Србобран

Стрпаа 4

/ V

Фалсификат бугарског дипломате — Од Д-ра Тих. Р. ђорђевика, професора Ксоградског Уппверонтета. —

•О

У полемици, која се, због питања о томе, шта су становници Македоније, развила између посланика у немачком Рајхстагу Г. X. Вендела и бугарског посланика у Берлину Г. Д. Ризова („Форвертс” 2, 8 и 26 јула и 12 августа), овај последњи није пожалио труда да исцрпе све бугарске „доказе” о томе, да у Македонији живи бугарски народ, и да је према. 'томе Македонија бугарска земља. Како су докази Г. Ризова исти са сбнма другим бугарским доказима у питању Македоније, не би било вредно ни обзнрати се на њих; али је Г. Ри‘зов учинио и један фалснфикат, који се мора констатовати, колико ради боље илустрацнје бугарских „доказа”, толико и ради самога Г. Ризова; јер Г. Ризов није један обичан бугарски ,>ов”, веп дипломатски представник бугарскога народа. ц^Двору Немачкога Цара. Нолемишући са Г. Венделом, Г. Рпзов се труди да покаже да јс и некадашња званнчна Србија признавала бугарско право на Македонију, тиме што је нскадашњн српеки минпгтар председнрк Сава Грујик у својој књизи „Како је поста ла бугарска Егзархпја” тврдпо да се 1869. г. „званична Србија борила за то да спречи да се српске епархије на пољу Косову и у Босни и Херцеговини нс прпрачунају Оугарском Егзархату. но да та иста Србија није уложила протест против чињенице да се Македонија додели Егзархији...” („Форвертс”, 12 августа.) Међутнм, оригинални докуменат у књизи „Како је иостала бугарска Егзархија” казује сасвим обратно. У томе докумснту истина стоји да су расписи бугарских вођа „управљенп п на чисто срнске епархије по Босни. Херцеговини и Ст. Србијн, у којима се народ познва да пристане уз бугарску цркву”, али то је само обелодањивање бугарскс похлепности за туђнм, још у оно време, н ништа више, п да се Бугари најмање могу подичпти оваквим својпм радом. Што је много важније, и у чему је фалснфпкат Г. Рнзова. то је да се у томе документу вели: ,,да жеља српске владе, да се Бугарима признаду умесна права, не може ини дотле. да ее напусте наша народна”. н да одвајањем бугарске патријаршије од цариградске „може бити речн само о оној (бугарској патријаршији) чија надлежност не подлежи никаквој сумњн. а то је Т рн о в с к а. Уступањем сваке друге бугарској цркви, настало би пптање да ли се тиме стара српска тековнна не преиосп као патримоннјум на оне, којнма не прппада нн по црквеној повесници, нп по правима српскога народа'на. Источном ГТолуострву”. Г. Рнзов је, као што се вндн, учинио фалсификат. кад је, на основу оваквог документа. тврдио да званична „Србија није уложила протест против чнњенице да се Македоннјп до^дели Егзархији”. Да бп ствар била сасвим јасна, мп доносимо докуменат, на који се Г. Рпзов позива. у целини:

РБОБРАН”

