Србобран

0 |рш *

с гЏо а ра и

44

ЗКВОВКАМ - 5 Г.ХВ \УЕЕКГУ Г.Ј>!)зће< ћу ГВГАМ ЕРиГАТШК^ ЛКО ВЕНЕУОЕЕМТ РЏ^Р

ОГ бТ-ЕВ РВОВЛАТЈОЈЈ ..5ГОСЛ"

*4» УЈо*. лгаЛ б№ее<

М«» Уогк, N. V.

5\а»>.чвЈг Мзпкжег: М. I. Взтрјж, >43 'Л'. 2404 5»., Ке» Уогк, N. тпитиипг! сшсши (»са.

В-Мит: М. .ТсДтамае, 443 V. агии б«г«сс, -Че» Уогк, N. У.

4»иге( и

и№> 13 (М Виг!

<4 Нм ТКк, Н. Г,

«■ м м

Обвезница 3 јма Слободе

— ЊЕН ЗНАЧАЈ И ЊЕНА ПОТРЕБНОСТ. —

Од Кнута Нелсона, сенатора из Минесоте.

ГОВОР ДР. С. БУДИСАВЉЕВИћА У ХРВАТСКОМ САБОРУ.

Наша земља сад активно учествује у великом ра г гу, у коме морамо бити победиоци. Потребне су велике своте да се овај рат води успешно. Те своте се морају обезбедити делом издавањем обвезница (бондова). Водити рат само непосреднпм порезивањем значило би натоварити сувише тежак терет на садашњи нараштај; стога је потребно да један део те-' рета, у виду обвезница, падне на оне који не дони послс нас, тим пре што они неве жртвовати за. рат своју младост. као што је жртвујемо ми. ч ' Обвезнице Зајма Слободе јесу облигације наше Држав^, најбоље гарантије на свету, а кад се има на. уму да су онс, по>ред тога што доносе интерсс, слободне од норезе онда значи да је њихова вредност равна обвезници која вуче најмање |5 и по до 6. од сто интереса. Новац који се добија за ове обвезнице неће ићи на стрАну, већ ће се утрошити у земљи, ради псплате материјала којји Савезници купују од нас, при чему Савезницп плапају нашој Држави својим обвезницама, које гласе на Сједињене Државе. На тај ће начин своте новаца добивене од продаје обвезница не само бпти од велике помоћи нашим Савезницима за успешно продужење рата, него ће служити и за подстицање и проширење тржишта наших пол>опривредних и фабричких производа. Ове се обвезнице издају у тако малнм свотама. да велики део нашега становншптва може лако да се претплати на, њих, а не може бити бољега знака наше оданости и преданости ствари наше земље у овом великом рату но упнсати ове обвезнице. • / У нашим ранијим ратовима, нарочито за време Гра^анда нздаје обвезЈнице у великим количинама, али су њих већином узимале банке, а не појединци. Овај великп Зајам Слободе не треба да буде остављен у рукама банака, већ треба да дође у руке народа, који је главни стуб Републике и у млру и у рату. Дужност је свих родољубнвих и оданих грађана, да. према својим средствима уписују Други Зајам Слободе од 1917 године, који ће ускоро бити објављен од стране Министра Мак Аду. То је дужност, која се по мом мишљењу највише приближује ступању у редове војске. Ми који нпсмо у стању да у борби ставимо на расположсње своје животе, треба свакако да радо стављамо на расположење свој иметак и помогнемо успешно во^ење рата.

