Србобран

ЈШМВЕК 411 *

Тџџш *

иго тоик, м. т, гнимоАТ, о&тоам 4 . < 19 >

^РИР

I Р Е Г II Л А Т А: За С;*д. Дрлаже аг. годгау 6о и Канаду, Ежропу »гд. .т.д $1.50

Србобран нзджзнЧетарггом и* «41 ф. » ||гм(, Н»* У*.», N. У.

ј

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН ^ Г|3 О /""Ч I ) I ‘ I Д М 5ЕКВ ^АТКЖАћ РАРЕК АКБ ТНЕ ОКСАК САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГ А' ' " Г\ 1 —Ј ГА АЛ I N ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10И „ЗЕООА”.

Број 415

ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак 21. септембра 1917.

ГОДИНА 7.

СРПШ НШ ОДБРШ У БШ, АРКЗШ. ИЗВЕШТАЈ Г. НОВАКА БОГДАНОВИћА. члана Главног Одбора Српске Народне Одбране. Пригодои мога боравка у Бмзби, Ариз., од 3 до 9 септембра, потрудио сам се да изнађем стање Српскс Народнс Одбране. Ради ограничености времена те преоптерећсности послом око реорганизацијс тамошњег друштва мени је било могуће ограничити се само да установнм стање у коме се Срис.ка Народна Одбрана у Бизби налази. Морам на жалост одмах у почетку рећи да усљед радничких немира, у којим је велики дио нашега народа судјсловао. Српска Народна Одбрана у Бизби дошла јс у такав положај, да у нстину само по имену постојп. Велики број. угтраво всћина срнског народа, односно оних, којн су нсповијсда.ш идеју Српске Народне Одбране, растјерани су насилно пз Бпзби за вријеме штрајка, или су се добровољно уклонили из тога мјсста. Српска Народна Одбрана у Бизби, Ариз. покренутт јс прнгодом боравка г. Потпуковника, Милана Прибићенића у томе мјесту. Она је подигнута на темељу бивше Југословенске Народне Одбране. која је бројала огроман број чланова и која се накнадно пригодом споменутог боравка г. Прибићевића, реорганпзпрала у Српску Народну Одбрану. I Благајна пак Југословенскс Народне Одбране остала је \ у рукама. бнвшег благајника исте организације и он ју је и\ мао да лошаље чим прнје Главном Одбору Срп. Нар. Одбране \у Њујорк. У благајни се налазило $426.50. У го доба одиграI \и су се неочекивани н жалосни догараји. када је. усљед рад(*,оДчког штрајка. великп дпо раднпка, преко једне хиљаде, био Гат ц5* нго 'Ј 13агпат 1,3 Бизби п одагнат у Колумбус, Њу Мекспко. Ме$у тим пзгнанпци.ма бпло је неколико стотина Срба. н Хрвата. а међу њима и брат Дмитар Бобић, бившп благајнпк Српске Народне Одбране. Са собом у прогонство он је понео и имовину ове установе у износу од $426.50. Пригодом мога састанка с њпме у Колумбусу, Њ. М. 9-. септембра, он ми је без устезања и драговољно нзјавио. да он ту своту има код себе и да ће је првом прилнком послати Глав ном Одбору Срп. Нар. Одбране у Њујорк, што ја држим да је до сада он и учинио. Разумије се, у случају да он устегне изручење те своте, преостаје Главном Одбору Срп. Нар. Одбране да наце начин и с.редства да тај новац добије. Мени није бнло у моћп. да пригодом мога саетанка е њиме ишта више учиним него да се за довољим са његовом добром вољом. односно обенањем. Ново организирана Срп. Нар. Одбрана са предсједником братом Радованом Марушинем п благајником Илијом Јовановнћем. трговцем у Бнзби. имала је у благајпп пригодом мога састанка са њима 8 септембра, своту од $199.55. Ја сам нм предложио да тај новац одашаљу Главном Одбору Срп. Нар. Одбране у Њујорку, што ми је г. Илија Јовановић. благајник Мјесног Одбора обећао да ће учинити. Ако ли пак он то није још до данас извршио, та свота релатпвно је осигурана. јер он је прилично добро стојећн трговац у Бнзби. То би бпло од прнлнке све што би се могло рећи о садањем стању Мјесног Одбора Срн. Нар. Одбране у Бизби, Ариз. Ја- се нијесам устезао труда пригодом. мога боравка с браћом у Бизби, да их појединачно п у групама, колико год сам долазио с њнма у додир, увјерим о великој важности понов-' не активностн Срнске Народне Одбране међу њима. Сваки од оних са којпма сам говорио о поновној успоставп рада Мјесног Одбора Срп. Нар. 0дб1)ане одушевљено је поздравио ту мисао. Ну удар, који је ерпскн народ у Бизби задобио пригодом прошлог штрајка, тако је велик, да ће но моме мишљењу проћи мјесеци, а можда и година дана да се нормалне нрилике у тамошњој колонији поврате. Нарочито је за пожалнти да мсцу Србима. у Бизби нсма за сада довољно јака човјека, којп мп им могао и знао уздржати будне н на окуну њихове иатриогске српске осјећаје, који су неоспориво јаки. Ја бих био слободан препоручити Главном Одбору Српске Нар. Одбране у Њујорку да пригодом прве своје сједнице изда ггроглас на све Србе у Бизби. Ариз., а поссбцо на там-ошњн Мјесни Одбор, да у овим критичним временима, у којима се ради о нашој народној будутшости, одбаце на страну све личнс и локалне зађевицс п да пораде путем своје мјесне организације Народне Одбране иа стварању српске будућности.

