Србобран

ИЦМВЕК 413.

ЧК^ УОКК, N. У, ТНиЕвОАУ, 8ЕРТЕМВЕК ао, 1917.

иРЕТиЛАТА: 3* Сјед. Дрхазе на годаиу бо » Канаду, Еаропу шгд. грд |т.?с

Србобр.тк нздагв чј?т*р?јсом на ..41 №. « 8(гг»*г. У". '., >4. у

&! к

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА"

5РВОВВАМ

8ЕКВ КАТ10МАЕ РАРЕК АМБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ ЕЕОЕКАТТОИ „ЗЕОСА”.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак 7. септембра 1917.

ГОДИНА 7-

ДЕЛЕГАТИМА КОНВЕНЦИЈЕ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ САВЕЗА СРБОБРАНА, У ПИТвБУРГУ, ПА. Поштована и драга српска брапо: Молим Ваг дозволите мИ да Вам пошљем мој братски поздрав, и да Вам изјавим моју искрону жељу да Ваш рад будо успошан и благословен. Ми сви верујемо у Ваше родољубље и у Вашу мудрост ла зато иикад несумњамо у славну будувност Вашег дичног Савеза. Живели дични делогати, славне конвенције Савеза Србобраиа, на многаја љета! , М. И. П У П И Н, Главни Председиик Савеза Сједињених Срба Слога.

СЈЕДИЊЕЊЕ САВЕЗА

„Наш народ хове јединство; п сви они који се томе противе, билп онн нали идп иелики, сви су против Српскога Народа и његова иитереса, па протпвплп се они у руху једног Брозови&а, Настпва илн једпога Швнле, пли копалп оиако испод жита. Успети певе, јер народ и нас парода јест нас праиога п пстинитога Бога... Будпте спремип да се за увек загрлите и ујединпте са браиом из Савеза „Србобрана” у један велики и јаки Савез. Браћо, покажите да сте ви, као радиици, дорасли овој ствари; покажпте да сте свеснп своје пародие дужиости и да идеју спајања иаших Савеза ирина^е са девизом: Радппцп, ујсдицимо сеГ’ Јосиф Рајновик, „Србобран” од 8-21 јуна 1917.

претеже. Сједињење Савеза значило би у моралном ногледу ово: Ево, ми амерички Срби, свеснн нашс народне несрене, прелазимо преко свих ранијих несугласица и размнрица; пре лазнмо преко свих материјалннх тешкона; прелазнмо преко свих смутња заинтересованих појединаца и пружајуш: један другоме руку удружујемо се у један монан савез, да бпсмо дали доказа о свомс родољубљу и својој народној свести, и да бисмо подигли всру у бољу будунност код нашс папаћсне бра ће с оне стране океана. Јединство и споразуман рад у Српској Народној Одбрани значи у моралном погледу готово то исто. II стога је важно да се покушај за сједињење, у случају неуспеха, не нзметне у раздор и заваду. На то треба да буду усредсре^ене све сплс родољуба. Онн морају будним оком пазити на свакога који би хтео да замути, ка.ко би га могли сузбити на време. Ако се не могадне доћи до материјал^ога сједињења, духовно јединство треба чувати и јачати по сваку цену. Али као идеал, као најбоље решење остаје, дабогме, ипак потпуно уједињење савеза. П зато ћемо се ми, желећи од срца срећан рад конвенцији братскога Савеза Србобрана, искрено зарадовати ако она донесе у том погледу повољну одлуку. Реч има, како згодно рече у јуну г. Јоса Рајновић, Његово Величанство велнкомучеинк радник. М. Тривунац.

ПОЕЛАНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

ГОСПОДИНУ ЉУБОМИРУ МИХАИЛ0В1ШУ, ВАШИНГТОН, д. к.

Господине Министре,

Срби из Свију крајева Српства, санупљени на једном величанственом збору, незапамненом у Канади, долазе да Вам понуде изразе свог најоданијег поштовања и да Вас замоле да Влади Краљевине Србије доставите њихову једногласку резолуцију којом они са највеким одушевљењем поздрављају стварање нове Краљевнне, која не да уједини и сакупи све де ове нашег раздробљеног и раскомаданог

Молеки Свевишњега да нам подари Словенаца, кличемо из дубине душе:

одржи нову Краљевину Срба, Хрвата и

Да живе Срби, Хрвати и Словенци широм целога света! Да живи Његово Величанство Лраљ Петар Први! Да живс наши храбри и славни Савезници!