5 јуна дала је Старчевнћева странка изјаву, да се придружу је декларацијн Југословенског Клуба у Бечу и позвала је Србе у крал.винп Хрватској и Славо нији да се придруже. Срби не могу да пређу пр«цсо те изјавс на дневнп ред. Они морају да ис питају своју нагодбену полнти ку. Говори о нагодби од 1868 год., која ии онда није заљала. Нагодба је размер сила обадвојице уговорача. Али се морају исиитати резултати, кој и су тнм законом загарантовани хрватском народу. Неће ; да набраја све повреде нагодб сј, јер пх је то лико да би мораојговорити не сатовима него дашј.ма и даннма. Ријечко !в1тан.е је/остало не ре шено, а Ријека јЈ у унрави и школама потпуЈш мађарска. (Фрацковци напкдају.) Нећу да одговарам на /падан.а прнјател.а Смречан.и-аторђа. Угарска је укинула два иута устав кра л.евнне Крватске. а то је очеппд на повреда. Говори о финансиј ској подређености. Рске су нере гулисаие, индустрија је слаба, јер Угарска није инвестнрала оно што на.ча припада.

ШО ЈЕ УГРОШЕН

— Из Мпн. Финанспја.

ОнII који су уиисалн скораш- велнкн број лађа — јахта, ри

н.у емисију од $2.оро.ооо.ооо као и онн који намеравају да упишу други Зајам Слободе волели бн да знају како је употребљеи новац добивен зајмом. Велика свота новаца потребна је за одр жанап.с морнарице, која има за

барскнх лађица, брзих моторних чамаца н других маљих јединица, а љихов се број повећава што се брже може. Млрнарица је послала Француској кор авнјатичара, који су стигли 8 јуиа, као први контин-

Црногорци и народно уједињење

Са збора Црногораца у Герн.

|\од нас су се доселилн страни елемепти, а домаћи су се отселн лп у Лмерпку. Народ се блрно Хрватске и Славоније. Где бн То је пунило тамнпце нашим најспособнмјнм људима. Сва она наша сплаа енергпја морала се трошити у одбрапн од Мађа ра. То је трагедија краљевнне Хрватске н Славоније. Где бп ми данас бплн, да се га енергп ја употребила на позитнвнн рад Како изгледа са будућношћу Х|> ватске у нагодбеној ери? Сад се чује само лозннка да ће спе раз мприце нзмеђу Угарске и Хрват ске ншчезнутп. кад се уведе де мократизацнја у Угарској, због гога морамо битн скептпчнп Естерхази је у свом програму цитирао једно наше устално пра во. Ничега новога нема у то'м програму осим неколнко отрцаних фраза. Цитира из некнх про грама мађарскпх странака које станопиште оне заузпмају према Хрватској. Јаши је у једном говору јасније говорио о Хрват ској. али то је н.егово личмо гле дпште, а пс гледпште његовс странке. Говори о мађарскпм ин телектуалцима око “нове генера ције”. У једном броју веле они да ће нам датп фпнаисијску самостланост, алп да нм морамо да тн трп жупаније, морску обалу од Ррјеке до Сења и да сс ство рп корндор за њих преко Хрват

Гај несјпоразум може^да буде са мо тактичке природе, али раздваја један циљ: ослобођење и »амоопредељење народа. Немци и Мађарн се варају кад се нада ју иеслозн Словена. Ако дође час, а тај је близу, то ће северни Словенп са севера. а јужнн Сло вени с југа јуришати. На руше вннама дуализма оснопаће се слобода парода. (Препирке и пребацивања с једне стране при сталица Смречањи-а, а с друге Хинковића н Бањанина.) Гопорп о политици Срба у Хр ватској. Мора устатп протнв не тачног становишта да се С.рбн нису залагалп за права краљеви пе Хрватске, Срби су г. 1861 по дупирали тежње Хрвата, а далма тински Срби тражили су сједи н.ење Далмације с Хрватском. 11 год. 1867 (Светозар Милетић) борили су се Србп за хрватске тежње. Михаило Полит, Ј. Суботнћ, Јован Живковић, борили су се за Хрватску. Год. 1867 изнео је Пван Ванчина у Сабору иредлог да се Срби лризнају као полптичкн народ, а Сабор је то једиогласно прихватио. Јовап Живковић се борио за само сталност фпиансија, да бан не буде именопан на нредлог угар ског министра председникл, а Рнјека да мора постати хрватска. Год. 1907 заложпли су се Ср би да буде укинута железиичар ска прагматика. Последње децс није стали су Србп на “нагодбе но" становиште. Но, због тога се даје наћи узроци. После склопљенс нагодбе ла н доцннје под Куеновпм режимом, налазнли су се Срби у врло гешком положају Сви су малаксали па п Срби. Прпродна је ствар, да су Срби, хгели не хтелп, пришли “нагод беном" становишту, од мањи.ме одбачелп. Алп шта су добилн? Добл.I јI су лепотпули закои о ћирилици и — велеиздајнички про“уе»г^1913 сломљсиа јс српска црквена аутономнја. Кад је почео рат гамнице су напуњене Ср бнма од Земуна до Зрмање. На чпновннке Србе пао је жпг сумње. Српеке куће и села похаране су п норушене. Добили су то да су пс убијалп н вешали без еудије II суда. Ја против тих зло чпна, у име споје н спога друга, длжем огорчсни протест.

