Србобран

Врој 475

СРВОВРАИ

Ј1ИЦЕ И НАЛИЧЈЕ ••• ИЛИ: ЈУЧЕ И ДАНАС. Амсрика је збиља чисхнлнште, кроз: џентлменство и каваљерство додигло је г које бн морао прони сваки истакиутијн др-

жавник н политичар са Балкана, којп жели да у политичкој нсторији своје државе остави имо народног препородиоца и демократе. Ако би такав политичар и државпик био човјек од свијетлог карактера и темељног знања н образовања, он би неоспорно свој н политички и демократскн видокруг у велико проширио. Штребере п шпекулантс, језупте и интрнгантс, које избљујв стомак Европе, и којн овамо дођу, с намејером да се међу овом „простом масом : ’ прославе и своја чела заките ореолом „бссмртнпка”, гломазни апарата друштве ног живота америчких Југословена рашчешља, прстресе и самељс у ситно, тако да у кратком врсмену вндпмо сву паготу њихових душа, покварспост њпхових срца и мизернју њнхове способностп м схватања. Ову чињенпцу могли бп потврдити безб

лпцв — видимо тек сада. ЧуЈте га: “Настојало се и настоји да се право самоопредјељења нашег народа крњи и изиХииковића до једне п сувише завидне ви-'гра иаметнупем становите државне форсине. Носље тнх бурних дана његова ад- ме н неког супериоритета једног дијела навокатска канцеларија у Загребу сматрана рода над другпм. Идсја Пнемонта постала је, не као једно обично шпекулантско пре- 1 јо данас безпредметном. Ннтко разбориг дузепе, него као дом Правде, као храм у-јне жели данас ни Велике Србије, ни Веливређенпх и ноннжених. Биоградски ли- ке Хрватске. Мн хоћемо уједпњену домостови и даље су се натјецали који да напи- јвину, у којој ће свп днјелови народа бити шс љспшн панегирпк, хвалу и тираду бра- равноправни. Ми ховемо сви Југославнју, ниоцу загребачких мучеиика. Тај догађај т. ј. државу Срба, Хрвата и Словенаиа. је издвојцо Хннковика нз кола његових ! Не маримо данас внше за Крфску Декдругова, мецу којима је било и јачих и ла]»ацију, која је прекршсна од једног уснособнијих и поштенијих и карактерни- говорника, те од које је преживјело само јих, и његово име популарнсао међу нашим врховно начело сувереног самоопредјељетроименнм народом! То је прва диплома, ња народа. Ие пнтамо ни за владу ни за коју је Хпнко Хинковнћ добио преко једне 'краљеве ‘‘

наше народне трагедије; диплома,, која му , Тако данас г. Хинко Хинковик гудн. је донијела капиталне и моралне и ма- Господин Никола Пашик као воца детеријалне користи. Тај чин.Је, у уста- мократске Србије и Председник Српске Вла лом, разголицао болесну сујету Хилка де на дан 13. септембра ове године, кроз —ј — ( Хинковића и до највећег степена појачао парнскн „Тан”, и ако није знао шта Хинројсм примјера из жпвота нашега народа ј његову богату источњачку имагинацију. ко Хииковип булазни у Америци, ево како у Америци. Тп се прнмјери, на жалост. ()д тада је Хинко Хинковнп увртио у своју га је демантирао и његово демагоштво разсваког дана гомплају и понављају. Пад п I усијану главу, да је по мудрости и но спо- голитао: морална и политичка пропаст једних иика собности, претекао и Штросмајера и Во-; „Треба се ноглавито чувати од замке, диика. Међутим људн који су из ближе ( коју бечка влада прнпрема још од оног мопознавали Хинковића, знали су и тада као јмепта када јс увидјела да нобједа не ће и до тада, да је он један обичан, најобич- ј бити на страни Централних Сила. Пошто нији шнћарџија и трговац, као н сви људи је увндјела. да ће њена држава да сс рас гуњегова поријекла, којнма се не може ос- рн, Хабз, дин. иочела је-да припрема пропораватп ситна грчко-цинцарска мудрост, јекте о концес. које би учинила својим на„Мало њих је којн су задовољнн са својим јалн чији се идеалп пикада не крећу ван родпма и према нашем сазнању о«а има вег. гаквпх пројеката у својнм тајним архивама. Приморана да уступн пред јачн-