У томе прогласу нрепоручно бих да се уврсти нарочита ставка, којом се моле и упозоравају Срби трговци у Бизби да су п они дио Српскогл Народа,. и као такви дужни да својим знањем н везама заговарају п активно судјелују у сваком народном покрету, а нарочито у организирању н раду Српске Народне Одбране. Са поштовањем Новак М- Богдановић, члан Главног Одбора Српске Народне Одбране. Бингхам Кењон. Јута. 21.септембра 1917.

11>Ј1!и1 лииа. и као члан српско-хрватске коалицнје, и као члан Југословен ског Одбора у Лондону. Деша вало се да покојни Супило бу де другачијег мишљења од својих осталих другова н да се од н>их политички одвоји, али је зато ипак увек остајао веран идеји, радећи за њу свнм силама. Тако је се био одвојно и од Југословенског Одбора, разилазе пи се с њим у питању тактике,

ЗА ЗАЈАМ СЛОБОДЕ г У прошлом броју „Србобрана” саопштена је порука Министра Финансија Госиоднна Мак Аду, упуиена клубовима, друштвпма и организацијама у Сједињеним Државама. У тој поруцп изјављује се нада да ће свако друштво или органнзација одмах изабрати Одбор за Зајам Слободе, којк ће својски порадити да се што више упише другн део Зајма Слободе. Браћо! Ми Срби дужнп смо да се што пре и што искреније одазовемо овом позиву амерпчког Министра Финансијц. Ви сви знате да је Зајам Слободе ратни зајам, зајам који велика Република чини да би могла што успешније водити борбу за слободу свих народа, и малих и великих, за слободу целога човечанства. Она према томе тражи зајам да би могла водпти борбу п за нашу српску слободу. и с тога смо мн Срби дужни да се што својскије заузмемо за њега. Ми смо-дужни да зајам потпомогнемо као Срби још и стога што је из првога дела Зајма Слободе добила лепу позајмицу наша паћеница Србија, која је тиме знатно олакшада беду својих многобројних страдалника, сннова п кћери. Ко год упише Зајам Слободе врши дакле своју дужност не само према овој великој слободоумцрј. н напредној земљи, која нам је пружила уточнч:^ у даннма несреће. него вршп и своју српску дужност. При том онај који купи обвезнпцу Зајма Слободе шшта не губи. нншта не ризикује. Напротив. он свој новац улаже у најсигурније новчано предузеће што га је пкад било, јер је Америка најбогатија земља на свету. Осим тога. он добнја на уложенн новац 4% пнтереса, а на тај прпход од 4 од сто не плаћа никакву порезу. Коме год затреба новац који је уложно у обвезнпце Зајма Слободе, може тај новац добнтн натраг у свако доба ако прода своју обвезницу. Сва је прилика да. ће обвезнпцу доцније продатп скулље но што је платио, јер је тражња обвезница већа но што је понуда. За први Зајам Слободе јавило се. на прн.мер. купаца за три милијарде, а зајам је износио свега две милпјарде. Значи да силни кунци који су желели да имају обвезницу Зајма Слободе нису могли доћи до ње: њима онда ништа друго не остаје но да жељену обвезницу купе од оних којм је већ имају. нудећи пм већу цену од праве првобитне цене. Отуда су ових дана обвезнице првога зајма пмале на берзп већу вредност но што им је цена. а тако ће исто бити и са обвезницама другога Зајма Слободе, јер и он има три велика преимућства: 1. сигурну Гарантију, која се састоји нз целокупне огромне пмовине Сједињених Држава; 2. велики интерес од 4 од сто; и 3. осдобођење од порезе. Нека стога сва српска друштва својскп пораде за зајам, и нека одмах створе нарочите уже Одборе за Зајам Слободе. Адресу таквог Одбора за Зајам Слободе, као п имена чланова, треба одмах упутити Министарству Финанснја у Вашингтону на ову адресу: В1ЈКЕА1Ј ОР РТЈВћ1С1ТУ — Тгеазигу ОераггшепГ \А ? А5НШСТОК, Б. С.

Из Српства и Југословенства

Долазак г. Др. Хинка Хинковп ћа. Ових дана приспео је у иашу средину један од иајистакнутијих п највреднијих чланова Југословеискаг Одбора у Лондону, г. Др. Хинко Хинковић, који је за време болести председника Др. Трумбића био на челу одбора и руководио свима 'његовим иословима. Г. Хинковић је после своје активности 'у Лондану и у Француској радио свпма силама на обавешта вању француске јавности о свн ма иашим народним питањима, а нарочнто о Јадрану. Срећни$*. случајем баш у данашњем броју доносимо и његову лепу поздра

вну реч нашн.м добровољцима, изговореиу прнликом југословенске свечаности у Ма]1сељу. Г. Хинковићу од срца кличемо: Добро нам дошао! Франо Супило. У суботу, 29 септембра, стигла је тужиа вест да је у Лондону. после кратког алп тешког боловања, преминуо иозиати нопинар, политичар и родољуб Франо Супило. Угасио се је један живот лспуњен гешком и плодном борбом за наро;иа права. Франо Супило је заузимао врло угледно место мсђу оном браћом Хрватпма ко ја су неуморно радила на српско-хрватском једннству, и као