Герп д. септембра 1917. Предсјединку Мјесног Одбора црногорске организације за На роДно Уједињење Госп. 5°Рђ и ЈУ Павићевићу Њујорк. Са банкета даваног од сгране овдашњих Црногораца у част г. М. Иваиовнћа н другбва, часг нам је извијестити вас и другове, да смо и ми, по примјеру браће из Њујорка и Детроита, ступили у коло ошлте Црногорске организације за Народно Уједињење. Уздајући се у ваздашњу снијест и патриотизам наше браће широм Амернке, увјерени смл да ћемо сви достојло споје ирошлости, вршити иашу дужност у извођењу иародие завјетне ми сли: ослобођење и уједињен.е, за чим су нашн, внтешки преци вјековима највише жртава подннјели. Радећм овако, мн се оду жујемл свијетлим гробовнма, ко ји се отворпше за уједињење и нашо) браћи, чсојој ропски ланци не дозвол.ав-ају, и даље сара ђивање на овом највећем народ ннм задатку. Желећи п у будуће бнти у тијеспој вези са лама, н осталим одборима, шаљемо пам свима брацко поздравље У име збора Т. Мартиновић, предсједиик.

ГЛАС ИЗ ФРАНЦУСКЕ.

Уредништву “Уједињења” Женева.

ске до мора. > том корндору ои

бно н Загреб. Са.мо под опим ус ловима би пам дали, ако Сараје во цостане главни град Хрватске. Говорп о адресн већине, којом тражн уједињење. Ово уЈеднњење тражено је у пећој мерн од пређашњнх адреса, али се мора питати о вероватностн и могућности извођен.а. Док постојн дуализам, изгледи су минималии, да ће се то моћн извршити. Захтевн већине су минималпи. Да се Далмација с пама сјединп,

датак да брани иаше обале и на гент редопне војне снаге Сједи- снага би краљевине Хрпатске бн

шу трговину од папада. Да се морнарица доведе у ста ње које пзискује рат, свака је лађа морала бити снабдевена људством н офнцирима. Тако ис то морале су сс додати многе по моћие лађе. 6. апрнла било је 64,680 регру та; сад пх има преко 136.000. Осим тога, ми смо регрутовали преко 35.000 за резерву, а у служби има т.ооо марцнскнх добро вољаца. Направљени су уговори за сваки торпиљер и контра сумарсн што га могу израднти наше радионице ла ђа у земљн, а прн изради се очекују нови рекорди. Све опо долази уз ратне лађе од 32.000 тона; нет убојних крстарица од по 35.000 тона, иајвеће и најбрже лађе што су икад саграђене; шест помоћнпх крстарнца н мпо го других помоћних једииица за које смо склопили уговоре. Оне ће бити саграђене у најкра Нем року, али се пре свих пзрађу ју торпиљери и маи.е једпппце. Од кад је објавллн рат, морнарпца је чувала иаше обале. За одбрану обале обезбеђен је