да нпЈе могла да опамстц друге и измнЈепи њихово држање. То долази отуда, што је слаб душевнн квалитет тешко из основа ПЈЈОМијеннтн и побољшати, н што смо мп добијали и сувнше мало људи, према којпма се не би могла са правом примјепити:

К 1 >уга подлаштва и зеленаштва. Јунак овог нашег чланка ннје студи-

]>ао никакве носебне политичке науке. Он ма. она изјављује да је готова да створи ии по положају, који је у друштву заузи- ( чак Југославију под својим сопственим

оцем н незадовољни са својом памег.у,” У току мог трогодишњег боравка у Америци, ја сам свсстјжно и најсавјесније проучавао духовнм и социјални живот Америчког Српства. Иијесам се угибао мао, нпје био полнтичар. Па ипак, обзи- јскиптром, онакву Југославију какву је зани пред Јсаквом назови-политичком буром ром па репутацију, коју лгу ми дадосмо те- мишл.ао Фрањо Фердинанд. Је ли потребп олујом. Моја схватања и мојн погледи чајсм 1908. године у Загребу, Хпнка Хин-; по доказивати, да би таква Југославија слу на све упутарње размијшце п подвојенос- ковипа током овога рата вндимо у својству жила интереснма Аустроугарске пошто бн ти/бпла су моја лична. Долазио сам у до- 'члана п поднрсдсједника Југословенског ( стајала под влашпу Немаца и Маџара? 1Гаднр без резерве п конвенционалног стЈ>аха јОдбора у Лондону. Плаштом Југословен-Јсупрот гоме, Југославија, коју би створпла са свима групама, њиховпм воџама и поје-јства којим га је заогрнула земља Србија и Ј Србија, потпомогнута од својпх велшлОЈ динцима, којн су се мсџу собом клали п , иск.шучиво са њенпм дипломатским пасо- Савезннка, а која би била заснована на при Пмао сам. дакле. ! шом, он — Хинко Хинковић, био је тс срс- нциппма којс садржи Крфска Декларацнја, ће, да буде нримљен, еа почастпма пајиз- бпла би и вјечнто бп остала Савезница Сирађеннјег Југословена код свпх савезннч- ла Споразума, које се боЈ»е за остварење ких кабинета. Он јето повјерење, као сва- папионалних држава а против сваке хегски полити.чкн ћивта, циник и безумник. мопије, поглавнто њемачке. Ми очекује-

рвали на живот и смрт. само једну основну тежњу: да упознам душу нашег исељеника у свим њенпм нијансама. Н послије свега тога дошао сам до једне јеванџеоске истине: да је Амернчко Српство само себе створило — и културио и нолитички, п економски и национал-

злоупотребио. У тим даннма. дакле јуче, Хинковић

ио, исто онако како су Марко КЈ>аљевић, Ј п К Р° 3 СВ У југословенску н европску штаМилош Обилић и Караџорџе самп себе ство- МП У> писао и потписао о Србијп и њеној нарили у внтештву, Вук Караџин у науци, годној днпастији. измеџу осталог и овс крп Владпка Раде у пееништву п Пван Ме- лате 1 ,и Ј ечи: штровип у вајарству. Свн они, који су у ј

мо једну пзјаву у том смислу од свих иашпх Савезиика. Њу намене њена оп])авданост као и наши заједнпчкн циљсвн. а поглавито садања ситуацнја на бојним пол.има п унутрашњостп Аустроугарске.” Види, Хинко Хинковићу, ако имаш очију н обиљезкја од људског поноса н достојанства, која је странка прекршила Крф-

