Србобран

( СМ0 1^АИ

ВроЈ 41В

Стрлги «

5КВО В К А N ' _ 5ЕКВ ТЛ ЕЕКЕТ Рић1ЈЈ'1е4 ћу ?ЕКВ1АМ Е1ДЈСАТКШАЕ АИО ВЕКЕУОСЕКТ Р1ШО

ОР 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10К „5ЕОСА” 443 ^««1 «шЛ В«гее< Кегт Уогк, N. V.

ВоеЈсе*« Мицјс: М. I. В««ог: М. Т|1т«че, 44« V/. «»4 Вгте««, N 0 » Увгк, N. V.

443 \У. :ва.е 31., Исет Уогк, N. У. « 0Н31ЛКЛ бозв.

*«ГМ Л МВММ Ш «№ «««*»>»« 0!Все <Л I™ Уегк П. У., «Л« Љ. >с( *1

Изјава г. Радовића*

Поводом кампаше, коју је зва нични орган владе пз Нејн-а отпочео, под фирмом “Слободна Говорница”, г. .Андрија Радовић, бившн министар и пред-

сједник Цриогорског Одбора за Народно Уједињење, упутио је уредништвима неколиких страпих листова ово писмо:

,Г. Уредниче,

Проста је ствар коју са својим политичким друговима за ступам у јавности: оствареље наших идеала, т. ј. уједињење двију српских држава, Црне Горе и Србије, а дошљедно томе ■ свих Срба, Хрвата и Словенаца. Бјежени од директних изјава у питању српског и југословенског уједињења, дворски кругови у Неји-у истакли су ■спред себе извјесна незавидна лица, која су ширењем измишљотина отпочела личну мјесто политнчку кампању. Мецу те људе спада и г. Владимир Поповиб, самозвани предсјсдник цетињске општине, познат из младости као сарадник фамозног Настина, аустријског агента провокатора у бомбашкој афери на Цетињу. Изазват оваквом кампањом, која је нашла мјеста и у зва ничном листу из Неји-а, принуђен сам да се веп данас дотакнем извјесних факата, која сада још нијесам памјеравао износити. Што се тиче моје изјаве у „Цорнале д’Италиа” из 1915. г. и друге у „Идеа Националс” из почетка мјесеца фебруара 1916. године, довољно је истапи, да сам као делегат владе на страни давао у јавност обавјештсља према ондашњим званичним информацијама. Одсутан из земље готово од почетка рата, ја нијесам био у стању унознати се с разним тајанственим махинацпјама, које су биле узрок пропастп Црне Горе. Тек кад сам постао миннстар предсједник, сазнао сам, и то послије неколико мјесеци, из разговора с личностима, које су судјеловале у вођењу тих тајних преговора. право стање ствари. Тако сам измеџу осталога сазнао: / 1) да је састанак књаза Петра с Хупком, бившнм војним г^ашеом на Цетињу, био без знања иједног члана владе, о чему сам се увјерио из аутентнчног изоора. тек у новем^у 1916. године; , ) 2) да је књаз Петар том приликом, како ми је, у осталом. и он лично признао, наздрављао Францу Јосифу; 3) да је заиста г. Кармпнати, генерални консул у Милану, као изасланик престолоиаследннка Даннла, водио у Лугану преговоре с грофом Бернсдорфом из Дајче Банк, изаслаником Централних Сила, што ми је г. Карминати признао, с напоменом да је за тај посао била стављена у изглед и сума од 5 милиона марака; 4) да је ту понуду књаз Данило заиста доставно писмено краљу Николи преко г. Алексе Мартиновнћа, на мјесец дана пред катастрофу; 5) да ни краљ ни књаз Данило нијесу упознали савезнинв са садржином те понуде; 6) да су горњи наводи истинити, то мн је признао лично ■ сам књаз Данило; 7) да су одмах по окупацнји, а. по тврђсњу грчког отправника послова на Цетињу, г. Рентпса, воџени разговори изме$у њега и г. Хупке, који јасно потврџују постојање и озбиљност речених преговора с грофом Бернсдорфом; 8) да је књаз Петар заиста свпрао бугарску химну, што ми је и он сам признао под изговором, да је била као фрагмепг у неком музичком потпури-у; свнрање пак аустријске химне бранио је сличношћу енглеској химни; 9) да и у самом народу, који је остао у Црној Гори и који је могао да многе ствари сазна, постојн увјерење о учињеном издајству; , 10) да су краљ Никола н његови синови, као што се види из оставке г. Јанка Спасојевића, одлучно стали против нашег народног уједињења, истичуни да се до тога не може доаи без истребљења једне од двпју српских дннастија; 11) да би књаз Петар радије бно вазалпп књаз цару аустријском него ли књаз у држави српској, с краљем Караџорђевићем на челу, што је лпчно он и мени казао пред саму моју оставку. Сазнао сам и друга факта, која за сад изостављам, а која су с горе наведеним добила јасну потврду у краљевом одбацивању предлога за уједињење како мојој влади, тако и влади г. Мила Матановића, која ме је наслиједила. Помагати и угријевати овај антинационалнн и нелојални рад и не одвајати га од неоспорне оданости Савезницима и пожртвовања Црногораца за српску народну мисао, зна1 чило би издавати отаџбину. Вјековни борци за слободу српског народа, који су и у ^овом рату одржали високо заставу ослобоџења и уједињења, жртве су мрачншс махинација. и њихову славу не може помра^ити љага неколицине себичњака. За то ће Црногорци да