али кад >е вндео плод рада тога Одбора — Крфску Декларацпју, он је радосно поздравио не само Српску Владу него н другове у Одбору, призиавши им тиме постигнути успеч. Дабог ме да је Супило бпо стадпо на пародном послу н за греме те своје одвојености, обавештаваЈући о југословепском иитању поједине угледне и утицајне странче. Његоп, прасно прија1-гв стг.о са В. Стидо.л, главним уредником Лондоиског ‘Тајмса’ и са познатим енглеским публи цистом Ситоном Уотсоном несумњиво је знатно допрпнео у спеху наше народне ствари код Ечглсза. Нека је слава п вечан помен Франу Супилу! 1 Сједињење Савеза п конвенцпја Савеза “Србобрана”. Хрпатски Свнјет има од свога на 'рочитога извештача из Пнтсбурга ову Вест: ^“Дапа 30 септембра је једног.таснр примл.епа резолуцнја Макст(ма Мнличевића п уредника Вуде Граховца, да се једииство оба Савеза мора провестп. У случају песпоразума о начину нзвођст. уједињења, да се замоли посланпк краљевнне Србије, Михајловић, да посредује као врхотшп арбитрант.” Нека је са срећом! Браћи де легатима Србобранове ;конвенције служн на част и сама одлука и једнодушибст прп њеном доношењу. Годишњи извештај Српског Потпорног Одбора у Америци. (Тће бегђјап КеНе4 Сошш1«ее о! Ашепса) Доби.ш смо годишњи извештај Српског Потпорног Одбора у Амермци, који почиње са српском химном на српском и ентлеском језику. О њему ћемо проговорити опшнрније у наредном броју. Поклон Српској Народној Од брани. Пре кратког времена Српска Народна Одбрана добн ла је на поклон једпу врло лепо нзрађену слику, на којој је представљена патња и хероизам Србије, с правом да слику умиожи и продаје у корист српске сирочади н српских рањеника. Слику је израдила и поклонила Одбрани у америчким кругопима добро позната уметница госпођица Малвина Хофман. Овим својим поклоном уметница је задужила не само Српску Народну Одбрану него и све Србе у опште, јер ће сли ка, нема сумње, задобити Србн ји још више симпатија међу Американцима. Копија слике већ је изишла у угледном листу Њу Јорк Таимс, с напоменом да је својина Српске Народие Одбра ие. Предавање г. В. Савића. Предавање г. В. Савића “О панславизму” на збору Српске Народне Одбране, одржаном у Њујорку у суботу 29 септембра, направилоје на присутне најболш утисак и поздрављено јс одушепљецо. После предава 'ња било је и дискусије, јер је г. (Наставак на 4-тој страни.)

СА СВЕЧАНОСТИ У МАРСЕЉУ