Хамилтон, Онт., 3 септембра 191*7.

ПГЕДСЕДНИК КАНАДСКЕ Њи 1 . ОДБГАНЕ Г. Васнљевик.

ПГЕДСЕДННК НОД-ОДБОГА У ТОГОНТО Јаков Ташик.

ПГЕДСЕДННК НОД-ОДБОГА У ХАМИЛТОНУ Љ. Вељача.

„Сваки од нас у нашем дпчиом Савсзу жсли да се Савез „Слога” и Савсз „Србобран” сједнне и нпједан од иас не впди ппкакве превелпке тешкопе које би могде спречитп то сједпњење. За тај иосао потребие су само искрене жсљс, иоштене намерс и топло родољубље.” М. И. Пупин, „Србобран” од 8-21 јуна 1917.

_. Ових дана нма се решнтн, да лн ће наши Савезн наставити жпвот као два засебна савеза или као један савез. Конвенција братскога Савеза „Србобрана” има у том питању пресудну реч. Од кад је Главни Одбор Савеза „Слоге” у мају ове године покренуо литање о сједнњењу Савеза, оно у ствари никако више ннје ни скидано с дневног реда. Управа Савеза „Србобрана” дала је свој начелан прнстанак, а „Американски Србобран”, орган братскога Савеза, писао је непрестно у правцу сједињења, вршећн тнме примерпо дужност савезног органа. До душе, онима који су навикли да на народне ствари гледају с висине, дакле површио и олако, може се учинити да су новинарскн чланци у овом питању празне речи. Али, кад се ствар мало ближе загледа, види се да је држање савезних органа баш у овом питању од велике важности. Јер сједињењс савеза је у првом реду пнтање чланова савеза, питање народа. И стога је било потребно да се здрава мисао о сједињењу што чешће понавља и подгрева, да се не би охладнли они који су се за њу већ загрејали, п да би се загрејали за њу и они који су према њој били равнодушни, или чак и непријатељски расположени. У којој је мерн мисао о сједињењу ухватила корена код чланова братскога Савеза „Србобрана”, показаће ко.нвенција; јер мада тешкоће постоје, остаје ипак као главни услов добра воља и решеност чланова. Нема тешкоћа, које не би могли савладати чланови једнога и другога Савеза, ако су истинскн решени да се сједине. Уместо да буду сметња, тешкоће могу бити само подстрек за што својскије прегнуће, јер најзад сједињење савеза извршено без икаквих незгода дошло би као некп поклон, док би сједињење ивршено у пркос свима тешкоћама значило једну крупну народну победу. Повољна одлука конвенције Савеза „Србобрана” дала би, према томе, јасно на знање да су брана Србобранци вољни да се понесу са тешкоћама које су се испречиле пред њихово сједињење са браћом из Савеза „Слоге”. А победа би онда била обезбе$ена. Јер о чврсту вољу народну разбијају се све, и праве, и измишљене или надуване тешкоће као лаки мехурићи. Главно је само бити при том истрајан и стрпљив, и не губити из онију главнн циљ. Ако се покаже да је сједињење за сад немогуће, не треба сматрати да је с тим питањем свршено за свагда. Мисао о сје дињењу Савеза толнко је здрава, толико је спасоносна, нарочито у данашње време, да целу ствар треба онда сматрати само као одложену до погоднијег тренутка. У том случају важно је настојати да братски односи између оба савеза буду још чвршћи и још дриснији. Веп постигнуто духовно јединство и утврђени споразум у Српској Народној Одбрани треба онда не само чувати, него још и ојачати. На тај начин би се бар у моралном погледу постигло оно исто што и сједињењем. А то није мала ствар. Јер колико год је сједпњење савеза важно с материјалне стране, нарочито данас кад и један и други оавез губе све више чланова који иду у рат — било као до-