свијетла образа уџу у велику народну за, едницу. То и јест циљ наше акције, то смо ми увијек и истица ш. Наш покрет нашао је моралне и магеријалне потпоре код свих правих лријатеља Црне Горе, л нарочито код Срба из осталих крајева и свих Југословена у,опште. Као и сви народиЈ' тако и наш народ има богатих родољуба, који су нам, не у једној прилици, већ у толико махова, пружали сваку помоћ, а обећавају је и за у будуће све до постигнућа нашег општег идеала: народног уједињења. Не мени, него Одбору намијењена су та средства и из њих се пружа домоћ онима који, одричуни се обилатих плата и хонорара од владе у Неји-у, нијесу хтјели да судјелују у антинационалном раду, него су пришли организацији од које примају много скромнију потпору. Она служи и за помоћ несрећној браћи, која су предата непријатељу. 0 свима примањима и издавањима Одбор може увијек дати оправдања. Кад ова ствар не би била исправна, о њој се не би говорило јавно пред неколицином, а најмање у присуству једног од познатих лотказивача. Што се тиче нашег писања о црногорским владама из доба рата до времена кадитулације, чудновато је да се неко разњежава за њих и намеће им се за незваног адвоката, док њи хови представницн, који су у слободи, ћуте. У осталом, завршујугш, ја не могу, а да у прилог тачности својих тврџења и разлога паше акције, не наведсм ријечи баш једнога од тих представника, г. Лазара Мијушковииа.. У своме писму од 20. маја 1916. године, упућеном краљу Николи, по својој оставци, бивши предсједник владе, г. Лазар Мијушковић, вели, поред осталога, краљу: „Ви сте, Ваша фамилија и Ваша дворска камарнла дове ли Црну Гору до овог банкротства а не никаква- политика ма које владе, од почетка Ваше владавине. А ево за то доказа: Састанцп Вашег сина књаза Петра са потпуковником Хупком, преговори Вашег сина и престолонашљедника Данила преко г. Карминатија са грофом Бернсдорфом, повјереником централнпх сила, и још толики други смртни грехови које сте учипили Ви, Ваша фамплија и Ваша камарила, а које не морам све циуирати. Ја вјерујем да свп грехови Вашег Велнчанства, Ваше фа милије, Ваше камариле, па и моји, не могу бити уписани у гријех српском народу у Црној Гори, који је увијек вршио своју српску дужност и показао толико отпора и пожртвоваљг.-за остварење српских идеала... Према томе вјерујем да ће тај народ имати људи, који неће дозволити да. он буде пред свијетом одговоран за туџе злочине и да ће неокаљан достојно ући у свесрпску заједннцу, што је он у осталом и заслужио својом вјековном борбом за ослобоџење н уједињење српског народа.” Ето шта је написао краљу Николи предсједник владе за вријеме катастрофе, човјек познат као приврженнк династије и при томе мој политички противник., Треба ли више свЈјетлости да се види ко баш продужује да ради против Црне Горе и њеннх битппх ннтереса? Захваљујући Вам, г. Уредниче, на објављењу овог мог писма, ја Вас молим да примите увјерењс мог поштоваља. Париз, 10.-23. августа 1917. Андрија Радовић, Предсједник Црногорског Одбора за Народно Уједињење.