АМЕРИКА ЗА НАШЕ ДОБРОВОЉЦЕ. Прнгодом параде приређене у почаст нашим добровољцима из Америке, дана 25. августа о. г. у Марсељу, у Фраицуској о ко јој је било говора у прошлом броју, изрекао је изасланнк генерала Першинга, заповЈедника америчке војске, пуковннк Ели, слиједеће ријечи : “Борећи се за ваше народно ослобођење и уједнњење ви ћете се борнти п за ратне циљеве Америке. Јер и вашн н нашн циљеви не нду за другим него да се оборе тлачитељи народа н да се омогући народима слобода. “Након рата многи ће од вас остатн у ослобођеној Домовини, а други ће се можда повратнти у Америку. која им је друга отаџбина. “Нп једнима ни другпма неће Америка забораг.нтн њихове жртве за цивилизацију п слободу свијета”. ПОЗДРАВНА РЕЧ ГЕНЕРАЛА РАШИћА. “Јунаци моји, Извесно вам пије непозиато да је овај лелики епропскн рат започео пападом Аустрије иа Србију. Сплне Ценгратне Државе грамзиле су за српском земљом. Нпкакпо јунаштг.о нијс било ступптн у раг против једног малрг краљевства, алп је то било јеДно тако очепнднр насиље, да је, како вн знате,'читави цивнлнзовани свнјет уишо у рат. Њемачка, Аустрија, Турска и Бугарска грамзиле су за земљама својих сусједа. Наши су непријатељн разгласили да је слободно убијатн, оТиматн, плпјенити и красти сво је сусједе. Протпв оваквпх злочиначких прннципа устао је цивилизовани свпјет. Сједињене Државе, Ваша нова отаџбина, узеле су у право.м моменту оружје у руке да туку тлачитеља, да помогну малим народима ујединнти њихове расцепане днјелове. Србнја, први цн.к отимачине германске. одлучно се опрла Аустрији. Српски сељак, увпјек спреман да умре за право и за слободу, пролио је потоке крви у тој неравној борби. Војска српска, са спију сграна нападнута, морала је оставити ону земљу, коју је стољсћпма бранпла од турског насиља. Данас. пошто је српска војска не страхујућн пред жртвама лијевала своју крв заједно са Русима, Французнма, Енглезима н Талијанима, чувајући задњу кулу на Балкану, сретан сам ш.то Вас видим хитати у помоћ нама. Благодарна Србија проширила је програм својџодбране. Србија је она, која Данас играјући улогу Пијемонта и помагаиа у томе од стране Хрвата н Словенаца, навјештава ослобођење и уједињење иашег тронменог племена у једно велнко и јако краљевство, и Ваша помоћ долази у правп час да се изврши и остварн ово уједињење. У нме наше бу^дуће југословен ске државе, у име нашег потлаченог народа, поздрав.љам Вас, браћо, желећи Вам добродошлпЧУ- У моме својству старог војшика, ја пнднм у Вама потомке напгих славних Срба, Хрвата и