под српскп иарод, но наЈпосде — и опо ааслужуЈ^асобвту пажњу — да Је подлегда отоманској пмовинн нао српска нмовина. Бнне Вам такоре познато да пепска п одрпдска патријаршнја нису у другој подовинн прошдога века укннуте, по в сада паее по царпградекпм кшнгама као просто удружсие патрнјаршпји царнградској, која у јвпдово име н дан данашљи, нарочнтп годишњи данак пдана царској благајни. *То иете најјасније вндети из Берата. издатог Његовој Светлоетн иатријарду Кирплу у 1855. г., а тако исто ту аете наг.н п које су изриком епархије зависне од Цариградске, који лн од Охридске, а које од Пекске Патрпјаршпје. Пошто се сад опет ради о томе, да се једна од тих патријаршија, а имено бугарска одвоји од задруге цариградске, ту само може бити речи о оној, које надлежност не подлежи никаквој сумњи, а то је Т р н о в с к а. Уступањем сваке друге' бугарској цркви настало би питање да ли се стара српска тековина не лреноси као патримонијум на оне којима не припада ни по цривеној повесници ни по правима српског народа иа источном Полуострву.” Ако се сад, дакле, заиста хоне да обновп црквено нраво бугареко то се и Србији даје основа да тражи обЈшвљење пстога нрава за сав српеки народ и по томе^ трсбало би да еве цркве по некадапшим српскнм нровпнцнјама дору у област пог.тавара веп прнзнате српске цркве у Кнежевини. Но докле се год не би могло остваритн ово незастарнво право иарода српског. дотле је желетп, да епархије н,егове н даље остану у задрузп са ГГатрнјаршијом цариградском. V том случају Његова Светост радпла бн п у интерссу цркве н народа само тако, кад бп од сад слала искључиво духовне пастире који бп бпдп порекI лом Срби, како би се с духом и корнстима српске народнс цркве подударили. То бп желели Његовој Светостн жпво на срцс метнути као најбоље средство да задруга српскс пркве с ГТатријаршнјом буде мириа докле год буде суђсио да траје. Памесннштво Књажевског Достојанства препоручпло ми је, господинс, да Нам нредозначсне назоре доставим да би пх Вн нрвом приликом лродочплп Његовој Светости, која пе, уверенн смо, впдети н,пхову основаноет као год п пптересе Царпградске Патрпјаршије да их заједно с нама брвни. Примите и т. д. Д. Матин, с, р.*) Тако гласи докуменат, чију је садржину Г. Ризов фалсификовао, да би доказао да је српска влада била индиферентна према Македонији. онда кад су Бугари бацили погледе на све српск'е зсмље у Турској. Ово је. мислимо. н за Г. Ризова довољно јасно. Т. Р. ђорђевик.

БроЈ415

*) (С. Грујић), Како је ностала Бугарска Егзархија, Београд 1897

стр. 24-27.

НЕДЕЉНИ /ПРЕГЛЕД

УПУТ ОТПРАВННКУ ПОСЛОВА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ЗАСТУПИИШТНУ У ЦАРПГРАДУ ОД 11 МАРТА 1869 ГОДННЕ. Господпне, Дознајемо пз Вашнх п из других пзвештаја да се бугарској цркви све вепп пзгледп отварају, да се може од Царпградске Патрнјаршпје одвојптп. п до евоје своје самосталне управе допи. Познато јс н Патрпјаршијн Царн.градској и воцама црквеног ннтања бугарског какво је гдедпште у овом пптан>у заузпмала ерпска влада и како је оно, још ^ 1860 годнпе, јанно на сроду пзашло. Препоручујуки свагда хршпканпма на ИстоК У јехАнство, препоручнвала га је Србија н у овом случају. Свагда се нама чпннло да бн деоба цркве источне на пародности слабпла мои иарода п ободравала свакојаке зацадне нропаганде, које чеето под верозаковском образином врше полптпчке тсжјкс. I 5 Разуме се да наша тежн>а за верозаконскпм јединством на Истоку ннје мОгла дотле пвп, да забацп сваки обзир на умссие захтеве народноетн. С тога је наша радња нмала двојак нравац. Докле смо нашој браг.н Бугарнма саветовалп да не иступају пспод ауторитета Великс Црквс дотле смо пастојавали код Патрпјарпгије, да се народу бугарском не одрнче народна црввена управа. Ми смо ове саветс толико пре могли даватн Бугарима, што смо самн на себи ногли ноказатп примср, како се нн самн нпсмо хтелп одрећп Велпке Цркве, Аа да би, но своме политичком иоложају, за то мање тсгоба ималп од Бугара, као што вам е друге стране пије тсшко бвло ни Васеленскпч Натрпјарснма, којп су за овнх десет годпна на прсстолу цариградском седели, доказпвати: да у ’ нашем веку вев п црквена наука мора бнтп онако исто приступна н нростоме народу, као н свака друга. а да сс та сврха постнгне да му ес ваља обраватн језнком који он разуме и преко људн, којн би били пз среднне његове; да жудња за надмоћношпу једне народностп нал другом. нс само пропзводп хрваЈће мецу народима, те слабв гпагу његову, него да нема нн ппкаква пзгледа на успех. 1 На жалост мп смо поодавно взгубнлв веру да не се усвојитн иравац, којп смо препоручнвалн. Узроцп, који не завпсе нп од једпе нн од друге етране пнсу допуствлн да се нзмецу њпх.до вомпреЈћа доце, ма да еу н представншш најмпогоСројнвјег правос.тавног (руског) иарода у Царпграду раднлн у оном истом духу, који је н нас у ннтаЈћу руководпо. Ако јс дакле пзмиреЈће нзмецу Вугара п Грка немогућно на оснонима које смо мп, заједно с другнм нравославним Словснпма. гматралн као најпробптачнпје онда нам дужност налаже озбиљно лостарати се да се одвајањем бугарске црнве од грчие ие би повредило вајкадашње црквено право онога народа у Турској коме срлска кнежевина стоји иа челу. Та дужност, коју ми нинад нисмо заборавили сада је још живље изазваиа расписима вођа бугарсиих улрављеним и на чисто српске епархије по Босни, Херцеговини и Старој СрбиЈи, у иојима се народ наш позива да лристане уз бугарску цркву. 0 српској црквп, па ип о српском језику, нема у тнм раепнепма пн гпомена! као што вете видстн нз приложене копије једног таквог познва. Ви пете, господиие, и сами разумети да жеља српске владе да се Бугарима лризнаду умесна права, не може ипи дотле да се налусте наша народна. ' Бпве Вам позиато да су четирн патрвјаршпје некада поетојале на Валканеком Полуострву: царвградска за грчкв иарод, псћска за српскп, трновска за бугарскн, а охрвдска је по праву завојевања долаанла попекад под бугарскп а пекпд