СЛИКЕ ИЗ ИШНЈЕ РУСКЕ ПРОШЛОСИ.

п ЛЕЊИН — Један рускн агитатбр. Онога дана кад је Левин са својим присталицама прошао

кроз Немачку у затвореном во зу, на путу за отаџбину, за Русију је куцнуо одсудан час. Не мачка је врло добро знала да ће он унети у Русију неред и забуиу. Она је зиала да ће руска револуција привући интернацнјоналне соцпјалисте као што копце привлаче пилићи. Да забележпмо, пре но што пођемо даље, да је право име Ле њиново: Уљанов. У књижевности и политици агитатор се служи са два псевдонима: Леп>ин н Иљин. У петроградској привременој влади дуго се расправљало о по вратку Лењиповом. Вели се да се Мил,уков одуппрао врло енер гично. Керепски је цик доказивао да у слободној Русији свакн грађаинн има праоо дд изиоси своје мншљење п да би предузимање изузетних мера према Лељину зпачило стваратн му мученпчки ореол. Тако се Лењпн поврати у Русију. Оп одмах отпочне жестоку борбу кротнв “капиталистпчке владе” У својим говорима ^ и своме листу “Правда” (срп( скн: Истина), он је изиео својје гледиште и разлоге за своје држање: да се одмах престане I: \ ратом и заведе општи мир ; а заI тим да се спромашиима разделе I имања која су притисли богата■ ши. И насиља су одмах изби-

ла. Сви пробисвети, сви .шпијуни — а они у Русији непрестано множе — сви нерадници окупе се одмах око Лењииа. У тој поворци тискали су се један поред другога просвећени људи и обични злочинцп. А он нх је примао све,, можда због неспособности да прави разлику између искрених елемената и оних којн траже само свој личнн ћар. ““Правда” (Истина) штампала се убрзо у 400.000 примерака дневно. Појавпле су се наскоро и друге новине Лењинова правца, продавале се хиљадама и преплавиле престоницу. Све су проповедале иста начела. Војницима су говориле: “Баците оружје, вратите се у своја села и поделите међу собом земље власника”. Радницпма: “При грабите фабрике и управљајте ви љима”. Трговачким помоћницима из разних радња: “Најурите газде н присвојте њихове радње”. На тај начии појавиле су се готово свуда омирске борбе. Више помоћника су у једном крају Петрограда најурили газде метлама, али се они ускоро поврате са својим прнјатељима, наоружани пушкама и моткама, и нзбаце напоље помоћпике. У другом једном крају угледају се праље на тај пример трговачкнх помоћника, те се тако отворп бптка пзмеђу њнх п газда, битка која је трајала неколико сати и завршнла за поразом праља. “А, тако дакле”, закукају прал.е. “Е видећете!” Сутрадан је одржан огроман збор престоничких праља, органпзован од стране Ле

