економска величина ове земље, изјавимо да уово доба националне потребс стојимо на расположењу Председнику Сједињених бнло на бојном пољу, за плугом, у фабрици или у руд нику; и даље Решавамо: Да ми, представници 10,000.000 Пољака, Руса, Словака, Словенаца, Срба, Хрвата и Чеха у Сједињеним Државама упутимо војницима, радницима и свему народу у Русији своје најсрдачније поздраве и изјавимо да потпуно одобравамо што су истрајни у својој одлуци да се ослободе од опасности пруског милитаризма, као што су се већ ослободили од националног деспотизма, јер милиони њихове угњетене браће (ловена очекују од њих ломоћ за васпостављање своје народне независности: и даље Решавамо: Да се копије ове резолуције пошљу Председ(Шку (једињених Држава и министру предсденику Привремене Владе у Русији.”