У току од цигло осам дапа извршили су Немци шест аеропланских напада на Енглеску п Лондон; шести јс био у понедељак, 1-ог овог месеца. Као што се види, Немци су озбиљно љутп на Енглезе. И имају и разлога да се љуте. Енглези су их у току ирошле недеље озбпљно прикљештили код Нпра и одбили све њихове нападе; у Фландрији су нм такође тако загрозили, да се озбпљно поговара о евакуацијп великог дела земљишта на том фронту; а у Месопотамнјп, према Турцима, однели су једну значајну победу, која пм је донела впше хиљада заробљеника. велики број топова п једну важну стратегиску тачку, наиме гребен Мушаид, на реци Еуфрату. око 60 мнља северозападно од Багдада. Да би се немачка срџба још боље разумела, греба имати на уму п једну скорашњу изјзву Сер Уилиама Робертсона. шефа енглеског генералштаба. из које излази да су Енглези само у овој годиии заробили впше Немаца но што су Немци заробилм, Енглеза од почетка овога рата, н да су им само ове године отели четири пута више топова. но што су Немци задобили енглеских топова од почетка рата. Немци дакле и мају право да се љуте, јер очевидно губе. Али како се срдита немоћ не сме искаљивати на женама. деци, старцима н у опште мирном становништву, а још мање на билница ма, то су Немци, поред тога што су при тим летовима изгу били неколнко својих аеропла на. добили још и нарочиту лек цију од Француза, јер су они, за казну. бацали из аероплана бомбе на четирн немачке вароши. од којих су Штутгарт, Франкфурт на Мајнп и Кобленц добро познате. На талијанском фронту било је такође озбиљне 'борбе. која је имала за резултат заузсће важне висоравни Баин-

сица од стране Талијана. Борба још траје, али да се развија у корист Талијана, внди се по томе што се журно шаљу на талијанскн фронт оне аустриске трупе које су до сад биле у Галицији. Буковини или на француском фронту. Та лијани су у току од трн дана заробили нреко 2000 Аустријанаца. У РусиЈИ ситуаДија још увек није јасна. Толико се ипак може рећи да је опасност од екстремних руских соцпјалиста. бољшевика, много мања но што је нзгледало пре десетак дана. кад су после неуспелог Корниловљевог нокушаја били почели нагло да дижу главу. Њихово ровсње само ћс у осталом натерати Керенског н све пријатеље реда да.још од лучније настану да се и у војсци и у земљи што брже и што радикалније заведе редовно стање. Војска је мсђутим дала од себе повољан глас, извршивши код Рпге један успешан напад на Немце. — Ујед но је завршена и парница генерала Сухомлннова, пређашњег војног министра, оптуженог за велеиздају; порота јс нашла да је крив, и он је осуђон. Овај трагичан случај, да један министар војни врши ве леиздају за рачун не1фијатс.1Ба и то усред рата, толико прелази границе обичнога и вероватнога, да иосле њега неможе више бмти никаквих изненађења. Свакако је, у вези њмм, дужност свих родољуба да будним оком пазе на све и свакога и да не прелазе ћутке нн преко чега што нм се учинп сумњиво. Времена су озбиљна п судбоносна, а непријатељ је на послу свима могућим средствима. И у Сједињеним Државама Је стално на дневном реду гоњење ишијуна и сумњивих људи. Зло је. изгледа. пустило жилс свуда. н ако вероватно п није јако. свакако је разграна то. Али се њему прилази са ра