..Провалпја крви и суза раздваја за.увиразним мисијама пз Европе стизали и пок- 1 Ј ек Југословене од Аустро-Угарске. Посушавали да тај већ портављенн темељ на-| :ш Ј е свпх мучења, која смо морали издр-јски Уговор: да ли она, којој ти припадаш ше народне зграде у туџини иренесу- на ' ,кати П °Д Аустромаџарским јармом ни је- ( и која не постоји; да лп она друга, која те друго тло и да његовВ.м нен.маЈжма натуре Д ап комад наше народне зсмље не може ос још п данас од зла оранн и хлебом х]>ани? своју вољу и своје схватање. посртали тати пол љиховом влашпу. Ми имамо са-’3ар је беспредметан Пијемонт, којн је дао еу; јер су се сви њихови снози п планови мо један узвик: “Аустрију треба сруши- пЈ)еко милион и по жртава у крви и костиразбијали о један оријашки талас, који се тп ! 11 Ј°Д П У једподушну жарку жељу „у- ма за остварење југословенске мисли и зове: мудрост, поштење. хладнокрвност, једињсње са нашом српском и словенач- претрпео преко шест милијарди материнесебичност, самосталност и слободоумље кои брапом у компактну државу под слав- јалних штета? Србија је у овом и балкан■!лтг./лл пг\т>г\тттгилг п тлт о гго х; А ХСОПСТТТСТ ттпч- ном лпнастшом Кацађорђевића!” ском рату далеко више дала и жртвовала за

ОБЈАВЕ ДРУШТАВА С. С. С. СЛОГЕ.

ТРАЖЊА

Срп. Д. Д. “Св. Саша’’ јр. 226 СССС. у Мнлвокн, Вие., тражп свога члана Петра Медпћа, којп се нлје јавно већ два месеца н кога овим опомшвемо да се лрпјави Друштву најдаље до 20. повембра, иначе ћемо поггуггнтл с љиме по правилнма Јово Калинић, тајагмг.

СА ПОСВЕТЕ БАРЈАКА.

Сри. Д. Д. “Александар Караћорђевнћ” 6 \>. 256 СССС. у Камбрпа, Вајо., обаапло је посвету својнх барјатса 22. септембра ов. г. и овом ирилц.ком пзјавл,ујемо нашу највећу благодариост гвој браћи којп с/ се својски заузетц да ова паша свечапост што ленше испадне Друштвене барјаке даровали су следећп по $ 7 0; Михаило Ханнћ ку.ч српског барј.чка, Нккола Рапаић барјактар амернканског барјака; ио $66: Кри ста Ранчнћ барјактар српсадг барјака; по $50: Тодор Хиттћ, кум америкапског барјака; п од осталих прпсугаика сакупљено је још свега $41 Истом приликом сакупљена је п сума од $83.25, која је одмах послата Американском Црпеном Крсту у Вашипгтои. То смо учцнили н,з обзпра и захвал ности птто смо на свечапссти 1ТМК.ТП мпого Америтганаца. Новица Митић, иредседншс.

ТРАЖЊА.

видни успјеси, за које су поједпнци мисли-

југословенских аргата у Америци. Прн- ном династијом Карађорђевива! једннци мисли- Дакле, разумите браћо Хрвати, Слове- СВ0 ЈУ неослобођену брапу него ли и сам Пили да су их пожњели у оквиру своје теорије нци п Србп: горње су ријечи до јуче биле Ј емонт за ос-лобођењс и уједињењеПталио народу и држави, били су само једна вар-' бсенција политичке религије “пророка са Ј е - ^ај Ф акат Србији је признао сав цивика више, која их је доводнла до већег ра-^истока”, Хинка Хинковића. Тс исте рије- лизовани свијет. А њена несебнчност п зочарања и неправедног оговарања. Пред чн он је у још љепшој форми носио и пона- ст Р пељив °ст прешла је у легенду. То не здрввом памепу дадају и изумиру све ша- вљао ево годнна дана нашем исељеничком М0Г У саио ,1а У вп Д е , У мпп кепеци и распале ренс теорије. У простоти лежи и љепота, свијету од Њујорка до Сан Франциска. ДУ ше - Ј ест > господине Хннко Хинковићу!

