Србобран

Страна 4

Р Б 0 Б Р А Н'?

Број 4x2

ИЗ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА.

(Наставак са I

пријатељства са америчтим министром фииаисија. Овакво писање заслужује сваку осуду. Њи ме је највише погођен г. Мак Аду, мпнистар финансија, који је представљен као човек који државне новце дели на основу личног прцјатељства; али су јако погођене и Сједиаене Државе и Србија, јер се великој Републпци подмеће да зајмове да је не зарад народа и пдеја, него зарад поједпних личности, а Ср бији се прећутно спори н>ен ореол славе, који јој иначе при знају и пријатељн и непријатељи. Цела је та увреда била тим непотребннја што г. Пупин за зајам није радио као приватно лнце, него као генерални копзул Краљевине Србијс, и то заједно са својим претпостављеним, г. Љ. Михајловићем српскнм послапнком. Свачије заслуге треба признагн и истаћи, али без увреде за оне, који се не смеју вређаги, и који не заслужују ув реду. Владимир Гаћиновић. Од Југословенске Омладине у Женеви добпли смо ову тужну вест: “Владимпр Гаћиновић сврше Ш1 студент фплозофпје, песник, неуморни трудбеник и борац ју гословснске мисли, преминуо је у суботу 29. јула (и.августа) о: г. у Фрибургу 2 п по часа после подне, у 27. години живота, после кратког п врло тешког бо лован.а и дугих патњи којнма је цела његова борбена н страдалннчка младост била испуњена.” Мнр пепелу заслужпога омла динца!

-ве стране) Беда у Далмацији. Задарски лист “Хрватска Круна” донео је ову вест: “Неки сељаци из Оточца нуде 1600 круна за 100 (сто) кила јечма, а на острву Брачу 100 (сто) кила пшенице стају 3,500 (трн хиљаде и пет стотпна) круна.” Тако Аустрнја усрећује Далмацпју) која је некад с правом певала: “Малена је Далмација ал’ је дика роду свом.” Јадно им помиловање. Како јавља прапгки лист “Народна Политика”, номиловапи Југословенн: Нико Бартуловић, уредник “Слободе”, Оскар Тартаља, уредник “Заставе”; Анте Фарчнћ, учнтељ п Срзептић, по сланик, изишли су из своје тамнице у врло бедном стању; због недовољне хране они су толико ослабили да ннсу могли ићи. У тамници пнје било хране, а међу тнм им није бнло допуштено да примају храну са стране. II тако су свн нз тамнице право у болницу. Пљачка п отимачина у Србијп. Полузваничнп бугарскп лист “Еко д Билгари” од 31 јула ове године саопштава иаредбу бугарског Мнннстарског Савета да се пзвршп јавна нродаја све напуш.тене пмовипе, која прмпа да срп. војницима, официрима и нзбеглпцама. Да је ово очевид на отпмачппа, ннје потребно до казиватн. Али кад се Бугари ти трају са српскпм животима, зашто се не би титрали н са српском имовииом.

НБДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

У Русији је среиом избегнут грађански рат. Генерал Корнилов је у затвору, а тако исто и још двадесет и неколико генерала. Али побуна ипак није остала без последица. Ру ска Привремена Вла.да реформисана је; на челу јој је опет Керенски, али не као министар војни. Положај мшшстра војног поверен је војном лицу, а тако исто и положај министра марнне. Та промсна пада у очн тим внше, што се новп кабинет састоји само из пет чланова; од петорнце министара двојпца су дакле генерали, док у пређашњем много вепем министарству није бпло ни једног војног лица. Значи да је Керенски усвојио основпе захтеве генерала Корнилова. н поред тога што га је ухапсио. Решеност Керенскога да изиђе на сусрет гледишту Корнилова и његових присталнца огледа се и у томе што је за врховног команданта руске војске на. место генерала Корнилова постављен генерал Алексијев. То је онај исти Алекснјев који је пре неколико месеци био пао у немилост код Петроградског Савета Раднич ких и Војничких Делегата због своје изјаве да Русији треба чврста рука, те се због тога морао повући, направивши ме сто Брусилову. После четири месеца лутања и посртања усвојили су његово гледиште и они који су га пређе гонили, јер га сад враћају на место са кога су га отерали. Тако се с правом може очекивати да ће у руској војсци наступити осетна промена; Алексијев је онако нсто за дисциплину као и Корнилов, само ле његов по ложај бити много лакши но што је био положај генерала Корнилова, јер ће он имати по сла са министром вбјнпм којн је генерал, и који је уз то без политпчке моћи, те неће ни по кушавати дап рави иеке компромпсе нзмецу политичке сло боде и војне дисциплире, као