дикалним леком, и оно пе из* весно бити савладано и искорењено као и толике друге те шкоће. — Поред све борбе ко ја се води против тога зла јасно се чује нов поклич за Зајам Слободе. Министар Финансија г. Мак Аду и његови вредни по моћннци нису пропустили ни једно средство да што јаче заннтерссују све слојеве америч ког друштва, и у њихову раду има нечега тако неодољивога, да успех немпновно мора доћи. Већ нрви дан. 1 октобар, био је одлпчан као почетак, јер је сам Њујорк уписао преко 40.000.000 долара. Кад се има на уму. да је и код нрвог зајма интерес све внше растао у колико се вшпе приближавао последњи дан, се с правом може вати да ће последњн месецу донети 400.000.000. — Разуме се да је и поред хај ке па шпијуне п сумњиве пацифисте, п поред громког поклича за Зајам Слободе. прпмећено присуство јапанске ми сије, која је свакако утрла н последњи траг сумње. ако је у опште код Американаца било још какве сумње у погледу јапанског прнјатељства. Јасна открића о немачкпм сплеткама. која је учинио шеф јапанске мисијо. показују да Јапан води лојалну полнтику према Америци. јер он нначе не би износио покушаје које су чинили Немци да заваде Јапан са Сједињеним Државама

онда очекидан у

И« СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА.

(Наставак са 1-ве стране)

Савић лзјавио да ће радо одговорити на свако иитање. Г. Савнћ је потаико изложио нсторнју н ндејну страну пан славнзма. Покрет, од кога су Немци, и остали словенскп не пријагељн створили читавог ба ука, има у нстиџи чисто одбран бени карактер. н г. Савић је то 1:рло лепо нстакао у сноме предаиан.у. Сведен на данаппће формуле панславиЈам у ствари значи: и словенсКи народи имају ираво да управљају својом судбнном као и остали народи, и спе што траже то је да буду остављени себи. Амернка за наше добровољце. Скрећемо пажиунаи

вољцима у Марсељу, из кога се јасно види да Сједињене Држа ве сматрају наше добровољце као и своје, пошто се п једнн и други боре .за нсту ндеју. Ово парочито треба да имају на уму они иашп л.уди који мисле да би се одласком у добропољце за мерили Америци. За углед. Скрећемо пажњу на одлуку Српског Д. Друшт. Вук Ст> Карацић у Лкрону О. доне ту на редовнвј седници од д септембра оне године. и објављену у данагпњем броју, по којој ће свакн члан тога друштва уплаћивати ш центи месечно

за оне своје чланове који су у данашњи 1 рату. * Овакво решен.е заслужуговор адГеричког нуковнпка Е-јје снаку иохва-гу н треба да полиа, одржан иред нашим добро служн за углед и оста-гима.

ДО ЗНАЊА.

Стапл.а се до знан.а члановима Срп. Д. Др. ''Ву|,-. Ст. Караџић” б]). 117. СССС. у Акрону, О. да је друштно решило иа својој ре довној седници од д септ о. г. да сваки члам уплаћује 10 ц. месечно ванредне пристојбе из разлога. што је друштво ренЈм ло да уплаћује за оне чланове, који су у рату а за њих нема ко уплаћиПати. Умол.авају се они -чланови, којн нпсу учествовали у видов'дапској прославн а којн нису до даиас уплатили споје казие, — да то безусловно уплате на идућој седници, која ће се одр жавати 14 окт., не учнне лп то с н.нма ће се пбступатп по Са јвг&зним н друштвеним прапилн ма по параграфу 36-ом. Радпвој Каленић, рачуновођа.