н.ених Држава, на француско земљиште. Апијатичарскн кор је зпатно повеНан, базе за авијати чаре установљене ау дуж обале, а официри и људи вежбани су у руковању хндроплаиима, балоннма којима се може одређивати правац п другнм типовима ваздухопловне сиаге. Тражено је Још $45.000.000 за авиЈатику. Око $80.000.000 утрошено је на целокупни програм за грађе ње у нашим маринским радионицама, станицама за вежбање, базама за подморнице и аеропла не, великим магациннма за муницнју н ратии матернјал, фабрикама п т. д. Марински кор је више него удлојен од кад је отпочео рат. 6. апрнла било је у кору 426 офинмра и 13.266 регрута. Сад он има преко 28.000 регрута, тако да недостају само 1-479 регрута па да се достигне пун број од 30 хи вада. Један одред морнара ис

ла већа, али бн се ипак морала водитп борба против претежно стн Угарске у тој већој Хрватској. Да та већа Хрватска постигне политичку п финансијску самосталпост, ипак не бн дош.то до решења југословенског пи

Изјавим Старчевмћеве странке одлануло је Србнма, јер им је омогућезо да ступе у редове опо знцпонгра и да се боре за самосталносз народа. Срби с радошћу позфављају псторијску изјаву Стгрчевићеве странке. Нагодбена полптпка је донела мало добрц а много зла. Спајање Босне иДалмацпје, је минимал на ствар Ако бп се то спајање нзвршпјо, не би тиме било решено југословенско питање. Зато се ја и мој друг Валеријан Прнбић:вић придружисмо Стар чевпћевсј странци. .Тражимо да се св! крајеви где жпве Хрватн, Срб1 и Словенцн ујо-дине у једно прво демократско држав но тело. Мн на југу не желимо бити гошодари других, али п нико дрћи нам не сме у нашој кућн гоподарнтп. Уверен сам, да ће св1 Србп из Хрватске, Дал ције н 5осне приступити том станови^ту. Кад се ово догоди, онда ће:е сви Хрватн, Срби и СловенцЈ збити у фалангу са уз

тања, јер би Истра и Словенија 8иком: /> оле нагодба! Живела Хрватск, Живела уједињена Ју гославнј! (“Новости.”)

остале на странп од државног и иародног састапа као уступљене Немцима. Словенци су напредни. економски јаки, они су за наше народно јединство.. Па ако се Словенцима неда да се сједипе с иама, то морамо ми иђи за тнм. Не смемо дозволнти да Истра остане на страни. Велики народи раде на том да спа су сваког нациоиалног човека његовој целини. Кад то чине не лики народи, како да се одрекнемо тога мн мали народи? Пот пуна уједињеност могућа Је само ван дуализма, па Је логично да се морамо боритн против њега, а у тој борби наћићемо се сложни с осталпм словенским наро

крцан је V Француској под ге-1 дима који ће се такође бо ј и нералом Першингом, „ о.,и: сви , проти дуализма Несолидарност

једва чекаЈу да сгупе у акциЈу. Вашингтон, 29. августа 1917 г -

јужних Словена и северних шко дила Је последњих дана. То смо читали у немачжим иовиаама.

Новаирвса срлсног повлак ства у кшижгтвну гласи: 5ЕВ1АН ЕЕОАТХОК 1531 ћкт Нашр«ћ1г« Агеаке \УааћЈв«(ов, В. С

позив. Срп. Аб. Др. “Адам Приби|ругови” бр. 49. СССС.

ћевнћ и

је члано

у ПитсбЈгу, Па. познва све сво

да дођу низоставно на пдућЈЈзедовну седницу, коЈа ће се одравати 23 о. м. тачно у 9 сати пр подне. Седница ће се одржават у нстом локалу, као досада. Пнаваће се о врло важним пнтанма. П*ар Галетар, тајник.