што је чинно Керенски. Осим 101 а, генерал Алексијев данас зна да у Русији постоји врло јака струја против лабавости војне дисциплнне у војсци, по што је то открила побуна^гепсрала Корнилова; у толпко ће се он осенати јачи при извођењу својих мера и бити у главноме ослобођен од оних об зира, које су његови претходници моралп иматп према политичарпма из Совјета Радничких и Војничких Делегата. ЈВегов је положај лакши још н по томе што је Керенски прогласио републику. ПредставННЦИ револуцнје, заједно са Лривременом Владом, стално су зазирали од потпуно дисцн плиноваие војске због унутрашње слободе; војници који сле но слушају команду својих официра могли би једнога дана, под командом каквога рсакционарнога команданта. устати и против стечене слобоДе, у корист монархије. Про1 глашењем републике та је о1 пасност знатно смањена, јер би сваки такав покушај био ве леиздаја, и тако генерал Алек сијев не мора зепсти да не се свака његова мера у војсци тумачити као покушај против слободе стечене револуцијом, Лоступак Керенскога може се У осталом само тиме и правдатп. Пначе је о државном облпку била позвана да решава једино уставотворна скупшти на, н проглас републике на на чпн који јс употребно Керенски тешко је бранити. — Али ако је војна ситуација у главноме решена повољно, политичка је још увек мутна. Бољшевики, екстремни руски социјалисти, добили су од један нут велику ввћину у петроградском Савету Радника и Војника, а то је чињеннца која на развој унутрашњих до1 ађаја у Русији може бити од озбпљнпх последица. Повољно стање у воЈсци и на бојишту свакако ће знатно сузбитп њихов утицај и њихову моћ, и

