Србобран

■

Број 340.

СМОВРАИ

5КВ0ВКАМ — 5ЕКВ \УЕЕКћУ РићНбћеЈ ћу 5ЕК.В1АК Е01ЈСАТ10КАЕ АКО ВЕКЕУОЕЕКТ РОЛО ОР 5ЕКВ РЕБЕКАТ10М „5ЕОСА” 443 мп<1 бггее* Иеут Уогк, N. У. Вшшс 1 : Мапаеег: М- I. Рирш, 443 \У. гзпЈ 5п, Ке»г Уогк, N. У. ТЕ1.ВРНОМК: СНЖ1.5КЛ 6оо8. Е411ог: М. Тпуипас, 443 \У. 22 п 4 51гее1, Иеда Уогк, N. У. Шт^егеЛ и меош1-с1и> ша(1ег «( (ће РоК 0(Нс< о! N 1 ™ Уогк, N. У., ошЈег (ке »с( о! Мдгсћ 187 ». СРПСКИ УСТАНАК Под овим насловом доноси угледнп француски лист „Курнр Сједии.ених Држава” члаиан, којп пиже саопштавамо у верном преводу. Оио мало вести што су доспеле у иностранство у пркос мерама које су предузеле бугарске власти — које су потпуно ' затвориле границу и забраниле сваку претшску — донеле су нам неколико података који, кад се додаду подацима узетнм из бугарске штампе, допуштају да. се створн слика о режиму терора и однарођивања шта га је бугарска влада завела у окувираном делу Србије. Предузет је читав низ мера: одвођење I, интерпирање свих образованих људи без обзира на годнне; мучење грађанског становништва; натеривање родитеља да шаљу децу у бугарске школе у којнма је цнљ наставе однароџивањс, док бугарски свештеницн шире свуда бугарску шизму; имања оних којн су емигрирали конфпскују се и продају на. јавној лицитацији; стока и храна такоџе се конфискујс п тера у Бугарску као рсквизиција, и т. д. Најзад, Бугари су отерали Србе и у војску приморавајући нх на тај иачин да се боре против ро^ене брапе на Солунском фронту. То насилно узимањс у војску огорчило је становништво у највевој мерн и изазвало побуну. Ево шта се из поузданог извора. могло сазнати о том устаиичком покрету. Много Срба повукло се у планине са оно мало оружја што су могли склонити. Онда су бугарске властн почеле вршити иитернирање у маси. Устаничка органнзацнја, која се образовала, спремал а јс општн устанак за 2. април, али је ннтерпирање у маси натерало Србо да похитају. Првих дана мессца марта побуна је нзбила у Прокупљу, под предвођсњем Костс Војнновића, негдашњег резервног капстаиа. Устаници су имали великих успеха: Оии су заузели варошн Прокупље, Куршумлију п Лебане. Та три места држалп су устаници у својој власти читавих петнаест дана, и чак су наместили и власти. Да би се оценила важност самога покрета, довољио је рећи да су Бугари моралп довестп две дивнзије да би га угушнли. Борбе су бплс крваве, са знатнпм губитцима и на једној , г и на Другој странп. Срби су јуришали на. бајонет да би се дочепалн бугарског оружја. Устанак се био рашприо до околине Ннша, и једино стога што је стигла и треиа бугарска дивизија Срби нису заузели Инш. Иобеђенн наоружаном силом, мптраљезпма н топовима, устаннци су се повуклп у планине, а буггрска војска се опда. осветила становнпшту са крајњом свирепошћу. Највека наснља пзвршена су у околини Лебана, Лесковца и Прокупља. За устаничке чете јавља сс у окрузнма северно од Ниша. Број устаника у околини Лебана, Прокупља н Куршумлнје ценп се на прско 20.000. Јавља сс за побуне и у Македоннји, али нема појединости. Услед устанка наређсно је опште интерппрање свих мушкараца, и младика и стараца. Страдање срнскога народа још није свршено. Толнко францускн лист. Ми од своје стране додајсмо да је овде реч о покрету за којн су пре три недеље јавили овдашњи угледнн америчкн листовн и који је забслежио и „Србобран ’. Да је покрет снажан, могло се впдети још нз оних првих вести, али да је узео оволнке размере, није нпко могао нн слутити. Најважније Ј‘е од свега да су четници само сузбпјени у планнне, али да нпсу уннштепи. Нз свога лнснатог заклопа они ће бити судије као и нашн ранији ускоцп н хајдуцн, и многи бугарски дахија мораве сад да се два пута промисли нре но што изврши какво насиље или разбојннштво.