Српска Народиа Одбраиа нлје странка. Нијс нп Савез у смнслу потпорннх Савеза, какве имамо у Америци. Она је удружење свих добрих Срба п Српкиња, којп су вољни да раде на оно.ме, што само име ове установе каже: на одбрани народа нашег српскога од свпх н.еговнх непријатеља, отворених и скривених, сно.Ђиих и унутрашљпх. Сви сииови и ћери српског народа пмају да се удруже, кад је реч о одбрани народа. Јер на род се не може друкчпје одбранити, већ ако се за љегои опстапак, спас и слободу боре свн ње говн синови н ћерн. Слобода народна, па и сам опстанак његов, долазе у опасност, ако их бранп само једна група или странка, а друге се одметну свака на своју страну. На тај начин долазе у опаспост и највећн народи. А мали, као шгго је наш народ српски, да није био сложан и сав једнодушан за одбрану својих народних ^ветиња, просто би био већ ишчезао са лица земље н утопио се у мо-

своЈе лепе; спе дакле-јпш, што му је остало ј'ош од Косова и што ,му је гуслар иац^ддн опсвао у дивнн.м народним песмама од давпипа, а народни иерни учитељи н проповеднаци развнли и раширили кроз разне шко ле н народну нолитиау до у паше доба. Зашто, како је го онло могуће да се народ српски одржи, да се одбрани п у таким страшнпм прнликама какве су бнле у Аустријн, п ако пнје Јмао такве засебне органнзацнје каква је наша Народна Одбрана у Срби јн и део те Српске Нфодне Одбраие, који је створшо Српство овде у Америци? Пр>сто н једиоставно за то, што с; у Аустри јп, где је било нем01уће створи тп оргаиизацнју, тај задатак уносиле у свој програи и на томе радпле сг.е по.итчке, ирнвредпе п просветне оганизацпје наше у мбмархији 'Го је бн-

ПРЕДСЕДНИК ШЈД-ОДБОРА У ВЕЛАНДУ Д. Вукобратик. ПРЕДСЕДННК ПОД-ОДБОРА У ФАЛС ВЈУ Е. Видаковик.

Из СрЈз.1,тва м Л.угосл « е^ств/г.

.мајо;>а у I рпској' Војсци, да сва кп од н.их ипје могао добнти батаљои (1000 људи), иего :амо командири

албапсне клаице и низ клисуре II Нробио тврдн ЗНД, КОЈпм СУ душа.мпп наши опасалп јужне границе отаџбине иаше. ла, ире.ма томе, тачка ка којој су | “Лавовском спаго.м п орловском се састајалп у одбраш народ- | оком наставио је борбу на челу инх права н светиљасви Срби, свзјих соколова спе до часа док па макар билн раз,војенн по му није бнло паложепо од сридру.гим својнм послошма. ј ске владе на изричиту замолбу _ _ Србија, као земљ: народне, југоатовенског одбора у Лондо ру већих непријатеља^ који”га | с Р пске слободе 11 б У* ћи војско | „у, да иде у Америку. да днже вођа у борои за нат осдобође | народ наш на т станак, да заузме п,е, могла је да стврр нарочпту организацију таке в)сте. У тој

Хрват о Србину. У' “Хрпатскдм Свијету” од 16-ог овог месеца нзншао је једап одушев- нп љен чланак упажеиог Доа Ника су многи бплн с Гршковића, у ко.ме се овако из чете (250 лл-дп), у нсто вре.ме ражава о ЛЈ. Прнбнћевићу и ње ј кад је г. ГГрибићевнћ командоговураду: вао иуком (4 батаљона). Поред Он је пет годипа па челу ју- ј тога, кад су после реоргаипзаци мачкс воЈске (прво као комап- је Српске Војске па Крфм поно даит батаљона, а нотом као ко- по дељеме команде, г. Прибиће мандант пука. — Пр. \р.), која вић јс бно једипн потпуковннк му је кст година као вођи повје- који је добпо команду пука, јер рена бнда, почињаа ч\да од ј\ - је па Крфу бн.то сразмерно впнаштва, н на н.егову јуначку гла I ше офнцпра пего војиика, те су ву пада велики дио заслуге, да ! ииаче за томаиданте пукова по се је лнјепи дно пзмучене срп-| стављени само пукопннцн. Ова ске војске сретпо провукао кроз | два велнка одлпковања, у вези са Карађорђевом Звездом с мачевима којом је г. Прибићевић такође од.тикован, јасно показују да г. Нрибићевић у Српској Војсци нма видио месго п вели