њинових прнсталица, на коме је донета одлука да се поручи мужевнма, браћи и пријатељима на фронту да беже у маси и да дођу да бране увређене жене. Још ту на збору написано је нсколнко хиљада писама и послато борцима. Тако су радили Лењннови љуДи. Новац, зна се од куда, притнцао пм је у касу. Како су успели у више прилика да обуставе рад и приреде демонстрације, они су се опилн успехом н почели сањати само о великим манифестацијама. У Петрограду је неколико недеља владала права анархија. Али се трезвеније становништво ипак најзад освестнло. Великом напору Керенскога дошао је као одговор полет народне енергије, и буђење родољубља; најзад војска, на коју су Лењии и његове присталице толико рачуиалн, такође пх је напустила. У последње време звезда Лељннова је била побледела, и чак и у самом Савету Радиичких и Војпичких делегата поди залп су се гласовн који су тражилн да се он ухапси. У Петро граду Лењинове присталице имале су муке да иа улици дођу до речи. Ту скоро, на једном радничком збору, један је" од њнх добио батнне кад је почео иападати Керенског. Тако исто је потпуно пропала и једна демонстрацпја коју су Лењиновп људи бшш организовалн против владе, приликом погреба једнога погинулог анархисте. Алп би бпло детињасто заваравати се; и поред тога што је јављено да је Лељин побегао зло није потпуно угушено и може опет мзбити првом приликом*, јер Лењин и његови људи располажу великим изворнма. Само, демего гија је опасна игра, а нарочито у доба револуције. Догађаји су учииили Лењиново нме познатим у целом све ту. Он је рођен у Русији, у Јарославу, дакле је Великорус. Пошто је свршио права, он је се врло раио посветио политици, не напуштајући прл том научне радове. Поред осталпх дела, он је иаписао и чнтав ииз књига о економским и аграрним нптањнма. Због својих неумере них погледа он је убрзо постао вођем крајње левпце, тако званих бол.шевпка или макснмали ста, који се, нарочнто данас, од ликују неостварљнвошћу својих политнчкнх погледа. Политичко вјсрују Лењинових присталица не састоји се у засебиом мнру с Немачком, као што се обпчно тврди ван Русијс; они теже “општем миру”, на ултрадемократској основпци. По њиховом мишљењу, услов за општи мир бнла би демократска револуција у Немачкој. Лељинове прнсталице ематра ју да се будућа интернационала не може остварити без немач кпх социјалдемократа. II стога се они боје да Немачка, ослабљена ратом као велнка сила, не буде ослабљена н економски, по што би у том случају бнла осла бљена н немачка соцпјалдемократска странка. Али је заблуда Лењпнових прпсталнца поглавито у томе што за социјалнодемократску ревољуцнју у Немачкој нема изгледа. Одавно се зиа да је огромна већина немачких соцпјалиста, под нредвођењем Шајдемана. и другова, у стварн иапустила интернацио налистпчки маркснзам и стала на земљиште националног соцпјалпзма, чија је главна сврха развитак отаџбпне. Тако је, мало по мало, интернационалистпчки социјализам Марксов устукнуо код масе немачкпх соција^иста -пред пационалистнчким социјалнзмом Ла саловим. Дуга препирка нзмеђу Маркса и Ласала зЈвршена је нобедом Ласаловом. Лењино ве присталице не внде, нлн не ће да виде ову промену у немач

*) Овај чланак пнсан је пре неколика дана, а од тога времена зло се одиста.опет појавило. Лењин је, изгледа, сакривен у Петрограду, и Керенски је издао наредбу да се ухапси чим се пронађе. Пр. Ур.

Са седнице „Нове Србије“.

На ванредној сједницп С. Д. Д. Нова Србија број 301 СССС. Бизби Аризона која је сазвана по Новаку Богдановићу, члану управног одб. Савеза Слоге и одржана на 7. септ. 1917. изабра на је привремена управа и то: предсједник Јово . Марковић, подпредсједннк Радован Мару шић, тајник Никола Мијановнћ, рачунов/ођа Тривко С. Ми јановпћ, благајппк Марко Була ић, Пред. Надз. Одб. ђоко Самарџић, ТТред. Бол. Одб. Бошко Рафаиловић. Донешена је следећа резолуција: Ми чланови С. Д. Д. Нова Ср бија број 301 СССС. сакупљеии данас на ванредној сједницн друштва, сазпапој по брату Но ваку Богдановнћу, изасланпку п члану Упр. Одб. СССС. након дубоког промншљења а са искре ном љубавл,у падахнути распра вили смо темељна питања и ин тересе на којима лежи ова наша српска установа н донијели смо следећу резолуцију. 1. Српско Д. Д. Нова Србија број 301 СССС. без устезан.а ја сно п категорнчки изјављује, да је било, да јесте и да ће бити потпуно лојално Сјсдињеиим Америчким Државама, овој републици и њезиној слободном вољом народа изабраној влади, њезпним идеалима, који су је повели у данашњу борбу за чо вјечанска права. 2. Српско Д. Д. Нова Србија јасно види и дубоко осјећа одговорност и дужност које као организирани дио Српства има

да подпесе у данашн.ој борбн ове републшсе као Савезника иаше мајке Србије и најмоћније поборпице светске демокрацијс. 3. Српско Д. Д| Нова Србнја настојаће да за вријеме овога рага избјегне сваки неепоразум не само упутра своје оргаиизацнје него нарочито спрам свих државиих, друштвеннх и 11941ватнпх организацнја и подузећа, која посредио илп непо^>ед но допринашају војничкој спре ми ове републике, и не само да се зазјерава нзбјећн неспоразу ме него се изјављује сиремним подпнјеги све жртве колективно и нидивидуалпо у спрху успјешног продужења Ј)ата све до коначме побједе слободе. 4. Сјшско Д. Д. Новз Србија осјећа искреиу захвалност спЈ>ам Управ. Одбора С"ССС. ко јп му је прпликом данапш.е те нн.е кризе притекао у иомоћ са вјетом н одаслан.е.м парочптих делегата те на тај начи 1 не само љубав н слогу међу браћом повратио мего и сам опстанак овога друштва снасно. 5. Ово друштво одушевљено позд]>авља и ирнхваћа иовраће иу љубав п слогу међу браћом и са болом у души заборавл.а не мире н неспоразуме у горњем да стрнку којп су уздрмалп темељпма овога друштва п свечано ое завјерава да ће у братској љу бавн и слози уздржатн. Једпогласно .усвојено и потписано Јово Марковић, председник. Никола Мпјанвић, тајник.