СРБШПЕ! ступајте у САВЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА”! Овај Савез је највепа српска добротворна организација и има 176 огранака широм Сједињених Држава и Канаде са укупним бројем од 12.700 (дванаест хиљада и седам стотина) чланова. Ово је једина српсна органи зација, ноја је под контролом државне власти у Америци. 0на исплаћује потпоре и осмртнине својих чланова у року одсамзЗО дана, и то: 1.500 долара добија члан, а ко изгуби оба она, или ако изгу§и обе ноге, или обе руке, или једну руну и Једну ногу. 1.000 долара добија члан ако га удари напља. те га онеспособи за рад. 860 долара добија члан ако

изгуби једну руну или једну но гу.” На име осмртнине умрлога члана добијају наследници дотичнога члана 800 долара. 0стале потпоре предвиђене су у Савезним правилима. која ое шаљу на захтев свакоме бесплатно. Сваки члан Савеза упланује на име расписа месечно просечно само по $1.40. Чланам Савеза може постати сваки Србин и Српкиња који није мд ађи од 18 нити стари ји од 47 тодина, Савез прима за чланово и остале добре Словене. без обзира на веру. На игие гаранције за тачно исплаћивање свих потпора сво јим члановима, Савез „Слога” има Резервни Фонд од прено 100.000 (сто хиљада) долара. СРБИ И СРП1КИЊЕ. НАПРЕД У САВЕЗ „СЛбГУ”!

ЈЕДАН УЗАЛУДНИ ПОКУШАЈ • 1 НИКОЛА ПЕТРОВИћ — НЕПОПРАВЉИВ!