опкољаваЈу са свпх страна. Имао је народ српскп, живећи под разним туђпнским упра

вама иеко.тико стотина година,! °Р ганиза ЦћЈи има ПЦИ одстра

и одметника. Али то су бпли увек његови иајслабији синови. Тежња за тренутном чашћу и бо гаством н.их је направпла покло ницима туђинских дворова и властодржаца. То су оии одметници од народне ствари, које је сам народ назвао у доба турског владања иад Српством потурпцама, а откад је Аустро-Мађарска притисла огроман део српскога народа и његових земаља окрстио је народ такове одроде народне пменом: ауштирјацн и мађарони. Као што одметиици српски, звани потурнце, нису могли сру шитн одбране српскога народа под Турцима, тако ни одметници српски под аустријском и ма ђарском државном управом, зва нн мађароии н ауштријацн, ни су мог.ти одвратити народ српски да се борн за*своју народну одбрану. II у поганом царству аустријском српски је парод одржао све свој« светпње: име, је зик свој, гаколу своју, цркву сво ју, славу крсну своју, обичаје

п.ено све што пначе “рбе може да раздвоји и раздвај, а на днеп нн ред да се ставе смо ствари, које нас све уједињапју, на нме припреме п борба а одбрану нашпх светиња народјих и за ос лобођење од туђина. Ту оргамизацију нрод је срп ски створио и дао јојаме Народ на Одбраиа. Али пеЈеким гласањем и пзборнма, н)о заузима њем неколнко народих бораца и родољуба, који су јкивали по верење народних ораннзација у Србији. Народна (Дбрана ии је даме сфанка, у 1ђој се нма ју поједпнци нлн грује, да отим љу о власт н управејер она не влада. Народна ОдбДна је орга ннзација радног н пркртвовног света, која у првом јјду пма да помогне у борби за 1ше народ но ослобођеше. Зато: све за свету зпску Народну Одбрану — народно ослобођење! Питсбург, 15 септмбра 191/.

ки углед, и да потпуно заслужу је хвалу којом га је обасуо пајпстакнутпјн амерпчки Хрват.

Сарајевскн атентаторн. “Арбајтер Цајтунг” од 2. августа да је ове податке о сарајевским атентатоЈ^н.ма: 1>::ци у Терезиенштату није мно го бол,е. Тројица су умрли Чабриновић, Грабеж и 5у к ‘ и ^, тројнца су још живи. Од ових Принцип неће дуго живети; он болује од туберкулозе у костима. У Терезиенштату ннсу внше изоловани, а најновија вест нам јавља, да су напослетку и у Мелерсдорфу Гавриловић и Поповић премештенп у једну собу.” Леди Пеџет одликозана. У Ен глеској је недавно установљен нов орден, под мменом “ Ордер ов ди Брнтиш Емпаер”, (ордеп Бритаиоког Царства). Међу нрвима којн су одликовани овим орденом налази се и опште позната српска добротворка Ледп Пеџет. Она је добнла Велики Ерст тога ордепа у знак прнзна ња за њен рад у вези са “Сербиаи Релиф Фокд”ом, у чије име је била па челу прне енглеске болиице у Србији, познате под именом “Болница Леди Пецет” (у Скопљу). Ми Срби пмамо двоструког разлога да се радујемо овом високом одликовању: прво стога, што је оно пало у део једној пле меннтој Енглескињи, њоја за сио ју љубав према Србији у мало није главом платила, јер је у Скопљу, негујући болеснике, бп ла оболела од опасне болестп пегавца (пегавог тифуса) ; и дру го стога, што то ретко одликова ње долази од Енглесве Владе, ј'ер сс п>А а н7Г7рдб^ЕТГГУРска високо цешг услуге уЧин.ене Српском Народу. — Пд Српскс Владе добила је Леди Пеџет већ раннје такође врло високо одлнковање, орден Белог Орла о врату. Курс аустрнјског новца према српском. Како стоји курс аустри ског новца впди се иајбоље из рвога званичног саопштења: Српскн Женевски Црвеии Крст депешом од 6. јула ов. год. потврдио је пријем и нзвршење писмених налога за суме положе ие код Обавештајног Бироа илц преко поште од 31. маја до 10. јуна ове годпне. “Курс за ове пошиљке бпо је: 242.50 и 240.50 круна и 188 и 186.50 лева за 100 швај. франака; Ј 95> 194, 193-5° круна и 151.50, ^Оо 0 лева за 100 фр. франака. “Бр. 15.743. Из канцелар. Фп нансијске Делегацпје у Солуну 10. јула 1917. год.” Из овнх бројева јасно се видп да се за 100 швајцарских фра нака, који у мирно доба вреде са мо 95 круна, данас може добити преко 240 круна, толпко је се