стога војна ситуација остаје у главноме кључ и за унутрашњу нолитику Русије. Разуме се, за сад се још не може рени, како ће се развијати дога^ ђаји на бојишту; али се с пра.вом може очекивати да ће поћи на боље. Генерал Алексијев већ је обележио своје примање Врховне Команде офан[“зивом, која је била успешна и код Риге и на румунском фрон ту. У војном ногледу је ипак најважнији успех који су ове недеље имали Талијани на ау стриском фронту. Освојењу ви са Сан Габриеле, североисточно од Горице, дридаје се врло велики значај, јер од тога виса стоји у главноме отворен пут и за ЈБубљану, и за Трст. Сва је прилика да ће Талијануи бити у стању да искористе овај успех. Они располажу војском од преко 4,000.0в0 љ^ди, а располажу и одличном убојном спремом, која се старањем Савезника све више попуњује. Последњих дана осеиа се покрет Талијана и на Балкану, где имају преко 500. 000 војника, па се с правои очекује озбиљна јесења офанзива. За њу су сад сви услови ту. Нарочито је снабдевање војске обезбеђено новим путом којн је саграђен од Валоне до Битоља, јер се превоз морем врши сад само преко ускога канала Отранто. где опас ност од подморница и не постоји, докле је до сад снабдевањс вршено преко Солуна, нри чему је пут морем био далеко дужи и опасност од подморница далеко вена, Французи су имали озбиљне борбе код Вердена, где су Немци узалуд покушавали да нападима маскирају своју малаксалост, а тако исто и Енглезн код Ипра. Изгледа, уз то, да је Лан (Ленс) у таквом стању да се више не може дуго држати; његово заузеће зна чило би свакако за Савезнике велпку добит, јер би одмах у поглсду угља било поможено и Француској и, нарочито, Италнји. Али то знају н Немци, иа стога чине све да Лан што дуже задрже у својим рукама. — Промена кабинета у Француској не значи промену у француској политици. Председник нове владе је министар војни из Рибовљевог кабинета професор Пенлеве, који је за кратко време своје политичке каријере показао толико енер гије и окретности да је његов долазак на владу примљен и у Француској и ван ње Као ствар која се по себи разуме. Немачка је на дневном реду поглавито са својим међународним скандалима. Још се кије честито завршнла бура због злоупотребе, коју је у Аргентини учинио немачки посланик, служећи се тамошњим шведским посланством за шиљање шифрованих телеграма скандалозне садржине. У једном од тих телеграма препоручивао је тај вајни немачки дипломата. Берлину ни више ни мање но да се аргентинске лађе потапају „без икаква трага”. Тако један немачки посланик схвапа неутралност и човечност. Кад је тај скандал био у јеку, обисти нила се на Немачкој изрека да једно зло нпкад не долази само новим скандалом у Мексику. Сједињене Државе, које су обелоданиле немачко-шведску злоупотребу у Аргентини, из-ј

неле су доказе да шведски отправник поспова у Мексику вгра улогу I формалног немачког агерта и да га је због тога немачки посланик у Мексику предложио Берлину заУодликовање. Тако је опет посреди немачко-швед ско шуровање у једној неутралној земљи. Овим открићи ма Сједињене Државе учиниле су неоцењиве услуге Савезницима, а хитри Американ ци доказали су поново да гломазни немачки дипломати не могу с/њима изићи на крај. Пре су им похватали трагове, кад су намеравали да против (Сједцњених Држава изазову Мексико и Јапан, а сад су опет непобитним доказима изобличили немачку несавесноот у Аргентини и Мексику. Усред те немачке бруке мало пада у очи да је и Немачка послала свој одговор на папин предлог о миру, али је примећено да она позива у добровољце и дечаке од 15 година, што је најбољи доказ да је оскудица у људима. достигла вр хунац. Нарочиту сензацију направила је п грчка „Бела Књига”, у којој се, на основу званичних грчких докумената, утврђује издајство бившег краља Константнна /према Србији.

ДОБРОВОЉЦИ

ГЛАС НАРОДА ИЗ СО. ЧИ- ( Тишма, Петар Дражпћ, ђукан : Радаковнћ, Илија Војновпћ, Ми КАГА. I

ПУТ ОТАЏБИНЕ..

На внсокој стени уоамљено седим. Прода мном је бездан, сам крж и планине. Душа ми клонула. У даљипу гледам. Поглед лута тамо — попут отаџбине...

Утучеп, у болу, у патњи п тузи. У глави се мпс’о све за шшљу роји: Како ли су тамо наша села, лузи? Како ли је~робљуП1 како су моји?...

II ако је до данас већ лијеп број Срба.из Со. Чнкага кренуо на бојно пол>е и креће свакога дана, у јавностп се мало чује о томе; јер Со. Чикашки Срби ни су хвалисави. Внше рада, а ман>е хвале држимо да је корисни је за општу пародну ствар него истнцаае и иапразно самохвалисање. 1 У последње вријеме кремуше се двнје јуначке чете из овог мје ста о којима бнсмо желели да и јавност чује коју. Обе су чете сачињавалн наши кршии Лича ии, цвнјет С. Чика'шкнх Срба. 23. јула састали су се д осветипка, чија имена са поносом из носимо на јавност, и на које тре ба да се и остала браћа широм Лмернке угледају и да следе њн хови.м трагом. Имена тих јунака соколова су ово: Дане Корица, Миле Б. Суиај ко, Јов;и1 Подкоњак, Пава Плећаш, Никола Његован, Мнлан Дошен, Дмитар Јерковић, Никола Бнга и Миле Драгаш. У другој чети било је 10 младијех Срба као 10 горскијех лавова, који кренуше трагом горље браће, да се боре заједно за част и слободу Србинову. Друга је чета кренула 25. јула само два дана после прве, чија имена такођер са поносом пзно симо: Дане Ковачевић, Стзјан