Колика- је тежња српскога народа у Црној Гори да се уједини са Србијом, колико је јак идсал Срба — Црногораца да чим пре виде уједињену своју малу, кршевиту, неплодну и неуреџену Црну Гору са. Србијом, да чим пре доживе тријумф петвековне тешке н крваве борбе својих очева, уједињење Српскога Народа, показује један узалудни и пропали покушај Срба из Црие Горе, који су умакли аустриском ропству и који се данас налазе на Крфу, у Женеви и у Паризу. Никола Петровин, бивши цетињски краљ, побринуо се на време и, ваља му признати, успео је да врло мали број Црногораца избегне из Црне Горе. Свега их је избегло аустриском ропству 150—200, вешшом чиновника и студената. II ови избегли Срби из Црне Горе, ма да су видели и уверили се својим очима, ма да су знали и знају као што знају да постоје на овом свету, да је Никола Петровив, бивши цетнњски краљ продао и изручио Аустрији њину ужу отаџбину, њихову браву, 50.000 црногорске војске, чине један чудан покушај. Они одједном заборављају своје тако свеже, страшне доживљаје; они се одричу мржње и освете против онога који је заслужно најужаснију, најнечасннју смрт; они се не обазиру за собом и гледају само напред, „внде где се помаљају облаци, који хове да заклоне, да потаме стару славу црногорску, да изопаче завстну мисао њнхових предака”, ускочке н осветничке Црне Горе и упувују своме крвннку, Николи Петровићу овај апел: „Ваше Величанство, У нрнликама у којима су наш народ и његовн прваци остављени у мрском и недостојном ропству, потписани осјећ а мо се позвани да Вам, у њихово и у своје име, упутимо овај апел - шМШШ Примиче се, Величанство, најузвишенијц тренутак историје српске у опште, а црногорске посебно. Примиче се дан слободе и уједињења Српскога Народа, дан за љубав којега су Црногорци више од 500 година, свјесно и драговољно, себе излагали иадчовјечанскнм патњама и подвизима. Али, баш кад је наш народ заустио да каже: „Сад внџеше очн моје спасење твоје...” 1 ИИ видимо ђе се помаљају облаци, који хоће да заклоне, да потамне стару славу црногорсну, да изопаче завјетну мисао наших предака. Помаља се мисао да Црна Гора и даље остане сама, за себе, да н даље продужи таворење, агонију. Назирући те облаке и њихово киетанл. мц Па-м. Величанство, отвореио п с дужним (?) поштовањем, изјављујемо вјерујте, пз душс цијелога народа — да Црногорци, цнјенегш радо свачпјс заслуге н права, не признају ничије интересе пред својима. јер засебна Црна Гора, послије срећно свршеног данашњег рата. може постојати само у рџаво <рачунатом интересеу непријатеља Српснога Народа. Стога Јас, потписанн, у име ппјстета према претцпма нангам, који ру животе своје полагали за идеју уједињења, у име старе сдве црногорске, у пме бољега живота нашпх потомака, који <у им заслужили њиховн претцн, најпослије, у име Ваше личе среће и славе (?!), позпвамо да се сјетиге: шта би, на Вашем мјесту, данас урадиоДанило први и млади Никола први; какав бн Вам очински савјет дао саврменик и сарадник (?) Оца Србије, Петар први; чим треба да Вас надахне геније еванг.шста. српскога родољубља, Владнке Гада. Прслазећи преко наших унутрашњнх пеања и, особито, нреко жалосних иојава из пошљедње агониј Црне Горе, ми апелујемо на Ваше Велнчанство да, за љубаоџаво срачунатих личних интереса и таште сујете. а на натворе себичних удворица и антисрпсних савјетника, не омсате уједињење Српскога Народа и. тијем. не забадате нож у оди својој роџеној мајци. Нема силе ни вјештине која „потоке м»>е уставити да к сињему мору не хитају”, још мање која ће з^ставити Црну Гору да се, при крају нрајева. не сједини саСбијом у једну, нераздвојну цјелину. Поклоните се тој неумшости, да Вам се поклонн цнјели један народ што ћете га поиџети непотребне дангубе, трзавица и жртава. Нска Вашим величанственим одрицањем,остојним прошлости црногорске, црногорска звијезда, улзни у велико српско звјездано јато, заблиста до сад невиџшм сјајем. Свјеснп псториске неумитности, као прнјгљи народа и његовнх тежња, ми смо готовп, као и свицобри Срби, на потпуно признање за Вашу добровољну пом на уједињењу Српскога Народа.

И тако је овај апел, потписаних Срба-Црногораца, који су били готови да ишчупају из свога срца сваку мржњу и жудњу за рсветом, који су своме крвнику пружили руку, опраштали му све, само да и он, с њима заједно, са свим осталим честитим Србима, поради на уједињењу Српскога Народа, остао један узалудан, цропали покушај, још један доказ да је Никола Петровић — непоправљив! С. Б о г д а

ЧЛАНОВИ ПРИСТУПИЛИ СА ПРЕСТУПНИМ листом

Н 0 в и л.

Савезни Гласник.

БРИСАНА ДРУШТВА С. С. С. „СЛОГА”.