I

I осподине уредниче, Први број вашега листа “Уједињења”, а тако исто и све бројеве доцмије, читалн смо са највећим задовол.ством и били сЈзећ ни што смо из пстога увидјели, да црногорска интелигенција, која је нзбегла противу воље жа лосних управљача, ради, као и пазда на остварењу наше завјетле мисли: уједињењу цијелога српства. Ми пак црногорскп рад ницп, који смб дошлп из Амери |Ке, не као политичари већ као војници, да се с пушком у руцн боримо за исту ствар, хитамо, да вас поздравимо као своју браћу% да вам честитамо на таквом пат риотском раду. да вас увјернмо, да ће ЦЈжогорски радницм, који се данас слободин у свијету налазе, нскреио помоћи и братски пам пружити рук\ г , као н у неко лико да вам доставимо, од кад и како се налазимо у Марсељу. Господине уредииче, као Цр ногОрци, добровољци, за општу српску војску, дошли смо у Мар сел. још у фебруару ц требали смо послпје неколико дана отпутовати на фронт, но, на жалост, тако није било. Чим с.чо се појавили сусрели су нас кра.всвн агенти, наговарајући нас да одустанемо од својих намјера, па, кад нијесу успјели они су својим интригама и сплеткама замрсили и задржали иаш пут ево већ пуних пет мјесеци, а све дако би тим поступком успЈели да нас одврате од правог српског пута: код нас ннјесу успјелн па се надамо, да неће ни код наше браће, која буду иза 'нас долазнла, те с овим хоћемо да упозиа.мо напгу браћу Црногор це, да се не осврћу на наговоре и мита оннх из Неји. а,, Јер су то они исти који су предали на шу браћу, очеве н сннове у ру ке нашем пјековном непрнЈател.у — Шваби, а који данас, впдећн своје страшно п иесрпско дјело, хтјели би да са нашом крвљу оперу блато са њиховог издаЈничког лица, па д4 доцније, као и раније, наставе свој тирЈански режим, како би им ми се љаци и радницн билн увнЈек ро бови. Господине уредниче, ми сеља ци, радници, не знамо другу по литику до ову: да нам је дужност да стопу у стопу шл.едујемо нашим дједовима и прадједовима, који су се вјековпма борили и крв лили за ослобођеи.е и ује дињеае, а са тим да се одужимо сјенима славннх Јунака, палим у многобројним ратовима за ује дињење, а особито новкм, још свјежим, палим у ова два посљед ња рата. Позивамо нашу браћу Црногорце да хнтају и узимаЈу удЈела у овом велнком и страшном

рату те да ми Црногорци уђемо побједоносно у своју домовину и раскинемо гвоздене ланце, којп стежу јуначка прса наших храбрих јунака, у које су их за ковали колнко спољни непрпја тељи, толико, још и впше, наш домаћи и највишн непријатељ, главни упЈ^ављач са неколнко својих прнјагеља. Живјело уједињено и велнко Српство! Живио сваки онај који и најмање користц. буде допринео за остварење нашпх иде ала! Уз искрено н братско поздрав ље вама. Црногорском Одбору и црпогорској омладпни, довпкује мо: До виђења у великом и осло бођсном Српству! Марсел., 10. јула 1917. године. Црногорски добровољци: Никола Н. Ракочевиђ нз Колашипа, Мишур Перов Калуђеровић пз Данплова Града, Радо сав Рађеновнћ из Жупе Никшнћске, Мићко Ј. Милићевић из Жупе Никшићске, Драгиша Јоиановић из Бјелопавлића, Лазар Павнћевић из Лутова, Радо ван Љаковић пз Куча, Јово Јопа новић из Дробн.ака, Никола Ка петановић пз Бањана, Милош Ннколић из Жупе, Мнлован Јовановић из Брда, Јоваи Брајогић нз Брда, ЈСрсто ђур.жвћ из Брда, Крсто Мићовнћ из Бан.ана, Крсто Са]жћ из Бањана, Крсто Елезовнћ из Бан.ана, Мијајло Бацковић из Пјешиваца, Ми лош Бацковић из Пјешиваца. Илија Пејовнћ из Рудниа, МитаЈ> Росанднћ из Пјешиваца, Јан ко Росандић из ПЈешнваца, Спа соје Мапојловпћ из ГолиЈе, Спмо Божовић из Цеклнна, Јаков Сарић из Бањана.