ле Војновић, Илија Милисавље вић, ђуро Половпиа, Милан Војновнћ и Стеван Радочај. При поласку друге чете, која је до станице нспраћена од мно жине овђешњих Срба, и касно у вече под звјезданом заставом кренула из наше среднне, код станице чету је поздравио у не колико днрљивих ријечи предс. С. Н. Одбране госп. И. Почуча, као и подпредс. Стево Илпћ којом приликом други пружи осветннцима $10.00 на пут. За њим н други присутии приложише по мзгућиости, и у часу се сабра $62.50 коју ће своту добровољци

ТРАЖЊА. Благоје И. Стаменковић, поднаредник, тражи свога брата ђорђа И. Стаменковића родом нз села Богдановца, срез Лузнички, округ Пнротски. Исти се је 1915. г. налазио у Сједињеним Државама. Нека се јавн на адресу: Багиаг, ШгегТе, Тишз ае, Ргапсе. ( 8 ете- 1 п{епеиге) Кгапсе. Благоје И. Стаменковић, поднаредиик, Неборачки Депо.

ПОЗИВ. Месни одбор Срба за подизање срп прав. цркве и школе позива све Србе п Српкиње из места и околине на велнку скупштииу у 9 сатн пре подне дана

16: септембра у недељу у Клерто , ну у кући Снме Маровића. На употребити за порабе на дуго- дневном је реду исплата лотова ме нуту. што смо купнли, сад треба сваПри укрцавању у воз клицало кп да дође да неби после приго се краљу Пери и председнику џарали јер ако се сад пепсплатС Внлсону; одушевљењу краја ни лотови пропадоше. • г' -

је би.то. Приликом оволиког весеља жалимо да морамо изнијети на јаву н жртве “Народног Тровила”, које нијесу могле да одоле срцу него су почелн да исмевају добровољце н заставу ђе у ма ло није дошло до рата између

За месни одбор Б. Медаковпћ, тајник.

НА ЗНАЊЕ. Са овијем дајем на знање сви јем мојим пријатељима и позна иицима да сам се преместио на Аустрпје н Срба. Алп захпаљу- ј ад 1 1СЧ -'’ т -Ј- ) др>го мјесто. јући присебности наше браће ј 001,11 го .' п0 Ш Р)Ј ем Р а1 ) члвР нове овог братства којн су шиља ствар је предана у државне руке ј 1 1 Ј н већ неки од несретнпка почи |

ваЈу у хладовини, а неки су под јамчевином до расправе, на којој ће добити савјете и заслуже ну награду. М. О. С. Н. Одбране у Со. Чикагу. Ческо-Словачки Збор

У недељу 16 овог месеца одржали су Чеси и Словацп велики збор у Карпеги Холу у Њујорку. Пред дупке пуном: огромном дворапом говорилп су гг. Перглер, председнпк чешко-словачке лпге, градомачелник Мичел и францускп мпнистар Бујон, поздрављени одушевљено од стране присутних. Г. Бујон је нарочито пожео буру одобра-

вањД свој’ом изјавом, да Францу ска стварање слободне чешкосдовачке државе сматра као сво је питање. Он је позвао Чехе и Словаке да као добровољци сту пају у француску воЈ - ску, а г. Сте фанек, кој’и је у уттформи фран цуског официра такође поздравно збор, бно је живи пример-да Француска уме да цени Чехе кој"п ступе у редове њене војске

лп новце за братство преко меие лнчно да од сада шиљу лично преко братства на братствену адресу. У случају погрешке ја пе одговаарм. С поштовањем Тодор К. Сукновпћ. Моја нова адреса 511 СгапГ ауе., Еуе1е4ћ, Мтп.