На месечној седници Управног Одбора одржаној 1. маја о. г., брисана су из Савеза ради неуплате друштва: „Св. ђор$е” бр. 120, Сисеро, Ил. и „Орвета Балкана” бр. 245, Фејвил, Ил., ч|ф( су чланови решени свих права, која су до данас према правилима Савеза као чланови уживали и лрема томе Савез неке даље одговарати за ни један случај несреке, који би задесио кога од чланова поменутих друштава. Пошто су брисање обадвају. друштава проузроковале њихове управе, овим се из вештавају сви чланови истих, да се могу користити параграфима 98 и 99 Савезиих Правила. Сваки члан, који жели ступити у које друго друштво нашега Савеза, нека ое најдаље до конца месеца маја о. г. писмено обрати Савезу за преступни лист, па ие га добити. Касније пријаве неке се узимати у обзир. »**♦**♦**»*****.**♦**♦**♦**.*****•*.»•***. »•»».♦*

НОВИ ЧЛАНОВИ ПГИСТУПИЛИ У МЕСЕЦУ АПРИЛУ 1917. Др. бр.

199

200

201 203 213 215

216 220

226 227 231

59

64

68

88 90 93 99 102 107 109 113 117 121

123 129 132 133

Јован ђурашковин, народпп посзанпк, Јован ђуровик, капдпдат лрава, Драго Јојик, кандидат нпжнњернје, Глигорије Вукчсвик, канд. пнжпп,ерпје, Радосав Бацковик, учнтед., Миладин Зечевик, учнтељ, Раде Лалевик, учитељ, Никола Вукчевик, чиновпик, Блажо Лалевик, студент,

Радомир Лалевик, с!нт, Марко Поповик, сту4, Милован Милошевичгудент, Владислав ђуровик, ковппк, ђуро Вуимировик, Ч1ИИК, Василиеј Будик, чишк, Блажо Радуловик, а]Ар судекн, Боже Рогошик, трго!

Кад је прп.чно овај апел бивши цетињск раљ, према прнч а њу његових слугу, „осудио” је „дрск( тотпмснике, који су се усудили да траже његову „доброво; помоћ” на уједињењу Српскога Народа, свакога на по д ;сет година тешке робије у подгоричкој Јусофачи.

142 Ј45 147 148 151 160

169

172 185 186 187

Дука Васиљевив, Јова ђорем . Томо Марпв, Тодор Руљавац, Ристо В. Шипшв. Душап Врачар, Пајо Обрадовив. Миадиц Вујковац, Перо Коруга, Стево Сељанин. Нпкола Џоџо, Јово Делнв, Петар Дпмпв, Тодор Будисављевив, Петар Будисављевив, Васа Врева. Илија ЈГазаревпв. Рнсто Вулешевив, Мито Урошевив, Гаврило Т. Васковив. Раде Божапив. Светозар Росив, Леца Стојанов, Ми дпца Стојанов, Рацко Саблнв. Алекса Барпв, Марпја Блажовпв. Исо Невак, Милета ћурчив, Стева Радаков, Дмптар Хпнпв, Никола Ма шпв. Тодор Мацура, Гаврпло Веселиновив, Никола Јаковљевив, Сава Стопа, Јовап Стопа, Теодор Кресовив. Стева Перншив, Ивап Дикпв, Марко Јовановив. Никола Лпчипа, Дане Делпв, Лука ћупв, Илпја Дракулпв, Богдан Жигив, Дане Шупут, Илија ћуив, Јово Вујпчвв, Стево Жигив, Петар Каран. Крсто Нпкчевив, Илија Галовпв. Марко Мплеуснив, Миле Поповпв, ђуро Трбојевив, Аница Трбојевив, Тома Јакшив, Лука М. Босив. Стево Грдпнив. Станко Чудив, Миле Бобив. Душан Дробњак, Стево Боројевив, Гајо Дражнв, Јово Секулив, Џуро Демив, Јово Метпкош. Миро Мартиновив. Светозар Вујков, Божидар Јсремив, Душап Мпвин, Макспм Милив, Васа Каваискн, Богдан Мврив, Рада Ракпв. Симо Вагив. Саво Мартиновив. Марко П. Јовичпв, Станко Павивевив, Радован М. Шарановпв. Сока С. Дизвја. Јања Зец. Саво Нинко, Илпја Станнв, Владо Лончар. Драгомир Велпчковив. Пајо Наранџив, Петар Носовив. Нова Џурџевпв. Дане Шкорив, Гавре Познив, Дмитар Работив, Стојан Наранџпв, Лазо Станив. Илија Рапаив. Марвја Пилиповив. Стаико Крковив. Благота Вуковив, Илија М. Јоваповив, Марко Вуковив, Крсто Радоњив, ђуро Ј. ђурнчковив. Јован Вучуровив. Аннца Шкорив, Миле ћупурдија, Даве Обрадовпв. Борка М. Сикпнпв. Пгњатпја Тодорпв, Адам Лвчвна, Никола Буван. Аптоп Прпветовски, Ссбастијан Лехва. Мика Вучинпв, Илија Братив, Мпле Преберпна, Пикола Манојловнв, Љу бпца Бпјелнв, Станко Раднв. Дане Стојнсављевпв, Дапило Богуновнв, Марија Обрадовив, Мнле Гру бншнв, Саво Карановив, Тома Родев, Дане Рашета, Мнлош Стансављевив. Илнја Махковнв, Нпколз Касан, Петар Штула. Стево Вукмнроввв, Пнкола Мнлнв. Раде Вукобратовив. Илнја Булајнв, Мнлош Маткоанв, 298 Тржво Новаконнв. гј | 301