Н А Т Е Ч А Ј.

Срп. Правосхавва Црквено-Шкохска Општина у Кансас Сити, Кансас, овим расписује натечај за свештеника н учитеља. Који же!н од господе свештенн-

0 П 0 М Е Н А. Српско Д. Друштво “Балкан” број 5. СССС. Пуебло Коло. Опомиње своје чланове који дугују по трп н четнри расписа да чим пре своју дуговитп' исплате иначе ће>1о битп прпси љени поступпти према Савезним иравилима. Нека браћа

СА СВЕЧАНОСТИ У МАРСЕЉУ. Наставак са г-ве стране. ском српском Вн ћете ишћерати из свнх наших земаља перфидног Швабу. бахатог Мађара и варпарског Бугарина. Ви ћете се вратити у уједињену домовину као осветиицн и ослободиоци. Вп ћете битн творци нове наше дрисаве н сарадннцп Новог Доба, које сшгће. А будућа ће се покољења марно сјећати племепитих витезова. који су. жртву-јућн се за народну ствар. нсписалн сјајан један лнст у повјести човјечанства. Пратио Вас Свемогући Бог, браћо. Живнла уједињена држава, Срба. Хрвата н Словенаца! (Југослозенска Канцеларија).

ИА ПУТ У АМИА!

ка ово мјесто заувети, нека се прнјавн ,«" 11 себ « припншу кривицу а инкако друштвеној управп. До ље назначеиа браћа не одазову 'ли се својој дужности до 25 окт. биће 'брисани из друштва и 'Савеза, што су следећа: Мнлан Павлпца, Алекса ГБегомир, Тошо Поповић, Јандре Станковић, Јандре Марић, Митар Гргуровић, Раде Бјелобабо Мане Репац, Митар Б. Перовнћ, Тривун Радаковић, Пера Радаковић. Пава Бига, Пајо Владнсављевић, Јаков Владпсав љепић, Мане Чубрић, Ннкола Дјоковпћ. ђуро Сурма. Сава Ј. Марић. Оволико за знање.

до 1 . октобра о. г. Пријаве трсба схати на до 1 е овначену адресу. Пхата свештенику одобрава се по н>еговом раду и способности. Поред свештеннчке дужности, морао би н дјецу подучаватп у ва то одреренр врнјеме. За управу Црквено-Школске Општине у Кансас Сити, Кансас: Лука Узелац, предсједннк. Никола Стипановин, таЈннк. Абгева: 30 N. Јатез 51., Капзав СЛу, - Капзав.

31а1ешсп( о! 1ће Охупегзћгр, МапЈ»степ1, СЈгси1а1Гоп, е!с., гечшге<1 ћу 1ће Ас1 о! Сопегезз о( Аиеиз! 24, 1912,

Јово, Д. Павлнца, председник. Раде Б. Марић, тајник.

оГ бгћоћгап, рићНзћес1 \уеек1у а! ^е\\* Уогк, N. V., 1ог Ос1оћег I, 1917. $1а4е оГ Хе\у Уогк Соип1у оГ Ке\у Уогк. ВеГоге ше, а Ко1агу РићНс Iп ап<1 Гог 1ће б1а!е аш! соип1у аГогс$ај(1, рсгзопаИу арреагеЈ М. Тпуипас, \ућо, ћаУ1пв ћссп (1и1у а\уогп ассогЈшв 1о 1а\у, Јерозез ап(Ј зау* 1ћа1 ће 15 1ће ЕсИ1ог оГ 1ће бгћоћгап, апс! гћа! 1ће ГоИо^Јп^ 15, 1о 1ће ћев! оЈ ћ1з кпо\\-1е<1ке ап<1 ћеНеГ, а 1гие 51а1ешеп1 оГ 1ће о\Упегзћхр, . бр 99, у Мак Гвд, Ненада, опомнње с»о- . . нГ/"1п ћ 4/< ћ јоп А Г4з 0( Ро3 5 '11* 8 ' 9 апн к™рт'. Ј® чданове, којн су заостахи са ушатом ПетрОВИћКИ, 502 Е. 79-ТБ ул. 1а1!Опз, рпп!е(1 оп 1ће геуегзе оГ 1ћ1з Гогш, . ппжтгпр пттп ппр п ригпг »тггпвстот <о <*!<: 1. Тћа< <ће пашеа апН ааЗгеазеа о! се П0Ж УР е Ш1 ° “Р е и °*°ЈУ ДУТОВИну , 1ће пч1т1 ЈсБог лг11*л«- : ‘ ~' 1