(“Уједињење.”)

БИИА ГРЧК4 !1Р

Један од главних извора наше народне несреке.

У париском лнсгу “Грчке Новнне” г. М. Маврудпс пише о бив краљици овако: “Краљица Софија ннкад није осетила љубав народну, н.ена хладноћа, охолост и поноситост увек су је принуђавалн да жнви у усамљености која није имала ничега сјајнрга. Бно сам гимназијалац у Атинн кад нам профе сор једног јутра саопшти да “пдуће недеље" треба да се скупимо у 10 сагп код Сократовог затвоЈ)а на иеколико стотина корака од Акропол>а. “ГГрестолонаследниковица Со фнја ће посадитн први кнпар иа облнжњем брсгу. Основала је друштво за пошумљавање Атнке Кад поред вас прође. вичите што игда можете: “Живела принцеза Софија.” Све гимназије, све атинске пгко ле, бнле су сакупљене уговореног дана. Прпнцеза Софнја заједно са мужем стиже тачпо у од ређенн час и лрође у својнм колпма, која су се иолако кретала кјжз жнву лграду од ђака. Али “зито" (живео) беше сасвнм млитаво, те једам школскп надзорник приметп то професорнма. “Шта ћете”, чух где професор о^гсЉорн, “узалуд сам нм наредпо да внчу што боље могу, неће да слушају. Али кад крал. ђорђс н крал.нца Олга про лазе не могу нх уздржати. Не са мо да одушевл.ено вичу “Зитј” већ у свом одушевљењу и капе у внс бацаЈу.” То је сушта нстина. Не знају ћи ни самн зашто, мн нисмо мно го волели “жену наСледннкову”. Њено суво лнце, охоли нзраз и њен хладнн поглед нису имали ничега за допадање за нас, децу, као нм за народ, који има понекад унутрашњн осећај н инстикат што га поуздано водн. За право, политпчка делатност сестре Внљема Другог почиње тек кад је ступила на престЧз Грч ке. Баш у тренутку кад је треба ла потпуно да заборави на своје порекло, она се сећа да је од ло зе Хохенцолернске. У осталом, Впљем је ту да је на то подсећа. Он претрпава депешама сестру н зета. И краљпца Софија цзаби ра још од почетка за коморннка Јовапа Теотокиса — сина ђорђа 'Геотокнса јединог аолитичара германофила у Грчкој — у врем е које нам изгледа сад тако давно

прошло — и брата Николе Тео-1 токиса доскорашњег грчког по-\ сланика у Немачкој. '■ Било бн заиста претерано ре-

ћи да је Јован Теотбкис имас

способностн за једно тако дели(

катно место. У Медлипгу (Ау-’ стрнја) он је учио о гајењу сто- 1 ке, н кад се вратио у Грчку осно вао је био једну узорну млекар ницу која никако ннје напредо вала. Сзфија Хохенцолерн, кад постаде краљица, одвоји га од гаје ња стоке и постави за коморника њеног двора, сигурно не због . његових умних способности, ко ; је нн мало нпсу сјајне, већ у на граду за оданост читаве њс-гове породице у Немачкој. Из благодарностн ђ. Теотокис I уд в зстручава герм а н оф илс ку ревност, н у току Евроиског ра та толнко је ревностан, да су га господарн молнлп, њега, бии- > шег одгајивача стоке, да ћутн. Не могући више говорнти онако како је желео. он поче пмсатн свом брату у Берлин писма , у којима је Савезнике називао свакојакнм имеиима. Нека од овнх писама, ухваћена код сумњнвих курнра дјвољно сведоче о томе. Та писма у осталзм дивно оцртавају самога ђоЈгђа Тј<' токиса. Пошто јс изабрала за ком грн ка већег Немца од самог Ка* ра, краљица Софија је јасно казала да је намерава.1а ;• Грчкој дела пише у и.ме пој це Хохенцолерна него као љица своје нове отаџбине 1 ке. С француског пЈ>евео П. I