190 Добромпр Лацнв, Душан Жунив. 193 Иеда Муннван, Тима Матнјевнв, Живо Снмеонов, Мнливој Лазив. 198 Миле Мрвош, Петар Прнбпв, Мнле Поповнв, Мнлаило Црнокрак, Стево Жнгив, Сгево Еванншевнв. Самунло Ковтун, Илија Миљковив, Петар Мнљковнв, Божо Драгнв. Гавре Пијшјовпв, ђуро Косовац, Милан Пејнновив, ђуро Ковачевив, МнЈанло Тепавац, Јово Дмитрашиновив, Мнле Ромив, Мнло Кљанв, Стево Раднв, Драгица Кнежсвив, М. Милаковнв, Душан Дракулнв, Дане Делпв, Мплап Узелац, Мане Свилар. Којо Рашета. Јово Митриновив, Стеван Свилар, Раде Кузмановнв, Милан Дотлив. Бошко Л. Пецељ, Божо Ратаљ, Арсен Ковачевпв. Буде Шупут, Нлкола Чавпв, Јовап Тубин, Митар Рашнв, Илпја Кпежевпв, Марвнко Суботив, Мирко Вуковнв, Никола Керкез, ђуро Вукша. Крсто Р. Иикчевнв, ђураџ Војновив Петар Барав, Раде Стојпв, Мнлан Зубовпв, Милош Жутнв, Стевап Вуч ковив, Божо Стапив. Мвлан Бурсав, Исо Агбаба. Радовап Зуловив, Дпмптрије Јоваоовив. Марко Добројевив, Мнле Васиљезив, Миле Мијаљевпв, Стево Делив, Стојан Кнежевпв, Мнлаи Врачарив, Алба Билпв. Мллап Мнлашпновпв, Јован ћурив Тоша Берпв. Мнлапко Павлица, Тома Теслив, Паво Димив, ђураџ Репаив, Божо Бобнв, Мвланло Вигњевнв, Дане Ра даковив, Дане Мандив, Лука Раџеновпв. Томо Сакуљ, Миле ћорковпв, Адам ђукив, Јово Јањаннн. Јанко Вукадпновив. Мане Лалив. Петар Радуловив. Симо Трпфуновив, Милан А. Тарапотјптх , Лука Бродпп, Мплап С. СтоШПћ. Стапко Тепшнв, Миле Маслек. Никола Перлипа. Живко Матковив. Лазо Лончар. Тадија Павловнв, Стјепап Џапо, Јоспп Јанковпв, Тодор Петрановнв. Мпле Бачко, Божо Павловив, Драгоје В. Лакив, Радоица Л. Пековив, Ннкола Р. ђукив, Лазар И. Божовив. Лазар ђањиш, Тоде Илпв, Васо Ста нивуковив, Перо Новаковпв. Лука Радаковнв. Стево Мрџа. Ана Летнца, Луиза Јакив, Барица ћелап, Марпја Новак. Станко Рашнв, Мнлош Репшовив, Дмнтар Опачив. Ивап Т. Јурасовив, Петар Кокот, Ни кола Цвпј аповпв, ђуро Чанковив. Павао Матјевив, Миле Смрзлив. Душан Јањип, Милан Тодоровнв, Васа Јањин, Рада Момироввв. Петар ћетовив, Павле Лончар. Стојан Бракус. Нпко Ј. Радовив, Марко Јановвв, Саво Ннкољевнв. Адам Стокрп, Никола Вулетив, Цвн јо Рончевив. Варна Амбрупшо, Павле Вилус. Божо Векив. Миле Егив, Миле Бубало. Илпја Себек, Мнлннко Ннколив, Ми лутин Трбовив, Мплбван Вучковпв. Никола Пуача. Васо Почуча, Јанко Вуупновив, Мн лан Цвјетковив, Јово Кесив, ђуро Хајдуковнв, Милан Опачнв, Васо Драгаш, Илија Бањеглав, Савка 0брадовнв, Миле Миљуш. Маца С. Обплнв, Мпла Карамарко