0 П 0 М Е Н А. Срп. Д. Д. „А. П. Кара»ор$евип”, ДР-

Српско Певачко Друштво “Гусле” у Њујорку, приређује своје прво Село ове сезоне у Српском Дому у недељу, у. октобра ов. годипе, па коме ће чл; нови истога друштва одиграт новн прзоришнп комад “Доб' вол.цп”, сличица н;. жннота шега парода у Б сао за позорппцу г. Алс Дрецун. Ова сличпца одго потпуно духу данашњега враме на н с тога препоручујемо с'вакоме доброме Србину п Српки њи и осталим Словенима, да не пропусте ову прнлнку, а да ову лепу ствар не виде. Почетак Села тачно у 3 сата п 15 мпнута по подне. Улазница 10 центп од особе. Свнрају новп тамбураши. Чпст приход иамењен је српсДој ратнлчкој снрочади. ПрпређкЕачкп Одбор.

0 Г Л А С. Све Српкпње у Амерпци ко Је су раде спремити се за болничарке треба да се обрате Женском О^бору Српске Нар. Одбране у Њујорку, Српски Дом, 443 В. 22-га улица, нли председници Одбора г-ђи Ем.

Јће рићПзћсг, с(Н1ог, шапа^јпк е<111ог, апс1| [ћивтезз шапа^егз аге: РићНбћег бегћ1ап Е<1и еа!10па1 ап<1 Вепеуо1еп! Рип<1 оГ 1ће бегћ Ре(1егаНоп 51о8а, 443 'V. 22 51., Ке\\г Уогк, N. V.. ЕсИ1ог М. Тг1уипас. 44,3 \У. 22 51., ^е\\- Уогк, N. V., Мапарјп^ Е(Н1ог М. Тг1,липас, 443 22 б!., ^еиг Уогк, N. V., Вившезб Мапарег М. 1. Рирјп 443 \\^. 22 51., ^е\у Уогк, N. У. 2. Тћа! !ће о^пега аге: (С1\'с пашез ап<1 аскЈгеззев оГ |'псН\-ј(1иа1 о*пегв, ог ДГ а согрога!10п, Г1в паше апЈ 1ће иашсз ап<1 асЈсЈгеззез оГ з1оскћо1<1егв о\у|'пд ог ћо1(11пв: 1 рсг сеп1 ог шоге оГ 1ће 1о1а) ашоип! оГ 5(оск.) бегћЈап ЕЈисаМопа! ап<1 Вепе\’о1еп1 Рип(1 оГ бегћ Рсс1ега11оп 51ор:а, а Гга1егпа1 1)епс\о1сп1 50с1с1у, 13.250 шсшћегз, 443 22 51., ^е^ Уогк, N. V. Ргев1<1еп1 M. I. Рирјп, 443 22 81.. Ке\м Уогк, N. V.. УЈсе Рге51(1еп1 Р. Н. Рау1от11сћ, Уогк, N. У. — Мсшћегз Ехеси11Уе Воаг<1 б1е\’о Ваћ1сћ, 5 N. ЈЈисЈиезпе аге., Пичисвпс, Ра., Хоуак М. ВобЈапохпсћ, К. К. Всгк1еу Сјић, Вш&ћпт Сапуоп, Шаћ, ТПја Ка(1акоујсћ. 1611 Е. КоиИ а\е., Рисћ1о, ('о1о. 3. Тћа! 1ће кпо\уп ћопс!ћо1<1егз, шоп^акс.з, ап<1 о!ћег зесип1у ћо1<1егв од^птв: ог ћокНид 1 рег сеп! ог шоге оГ 1о!а1 ашоип! оГ ћоткк. шог1какез, ог о!ћег зесип11ез аге: Ш 1ћеге аге попе, 50 51а1е) попе. 4. Тћа! 1ће 1\уо рага^гарћз пех! аћоте, 81\мпк 1ће пашез оГ 1ће о\упегз, з!оскћо1<1егз, ап<1 зесип!у ћо1(1сг», Н апу, соп1а1п по! оп1у 1ће Нз1 оГ з!оскћок!сг/ апс1 аесигИу ћоМегз аз 1ћеу арреаг ироп 1ће ћоок оГ 1ће сошрапу ћи! а1во, т сазсз \\*ћеге !ће з!ос|<ћо1(1ег ог зесипЧу ћо1<1ег арреагз ироп 1ће ћоокз оГ 1ће сотрапу аз 1гиз!ее ог «п апу о!ћег ПдисЈагу геЈаПоп. 1ће пате оГ 1ће регзоп ог согрогаПсо Гог \ућот зисћ !гив!се 13 ас(1П(С, 13 епеп, а1зо 1ћа1 !ће за1<1 !\\-о рагавгпрћз соп1а1п з1а!етеп1в етћгас!П8: аГПапРз Ги11 кпо\у!е<1ке ап<1 ћеНеГ ав 1о 1ће С1гситз1апсез ап<1 соп<11и'опз ип<1сг \ућ!сћ 51оскћо1(1сгз ап<1 $есип1у ћоМегз \д/ћо <1о по! аррсаг ироп 1ће ћоокв оГ 1ће сотрапу аз 1гиз1ес1, ћоМ в!оск ап<1 бесигјНез т а сараску о!ћег 1ћап 1ћа! оГ а ћопа П<1е о\»тег, ап<1 11».ч аГПат ћаз по геазоп 1о ћсНеге 1ћа1 апу о!ћег рггзоп, аззосЈаПоп, ог согрога11оп ћаз апу иПегев! <Нгес1 ог т<Пгес1 т 1ће ваМ «(оск, ћопЈч, ог о!ћсг г.есиг1!1ез 1ћап аз зо з1л!е(1 ћу ћ1т. М. Тпуипас. \