Срп Д. Д. “Отацбина” 6 р. 280 СССС у Р)т, Неп., тражи старога Милу Обрића, родом из Мале Крбавице, Лике, ради т.егова спна Мидовапа који је чла иом нашег Друшигва а сада се навази на бојном пољу. Поаито ч-егов син Милован дугује овом Друштву четпрп расписа, то умол.авамо старога Обрића да т ам јавд најдаље до 10. новомбра. да л и хоће да задржи и дал.е сина у Друштву и Савезу. Ннкола Ј. Радаковић, тајник СА ПОСВЕТЕ БАРЈАКА. Срп. Д. Д. “Херцег Босаа” бр. 306 СССС. у Ајронтону, Мн песота, посветило је своје бар'аке 15. септембра у Ајронтон Ситн Хали. Посвету јс азврилпо спештеник Мапе Божнчковић, којн је одржао затим веома дпрл.ив говор.уз одушевљење п одобраваље свих присутних, и на чс.-му му овом приликом зазсваљујемо. Овом приликом захваљујс мо браћи из Нар. Хрв. Заједннце, браћп Слов. Пот. Једноте. а на-

рочито Југословсисгом Тамбурагиком Друштгу. Нека је хваЛа ; Јахобу Сеперенском " РЈтнмцу који одржазде леПе Гои °Р е а »ајвећа благодар».вој браћп која дар>оваху наш " барјаке а то су: По $5° ; Кум српског бар;а ка Миле Вукмановић, К ум американског барјата Илпја Вунмановић ; „о $25; Други кум српског барјака Петар Зорић, Лругн 1,у М амераканског барјаета,> Ј ту>шац, барјактар српског барјака Јосип Кнеже"" оарјнктар америкапског оарјака Дамјан Дрљача; по $10: -Јнлан В. Сакраџија, Симо Дапидошгћ, Гајо Медић; по $6 ■ Раде ЛукнН.; „ 0 $ 5 . 5 о: Илија Вонновић ; „о $ 5 .2 5 : Тодор Тепнћ,по$ 5 : Перо Марчетпћ. Мм.те Спепановић, Марко ДрЛ,ача ’ 1ав Р е Среднћ, Мнле Каептановић, Косто Будпмлр, Ј 0 ' !:1Ца М адић, Новак Адамовић, . ово Маукић, Коастаптин Ласковлћ, Лу ка Мајкнћ, Обрад Д 0 бројевпћ, Петар Меднћ, Вукаши,„ Милеуснић, ђ ура ђ ЗечевпН Никола Павнћ, С >гмо Коваче1Тсро мтјатовић, м И л е упут, Ни кола Вукоевић, Или>а Добројеппћ, Миле Мијатовић Марко Славуј, Петар Мазалица Мнлаи ^ожичковдћ, Катица Божптковић, Михаило Миљуш )>ожо Капетановић, Спасе Мајш<ћ М„ле Сакраџија, Марко СтоЈановпћ, Милан Љмбојевић Саво Шпегер. Лазо МаЈкић, Јокица Дрљача, Тома Копдић Ма ;1е Т ;‘ ла! ‘О ш >ћ, Миле Бурсаћ, ђ, [х> Вукоевнћ ; по $ 4: С тојап Дапибов>гћ ; по $ 3 : Јаков Мајкић, Плпјд Пеиновић; по $2: Јаља Г-адак-овпћ, Милнћ Ву:.р еви ћ, Лав аЗечевић, Миле Љубоевић, ?урађ Рашега, Стојан Бокан, Даие Орллћ, Јово Црпјлћ, БраНа ° Д На Р' Х Р»- Заједнице и Словенске Ц 0 тп. Једноте; по • з Јако Северенскн, М ате МаЈнерић, Ма-јк Штнмац; ио $ 3 М але Прппћ ; по $ 2; Милан Вук мпровпћ, Франл Прпнћ, ђ уро Јмлија-. Блаж Бнанднћ, 1. I Мнхелић, Милован Грозданић,' • пииа Пећарнћ, Илија КнелсеППћ ’ Ј°' ,а ' Ш Р ал >. Цо Будисаву ' ћ ’ М а Р ко Вукелић. Мајк •;агар, Тома Буторац. Марко 'етруш.ић, М-ихалло Палић, Лудвик Ирпић; по ^ј. 5 о : Н]п . Крзнарлћ, по $> : ђур а Пр„„ћ,‘ Ј0Хал 1Та1,а . Грга Буторац, Љ ’ К3 ^ориц, Грга Буторац, Ф ра ШО Вутерац. Вллиам Сунчић. ^ Кадпш. Мет Буторац. Ма ЈК Прпић, Ник Обрадовпћ, Стеве Пргглћ, Јоспп Буторац Ма ЈК Павеллћ, Џ 0 Буторац. Ј 0 хан Павелић, ф ран „ БутораЦЈ ’ СТа Р Б >' т °Рац. Ншс Лауковлћ

Франк Вукећ, 1 ,'ан Вукелић. Нека Ј'е највећа благодарност свој ' браћи, а у случају ако је чиЈ'е име погрешно и недостатно јављено нека изволи обавестити упра/ву Друштва. Управа.