Др. «Р 17

234

235

237 242 252 254 258

259 261 267 268 269

271

272 274 275 278 279 280 281 283 284 286 287 288 289 290 291 292 293 296

298

Симо Станив, Тривун Мплошеввв, Пикола Станив, Јово Скановски, ђу ро Косоаац. 81 Миле Ковачевив. 87 Веселпи Папив, Јован Адамов. 102 Дане Орлив, ђуро Гостовив, Дане Вранеш. 113 Глигорија Војводив. 117 Јово Боротив. 123 Мпво Лалнв. 117 Јово Боротив. 183 Лука Басарив, Никола Шеган. 200 Манојло УзеЈац. 226 Стеваи Тодоровив. 227 Тодор Пјешчив. 237 Јован Јањив. 240 Б. Чараппв. 252 Марко Арбутина, Стојан Штековив Јуда Штековив. 274 Андрија Медив, Авим Обрадовкв, МиЈВца Медив. 281 Јапдре Матијевив. 289 Стево Радосављевив. 290 НикоЈа Мајсторовив. 296 Миае Јакшив, Марко Лончар, Јово Шатиша. ЧЛАНОВИ ОДСТУПИЛИ СА ОДСТУПНИМ листом Др. бр.

299

зоо

301

НикоЈа Мевава, Стеево Пољак, Ма твја Спмив, Мијс Јокпв, Мнлош Зодпв, ђуро Дмптровив. Радован Спмпв, Дане Баста, Жпвко М. Шавшнв, Мане С. Бубаао, ИЈпја Ј. Врцсл,, Стојац И. Чучак, То дор Ј. Вукелив, ђуро М. Дпмпв, Дане В. Студен, Миво Хинив, Сава М. Прица, Јово М. Прпца, ђуро В. Студеп, Илија ђ. Павковив, Мијо С. Бубало. Шија М. Поповив, Јован Зубер, Кр сто Ковачевпв. ЧЛАНОВИ ПОВРАТИЛИ СЕ СА ПОВРАТНИМ ЛИСТОМ Др- «р. 90 Ц 'импр Огљеноввв. 190 Иса Пандуров. 283 Душан Јањнн. 284 Свмо Тркуља, Стојша Драгосављеввв. Марија Д. Крајач. Марко Н. Јоветив.