Словенаца, видим у Вама Марка и Милоша, Зрпњског и Фра Iкопана, наше славне јунаке, ради којих нам се свијет диви. Примнте, јунацн моји, овај ратни знак. Заштићени овим сгетим барјаком, желим да Вам Ваше јунаштво и Ваше пожртвовање отдсзре путеве побједе и славе која ће да одјекне на оној' страни океапа, у земљи пле менитнх Уједињених Држав?. наших снажних савезника. Нека Вас звнјезданн барјак великих н свијетлих Вашингтона, Лафајета п Линколна води славн! Ваша браћа у Солуну, која се бо]>е за слободу, дочекаће Вас са благодпрношћу и показаће Вам путеве, њима добро знане, којн воде слободи. јединству и слави. Напред, јунаци мојн! Вог иека Вас увијек пратп !” ГОВОР ДР. ХИНКОВИћА. "Драга браћо, милп јунаци

МОЈИ, Срце мн се шири у грудима од неопнснвог миља што Вас у пме Југословенског Одбора могу да поздравнм овђе, у Фрапцуској, на класнчном тлу слободс. Ви похрлнсге преко О! сама да у име троименог алн једппственог нашег народа српско-хрватско-словенач’ког, којн јоште чами у тамници аустро-мађарској, са пушком у руци очитујете наше циљеве. Хрватн међу Вама окнтнше своју чету славннм именом Зргнн ским; а }'з наше љубљене народпе вије се пред редовима Вашим п барјак амерички. Ова два симбола озпачују вјерно зашго ратујемо. Име Зрињски је бунтовнички крик нашег потлаченог народа против стољетиих наших крвника Хабсбурговаца. А на звјездану заставу написао је они великл муж, који је иа. челу Сједиње них Држава. лозннку: Свакп је народ ковач своје среће; свакн, био мален нли велик, има по Богу право да са.м опредељује своју судбину. Ево дакле што хоћемо. Хоћемо да се ослободпмо пспод аустро-мађарског. срамног јарма и хоћемо да се, према прнзнатом нам праву самоопредјељења, уједпнимо са Србијом и Црном Горо.м.у једну јединствену народну државу. Тембљни Ј'е услов остварењу овог нашег идеала слом АустроУгарске. Само на њезиним развалинама може д^ се днже дом наше уједнњене државе. Но, нсиуњење нашнх народних тежња је такођер п саставнм дпо свеукупних ратних циљева, за које се боре нашн великн савезници у овој' орнјашкој борбн цзмеђу права н силе. Јер без нашег ослобођења п уједињења не може да буде трајног и свјетског мира. Да се уклоните биједи и прогонствима, морали сте бјежатн од рођене своје груде. У теликодушном крилу америчког народа нашли сте уточиште. А сада, напуштајућн свој мнрнн живот, своју породицу, своје з^ене н вјеренице, Ви се добровољно враћате преко мора. Зашто? За то„ да под сјеном славне заставе амернчке, с којом се у Вашим редовима шљубљују џ наше тробојнице, донесете слобо- 1 ду патничкој нашој домопннн. Раме уз раме са јуначком вој-

(Наставак на 4-тој стран