ТУЖНА ВЕСТ. _ Срп. Д. Д. “Војводина'’ одјел $7 СССС. у Барбертон, О. јавл.а свкма Друштвтма и свој бра ћн и сродпицима који се налазе V Сједии,еним Државам.т и приггадају Савезу Слоги, да Је паше Друштво пзгубнло за навек брата и члана + Бранка Бегечког који јс после три недељног ботован.а испустио своју илемениту душу у свој‘ој' 47. годинп 19. октобра ов. год. а сахраљен Ј’е 19. октобра 191В. Покојннк Је рођен у селу Надаљу у БачкоЈ' а поста > је чланом нашег братства месеца маја 1916. године. Исти је био добар Србил и омиљепа лнчност, раги чега смо га и пзабрали за подпредседнига Српског Дома, кој’у је дуж»ост марљпво вришо. Покојпик оставл а овде ожалошћену супру гу Јецу, кћер Сипљку, зета Бош.ка » малу унуку Надежду, а у старом крају кћер Софи.ју и ста рог оца ако је у жнвоту. Нека ти је драги поксјниче лака ова слободна груда земље з твојнм мплим и драгим паше саучешће. Милош Секпцки, председ. Бранко Дунавпћ, тајннк

ТУЖНА ВЕСТ. Овим јављамо свој браћи туж ну вест да смо изгубили нашег ннкад незаборављеног брата ■[■Раду Пупавца Локојнвк Ј"е рођен у Буншћу, котар Кореница, Лика а члашом је био Друикгва “Св. Михаил Аранђел’’ одјел бр. 200 СССС., Нови Дулут, кој"и се после краткогтболокања пресети у вечпост у месту Со. Чикагу, И л. Каше је Др)тлтво “Лика и Крбава Св. Спасител,а” одјел бр. 47 СССС. приредило величанствен иогреб покојнику 16. октобра ов. г. уз присуство многобројне браће и другнх пријатеља, и са срп. свештеником Савом Војводићем уз пратњу жалосие глазбе покој" ника нспратисмо до иегове ве"чпге куће. Над гробом покојнпка се опростпо са дирљивим речпма брат ИлиЈ'а Дјаковић. Покојнпк оставља иза себе у овој земљи ожалошћену супругу и троје деце. Нека је наидем брату лака ова туђа али слободиа земља, а аеговој фамплијг наше искрено саучешће. Арсе Божичковић, председ. ђукан ђерић, рачуковођа.

Геније је народ, а не ннкада појединци.