Са посвете јака ! Срп. Добр. Др. “М ихаило II.

Пупин” бр. 21. СССС. у Стилто ну, ГТа. обавило је посвету својих друштвених парјака у иел« љу 26! августа о. г. Том прнлнком сакупљено је добровољних прнлога, како следи: По $100: 1 Грофесор Мпхапло ' II. Пуиин гл. мредседпнк СССГт но $6о: Мнлан Алекспћ, кум срп ског барјака; по $30: С. Д. Д./ “Б])аћа Југовићи” бр. 284 СССС.1 нз Со. Бетлехема. Па.; пз $2гРаде Добрнчан кум америк? ског барјака, С. Д. Д. “Св. Н( ла” бр. 19 СССС.; по $20: Др’. . Св. Гргић, Жнпко Мортолога, Лека Стојковпћ ; по $10: С. Д. Д. “Св. ђурађ" бр. 190 СССС. из Лебаноиа, ГГа, С. П. Б. “Св. ђурађ” бр. 89 С. П. С. С., Воја Јова , новић. Душап Којнчнћ, Рада Добрпчан : по $5: Михаило Три пановић, Милан Вунчпћ, ђура Еремпћ Ленка Стојкопић, свешт. I Јоваи Поп Јвпћ. Сјгстко Стошнћ, Снмо Вотловић, Рада Стонн, Ра да Стаиковнћ, Даннло Мишков, ПетаЈ) Жнрјак Душан ђорић, Се кула п Мнлеипја Крстић, ћура Еремнћ, Милан Алекснћ, Тодор Мачак, Ленка СтојкЈвић, Живко Мартолога, Жива Стеванов; по $4: Љуба п Ппјада Перкић; по $3: Ј. Радловачкн, С. Виленпца; по $2: Љубомир Богдановнћ, Н. Станчевић. Л. Мнљевић, В. Маџарац, Иса Пандуров, Мија Пјј лов, С. Ненадовић, Т. Попољ, Југ Остонћ, Ј. Радловачки, Т. Станћ, Ж. Надалнћ. М. Лазии, Т. Долић, С. Жнвотнн, М. Станковић, М. Јовановнћ, П. РадоЈковић, М. Алекснћ, Н. Марјано 'вић, М. Ненадовић, С. Радивојев; по $1 : Александар Максић, Ннкола Стојаковић, Б. Раднћ, "Мнла Зорнћ. В. Маџарац, М. То доровнћ, Стојан Качућ. Ката Га лонер, Марнја Хенчар, Т. Батан ђ. Алекснћ, Ката Станков, Секу ла Крстиђ. С. ђераснмовнћ. II. Вигњевпћ, М. Јанковнћ, Ј. Љуба. Свима друштвима, која, узеше учешћа у овој нашој свечаности нека је братска хвала, као и сви ма којп наше барјаке дароваше. За С. Д. Д. "М. И. Пупнн” бр

-

V

21. СССС.

Управа

СРПСНА НАР. ОДБРАНА

Моло с* »*и«»г«чи да коаац ж 0 Н*р. Од6р*иу у Америци ш*љу о*. иокои иди упутницом, к да у**к »д суЈу само омко: ЗвтНап N«6011*1 Бе^спое Бс«(и о( Агпепса, «43 V. м 81. Кстг Уогк, N

Г\.

1Н