ДО ЗНАЊА.

Знам да у ропству није живет’ лако; Где се демон кези сред бездушног ппра. Там’ је живот црњп него црнп пак’о Зато моја душа плкад пема мира... 23 јануара 1917. М. Ј. П. (Ратнп Дневннк.)

ЈАВНА ЗАХВАЛА И БЛАГОДАРНОСТ г. Ивану Паландачићу

НЕСРЕћНИЦА.

Зашто плачега стара жено, За кпм ропиш сузе своје? Да ти није, стара маЈ’ко, Малаксало срце твоје...

Нл’ те нека тута мори Те ти твоје срце цепа, 0, не нлачи, доста суза, Оставеш мн, мајко, слепа..

Твој јединац жив је, нано, Благослов га божји прати; У боју је сада љутом, Жив ие скоро да се вратн...

Па и ако падне мртав, Те не впдиш твога сина, Захпална ие њему битн Напавена Отаџбнна... јуна 1917. С. 0. Поповик-Лавовски, џак наредник. (Ратни Дневник.)

31

СЕСТРЕ СРПКИЊЕ!

Женски Одбор Српске Народ не Одбране у Њујорку моли све Српкиње широм Америке, да би приложиле кој’и ручнп рад за базар на нашоЈ’ забави, која ће се одржатн 28. октобра ове год. Бићемо веома благодарне ако се у што већем броју нашој мол бн одазовете, што ћемд накнадно и преко новина објавити. Молнмо да ствари упутнте на гђу председницу Ему Петровић 502 Е. 79 Стрит Њу Јорк.

Срп. Доб. Друштво Петар Карађорђевпћ Првн одјел 68 ССССсматра за своју дужност и овим путем изјапљује захвалу и благо дарност родољубивом Србину и новинару г. Ивану Паландачићу, који се је одазвао нашем по 'зиву и позпву приређивачког одбора наше варошп, да одржн патриотски говор на (Лебор Деј) радничкп дан 3. септембра. Господин Паландачић је позват био као Србип, јер је овдашњи одбор хтео да ода част Србији, нашоЈ’ херојској мајци а и признање нашој колонији. Као и у свакој прп.тици где се имена и Српске части тиче г. Паландачнћ је п овога пута оплео Србнји н Србима лавор. венац и обесно га о Амернчкој заставн а увезао са таквим значај ним речима, да се никада растати неће.Г. Паландачпћ иије заборавио а да у овом венцу не уплете и родољубивост, јунаштво, тежње за слободу и уједињење са Србнјом Хрватске и Сло веначке браће. Чикашки Срби су сретни што имају у својој средини, српског борца, 'који може. зпа и уме, да Српску заставу тако високо диже међу Американце и свим страним свијетом. Живио наш народни борац Иван Палаидачић. За Срп. Доб. Друштво број 68. СССС. Трифун С. Клашњ 1, председник.

Овим се ставља до знања свима члановима Срп. Добр 'Др. ‘Нови Пазар”, бр. 247. СССС., у Абердин, Ваш.. да Ј’е наша задња главна погодингња сједннца од 6. јула, о. г. донијела следећп < закључак: Вндећн да се иекн чланови у случају болијести не владају по проппсима правила нитн о боле сти нзвешћују Болесничуп Од»' бор, опомнњу се свп члановн

зива, који нису на време добили браћа нису могла 'прнсуствова- осоопто они > К0 Ј Л се иалазе изтн. Али су се браћа ппак брат-. иаи овог м Ј еста - Д а се СТ Р ОГО ДРски показа.за према браћи сво- ] же ДРУ штвен их правила. У с.тучају болести да се одмах прија

јој, те им захваљуЈемо као да су били и присутни.