ТУЖНА ВЕСТ.

Дана 14 августа о. г. задесила је иесрећа нашег члапа и брата Миху Јеленића у ПеОЈ>ијн, Ил. где га је на улицн прегазио аутомобил. Пз Пеорије пренешен је пакајннк у Њу Компс, где је прије живео и радио. Са храњен је 18 ов. м. уз присуство три члана нашег друштва, као л уз присуство још трију друштава којима је прппадао. Спроводу је учествовао и вели ки број покојникових пријате ља н знанаца, који су много дир нути и ожалошћени овом несрећом и губитком честнтога Михе. Наше друштво у покојнпку губп једпог вап]>едно ваљаног п доброг члана, који је још од 1912 год. одано и неуморноако и Хрват — радио за иаше друштво и Савез и био је додобар -и искрен Словеп. Ово друштво сећаће га се вечно п неће никад заборавити његове заслуге. Покојиик је родом из Тополе у Далмацнји. Оставља нза себе у домовини ожалошћене родитеље п осталу родбипу, а овде у Америци два брата Петра и Нпколу. Мили иаш покојнпче, лака ти груда ове туђе земље п вечни спомен међу нама! Ожалошћени С. Д. Д. “Освета Косова” бр. 254 СССС. у Зпглеру, Ил. Петар Дачевпћ, тајник.

ТРАЖЊА

ЛаЗар Пецељ, којп' сад жпви у Фрапцуској тражи спога брата Тома Пецеља, за кога мнслн да је у Сан Франциску. Нека се Томо обрати уредннштву овога лпста, које ће му послати два писма од брата. Адреса Лазова јест овако: Багаг Ресеђ, N0. 445 Р. Р. Сегушпе, Согзе, Ргапсе.

ком социјалпзму. И стога је н,и хов утицај кобан са државног н са народног гледишта, а тако исто н са гледишта целокупне демократије. Тиме што смањују моћ демократске Русије, Лењинове при сталице раде чак п против свога гледншта, јер смањују веропагноћу за револуцију у Немач кој оваквој каква је, и какву у истини потпомажу Шајдеман и његови пријатељи. (Превод с француског.)

Нова адреса орпсног послан ства у Вашингтону гласи: 8 ЕК 31 АК ЕЕСАТ 1 СШ 1531 Ке\у Натрзћне Амепце '\Уавћт8Цоп, О. С ч-х-х-х-х-х-х-х-г-хч-х-х-зСРБХ И СРПИЕЊЕЈ ступајте у САВЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРвГ „С/10ГА”! Овај Савез је највена српска добротворна организација и има 177 огранака широм Сједињених Држава и Нанаде са укупним бројем од 13.399 (тринаест хиљада и триста деведесет и девет чланова). Ово је једина српсна органи зација, ноја је под контролом државне власти у Америци. 0на исплакује потпоре и осмртнине ввојих чланова у року од само 30 дана, и то: 1.500 долара добија члан, а ко изгуби оба ока, или ано изгуби обе ноге, или обе руке, или једну руку и једну ногу. 1.000 долара добија члан ако га удари капља, те га онеспособи за рад. 800 долара добија члан ано изгуби једну руку или једну но гу. На име осмртнир'* умрлога члана добмјају наследници дотичнога члана 800 долара. 0 стале потпоре предвиџене су у Савезним правилима, која се шаљу на захтев свакоме бесплатно. Сваки члан Савеза уплакуЈе на име расписа месечно просечне само ло $1.40. Чланом Савеза може постати сваки Србин и Српниња неЈи није млаџи од 18 нити отари Ји од 47 година. Савез прима за чланове и остале добре Словене, без обзмра на веру. СРБИ И СРПКИЊЕ, НАПРЕД У САВЕЗ „СЛОГУ"!