упхате најдаље до 10 октобра о. г., јер вначе поступжве се с њвка по праввлвма Саве 8 а и Друштва, а то су: Михе М. Баста, Ихвја Татаховнв, Мнхаи Д. По повнв, Стојан Татаховив, Мане Ј. ђукив, Васо Р. Момчиховпв, Сава М. Б&ста и Мвхан Г&ховнв 2. Ови опоменути чханови дугују друштву своту од $46.00, ва то се умољавају да иввохе посхатн до реченот д&на ваостаде упхате. Рад* Д. Матив, председпиЕ. Б. Д. Босни«, рачуновофа.

5\уогп 1 о ап <1 вићзспћеЛ ћсГоге те 1ћ|« 1в( ј Нау оГ Ос1оћсг, 1917Јатев Р. ЕаН 1 е. (Му сотт 1931 оп ехр 1 гез Мпгсћ 30, 1918. '

Т Р А Ж Њ А. Један борац са ма&едонског фронта тражв своје првјатоље Михана С. Марта новн&а н Стефава В. Мартиновн&а, родом Бокеље; до скора су се нахааихн у Лос Анџехесу, Ках. Који бн од читаоца апао за помовуту Iдвојнцу пека јави дохе потпнсаном, нхн ј иека се оик самв јаве. ИлиЈа Мустур, 558 — а аче, N «<4 Уогк.

ПАЖЊА! „Србобран” је својина чланова Савеза „Слоге”. Сваии члан има право да прима „Србобран”, јер га он за то плапа. „Србобран” служи интересима Савеза „Слоге” „СРБ0БРАН” Ј« иаЈрвширениЈи, наЈвени в наЈЈевтнниЈи српски недвљнм лист. Он ј« орган Савеза „Слоге", коЈи броЈн оно 13.500 чланова а чита га лреко 20 хнњада особа. На „Србобрану" саравуЈу и сараниване и у будуне нај познатнЈи срлсии лисци. Претплата на „Србобран” етаЈо само 6* ЦЕНТИ годишњв, и ирома т«ма то Јо наЈЈовтиииЈи сросии иадоњии лиот иа цолом евоту. Ни Један Сцбин иома ивгоаора да м Оуда оратллатнии „Србобрана". и иористи со ооом аанродиом прилииом. а обаоостн и друго.