Миланко Миљковпћ, предс.

ОПОМЕНА.

Срп. Доб. Друштво “Словенски Југ” број 150. СССС. Њу Јорк, опомнље све чланове кој’и дугу ју друштву два расписа, да у што краћем року свој’ дуг испла те иначе ће друштво бити прпнуђено поступити према њима строго по правилима. Уједно се опомињу сви они члановп који изостају од друштвених седница без икаквих нужних разлога да у будуће долазе редовно на седнице јер ће се и према њима поступати у смислу друштвених правила. Друштвене седнице одржавају се редовно сваке друге суботе у месецу у Српском Дому 443 В. 22. ул. у 8 сати у вече. Срп. Добротв. Др. “Словенски Југ”, бр. 150. СССС. Б. Јаспка, тај'ник.

вн и да се чешће јавља иредсјед нпку Болесничког Одбора брату Новаку Катурпћу на дољу адресу. Не буду ли се чланови владали по правнлпма и горшем решењу, губе право на болесни Чку потлору од овог друштва. Зато, пека ово свп узму до знања, па нека се по овоме и равна ЈУ■ Срп. Добр. Др. “Новп Пазар” бр. 247 СССС. Вох 316 Абердин, Ваш. ђорђпје Радовпћ, предсЈ'еднпк. А. Н. ђурић, тајшгк.

ТРАЖЊА. Тражн се Јоспф Одачпћ, којн је тражцо своје у Србпјп преко Циришког Бироа, да се јави уреднпштву овог листа, како бн му се могао доставити глас од његових из Београда.

ЈАВНА ЗАХВАЛА.

Срп. Добр. Друш. А. Карађор ђвић бр. 290 СССС. у Грет Фалс, Монтана, најискреније захваљу је нашој савезној браћн Срп. Личком Добр. Друштву “Југослапија бр. 296 СССС. у Бјут, Монтаиа кој’и су даропали паш дични српски барјак са $50.00 и указалп споју братску љубав

према браћи својој. Онп су нма За Женски Одбор Срп. Нар. јли жељу да учествују на нашој Одбране |свечаности коју смо обапнли на М. Кар^новић, тајпнца. дан 19-ог августа о. г., али због

Ј

ар^нс ||

Кад мењаш адресу увек озна чп поред нове н стару адресу н кога сп друштва члан. (име п број друштва.)

Д 0 3 Н А Њ А.

Пошто „Србобран” мзлази само Једном недељно, и пошто је простор у њему врло ограничен, од сада ћв се објављивати у њему само они добровољни прилози. који буду слати директно преко Главног Одбора Српске Нар. Одбране. Све друге прилоге који се буду прикупљали самостално по нолонијама, а не прођу нроз Главни Одбор, не ћемо моћи објављивати из поменутих разлога, нод све наше добре воље.

ПАЖЊА!

„Србобран” је својина чланова Савеза „Слоге”. Сваии члан има право да прима „Србобран”, јер га он за то плаћа. „Србобран” служи интересима Савеза „Слоге” „СРБ0БРАН”

Је наЈраширениЈи, наЈвепи и најЈевтиниЈи српски иедељни лист. Он Је орган Саееза „Слоге”, ноји броЈи оно 13.500 чланова а чита га преко 20 хиљада особа.

На „Србобрану”

сараџуЈу н сараџивано и у будуие наЈ познатиЈи српски писци.

Претплата на „Србобран”

стаЈо само 60 ЦЕНТИ годишње, и према теме то Је наЈЈевтиниЈи срлсни нодељпи лиет на целоме смту.

Ни Један Србин

нема изгоаора да не буде претплатник „Србобрана”. и керисти се овем ванредном прилиу иом, а обавести и друге.

Ј