“Осуђенп вз сарајевског про-, Ср03ала п Р едност аустриског нов цеса билн су најпре смештени Т' Даље . се ® иди н ово: за 100

празна мјеста у проређеннм редовн.ма јуиачке војске нагае. н а н а Прпбмћевића, знаду да се је те- у Сспнци у Босни. Кад је беснео '№ аиц У ских Франака добнја се шка срца дијелио од војних дру рат на гранИцама Босне, они су гова спојих. од војника, који га одведеии у аустријске затворе, штују као брата п друга својега, пет њих у Мелерсдорф и шесг у алп то га није одвратило од дуж Терезиенштат. У Мелерсдорпости, да се одазове налогу п фу су били до сада најстрожије познву српсве владе н југосло- нзолованн н у посебнпм ћеливенског одбра. јама. До сазива парламента ни“И дошао је ова.чо н дао се на је им бпло никад дозвољено да посао онако, како то он знаде и их ко посети, па ни најближи умнје, свом душом н снагом сво- рођаци. Једном је дошао из Бојом, опттрим пером н ватреном ! сне брат једног осуђеника, али бесједом. се морао вратити пе видевши одредиле Србији, и који смо сви “Обишао је скоро сва мјеста ! брата. Ово је сасвим протнвно: поздравили са одушевљењем као где народ наш обнтава, савјето- ' прописима, јер иаредба за војни I залогу амернчког прнјатељства вао, молно н заклињао све оне, чке затворе од месеца августа према нашем народу, нанета је којп снаге н срца нмаду, да из-! 1914 велн јаспо, да свакн осуђс- ! без потребе груба увреда и Сје пршс дужност своју прама отаџ | ии има право иа посете н то ујдињеним Државама, и Србпји и "иин п народу.' ј првој трећинц казие једном сва-. Српском Народу, и америчком Мч °пе речи заслужног хрват ких осам недеља, у другој трећн [ министру фннансија. Један срп СОГ ппвака оало ППРГтСНМП V МП трот т , ■».* тппкп! ГК-ГГ ТГТТГ-Г Јл

195 аустрпских круна. Како се за 100 францускпх франака доби’а С2мо 115 српских динара, Iзпачи д1 115 ерпскнх дннара I вреде д.шас 195 круна. .вако I међутнм зна да у мирно доба 115 српо-их динара вредс сам > ио аустрпских круна. Ето како пзгледају аустриски “успеси.” Трострука увреда. ЕГоводом зајма којн су Сједињене Државе

ског првака радо преноснмо у ни сваких шест и у трећој сваке ски лнст представио је наиме, лнст као нов прилог српско-хр- четнрте недеље. Због затвора у ' ствар тако као да се тај запатском братству и јединству. 'ћелнји н слабс хране умрло је јам даје Србнји не зарад - вези с оппм преди поменутп већ њнх троје (Керовић отац ц^њенпх тешкнх рана, ње-

да је г. Прнбнћевнћ командовао спн и Недовпћ) ; четпртп (Попо пуком још на Церу, као мајор. ■ пнћ) лежн у болннци

од тубер-

Да се ово одликовање правилно Ј кулозе. Осуђенн су једаред мо-

оцени, треба знатп да је после : лилп да не буду више изоловапн Душан Бфановић. ■ Бал каиских ратова било толико — алн узалуд. А ц оној шесто-

ног сјијног витештва и њене примерне верности, него за љубав г. Пупнна н његовог личног

(Наставак на 4-тој страни)