19 Милаи Даворија. 47 Илија Лека. 81 Стево Радосављев. 88 Јово Скаповскн. 107 Марко Лончар. 133 Глигорлје Војводив. 148 Јавдре Матијевив. 160 Марко Арбутина. 178 Јула Штеековнв, Стојав Штековнв. 100 Никола Павловив. 226 Спмо Ожеговив. 243 Миле Јакшпв. 255 Даие Вранеш, Дапе Орлжв, ђур* Гостовив 2. 270 Богив М. Чарапив. 275 Никола Шеган, Лука Басарив. 284 Мнјив ђурив, Јово Шаша, ђуро Зорвв. 301 Днмптрпе Митровив. ЧЛАНОВИ БРИСАНИ Др. бр. 1 Рпсто Драпив, Трпвко Братив. 3 Петар Пањковнв, Ристо Шишив. 17 Данило Будипчив. 19 Миле Штековпв, Стоајн Мартиновпв. 47 Дане Рапив, Мнша Максин, Але-_ ксандар Максин, Лука Граховац. 49 Никола Бота, Станко Спмеуповив, Радмила Сивчев. 58 Томка Јовив. 68 Трпвун Ерор, Урош Вујичив. 71 Миле Радека. 74 Ннкола Радаковив, Никола Малеше впв. 81 Мпхаило Марпв, Никола Узелац, Аврам Првбивевив. 99 Мпле Поповпв. 102 Мпле Остоив. 107 Раде Стокува. 108 Урош Вујпчив. 109 Јсленз Бељпн, Внто Крспогачин. 113 Илија Заклаи. 114 ђуро Саватовпв. 115 Данило Мојспловпв. 117 Мита Пратвв. 120 Цело друштво са 42 члана. 121 Илпја Давидовив, Раде Кесив, Јелена Кесшв, ђураџ ћормарковив. 126 Мплош Рашив, 133 Вукадвн Ракочевив. 148 Нпкола Годив. 151 Јурко Оломша, Стојан Авиновнв. 158 Иво Боровив. 173 Раде С. Орлпв. 178 Мллан Арбутина. 181 Милка ПЈеловпв. 187 Вид Јеличпв, Миле Јелпв. 188 Шија Ииив, Миле ћунв. 190 Лука Карановив, Теодор Дрежив, Поја Радин, Дмитар Прибивевив. 193 Васпљ Манојловив, Илија Паскаш. 200 Вујо Марјанчевив. 207 Милош Ј. Вуковив, Лазар Требјашанин. 209 Илија Јовив. 220 МнЈап Половпна, Миле Драгаш. 227 Пајо Добрнв. 238 Јапдре Теппгав, Милив Лончар. 242 Стој аа Марив. 245 Цело друштва са 14 чланова. 247 Митар Кентсра. 253 Стево Звјерац. 258 Васпљ Јовановив. 259 Дамњан Лончаревпв, Матија Обрадовнв. 264 Божо Павлнца, Јово Јожвв, Миле Јелача, Стево Љуштииа, Васо Смн ЈБ&НВћ. 267 Марија Крпан. 269 Свмо Добрив. 271 Јован Плеваш. 272 Михаило Ј. Дрекнв. 277 Стево Лончар, Нвкола Кресојеввв. 279 Илпја Амвџвв, Марко Желајлија. 280 Аидрпја Дмвтрашиновив. 284 Игнац Јелковив, Васо Јовив, Дмитар Царвв, Деспот Ракас, Стеван Мрџеновнв, Станко Бадрнв, ђуро СтамбоЈнја. 289 Пантегаја Јакшнв. • 292 Јосо Рупчив, Нван Ивошевнв. 298 Мплка Мнљеновнв, Марвја Д. Крајач. 301 Спмо М. ђурагаевив.