Ппсац ових редака имао је прплике, ^ Р П Ј СЧ »Пијемонт сви неослобођенн п Амернчко Српство одавна је начпсто са да одмах чнм јс Хинковик из Европе сти- неуједпњенп народи. требали би у будуве том истином. Оно се не да варати, нп зас- гао у Њујорк, чује у једном приватном зами Ј° нити са Р И Ј СЧ ЈУ -Србија . јењивати бомбастим фразама п кнтњастим разговору његове исалме Србији и тираде ( Као што смо вндјели. и Крфска Декларијечима. Њему мо])а човјек нмпоноватн њоној Династији. Ако га ннје меморпја рација и Српска Династија за правника својствима прогрсснвна човјека и слободна до краја нздала, он не се сјетити оштрнне Хинка — данас су нншта; јер он хоке н мнслиопа, а не иокоравати га својој влас- погледа — непосредно у његове зенице — жели. да постане нови политичкн меснја. титој кудн и стезатн у кврге орнјенталскпх једног горостаспог горштака, који со првн Међутим. он је постао најобичнији неурапут у животу с. њпм српо и видио, у трену- чунљпви политичкн хајдук и најнзразитку, када је у изнјештаченом заносу — тији сарадник стварања оне Југославије, стављајуки руку на ону страну груди, гдје коју тражи бечки најамник Штадлер н ком честитнм људима почива срце, а њему 7 спа- панија. ва гуја отровница, стао да пјева Србнји. 1 Интересантно и карактеристично: Првн утпсак који човјек учини на човјека Првн „хероји”, којн су извршили допки— готово је најпЈ)авилнији. Препемага- хотскн јурнш на свстињу Крфске ДеклаЈ)аГ.Хннко Хннковин. до је једне наше ње. ласкање и симулнрање не припада по- цијо били су: ћипурски Нико и загребачлокалне трагедпје, био је најобичнпји заг- штсннм, озбиљнпм и мпсаоиим људима. ки Хинко. Одузмите Нику испрошене и ребачкп адвокат. Загребачки процес, у, Ја сам тог дана у господину Хипку Хинко- украдене милионе, н његов јуриш бипс беком су преко 50 невпнпх Срба. дошли на вину впдио човјека у ког се он данас ис- зопаеан. Скините Хинку крила п окриље, оптуженичку к.лупу, као жртве шпијунаже чаурио. . која му је Србија дала и даровала, н њенаше одрођепе и одиарођене бранс и аус- Све што је Хинко Хинковић радио и гов јуриш бине ништаван. тромађарског терора, избацно је п г. Хин- уредио у оквиру нашег националног проб- 0 значају Крфске Декларације у поли ковива на површину. Као и свп људи, ко- лема до дана 22-ог октобра ове годнне, то тичком и међународном свијету проговоји лете за варом и гаинаром. и он је у овом је било његово палпчје — маска. рили су нрви европскп капапитети и наупроцесу жагаао првтило пасигате. Српско Правога Хинка Хинковпна — његово чни ауторитети, којима господип Хинко ' политичар, за архиву.

смицалица п бабског прнчања и надмудривања. * * * Горња размишљања и разлагања изазвала су код нас данашње држање г. Хинка Хинковина према Српству п Југословенству. Хинковиђ, по својој стручпости и способности, не би могао бити нн писар последњега ранга. Крфска Декларација постала је национална и политнчка рслнгпја свих Словенаца.', Хрвата и Срба, који не клече пред богом апархпје н бољшевизма. Милпони Хинка н њему сличнпх десператера н отпадника пз ње неве одузети ни једне запете. Њену ревизију може п има права да извршн наш цјелокупни народ, пошго сс предходно будемо ослободнли и поли-, тичкн ујединили, а не никада појединици, којн за спас н част тога иарода, кроз сав свој живот, нијесу ништа жртвовали, сем на његов рачун благовали н уживали. У мање ријечи нико п никад внше ннје избацио жучи п отрова на измучену ерпску нацнју од Хинка Хннковића. Али ми се гордимо н поносимо што та немоћна срдитост не долази ни од Србина, ни од Хрвата, ни од Словенца . . . Хинко Хннковић ни до данас није представљао никога. Ко му је пак дао тескеру, да се с њом дошуња у наш јутословенекп табор, вјероватно да ћв тај с њпм продивапити на други начин. Хинко Хинковић је, дакле, један од оних, ког је гломазни жрвањ Амернчког Српства и Југословенства еамлпо у ситно и претворио у једно велико — ништа!.... Хинко Хинковић је од дана 22. октобра 1918. г., и као човјек и као епмозвани

Полнтпка пасивностп н ћутања, која увијек прелазн у улична шапутања и кафанска оговарања, прппада политичким зечевима а не никада носиоцнма п предста вницима наше жилаве расе. Свн умни и Ј>азумни Срби, Хрвати и Словенци, који су од срца п од увјерења, као људн, а не као шннарџије, радили на нашем југословенском питању, дужнп су жнгосатн овај бестијални и злонамјернн иступ Хинка Хпнкоиппа, не зато што је он опасан, него зато шго је безопасан. Ја то чиннм, као незавпсан јавни радннк, слободно и отворено. Вјсрујем да ће томе сљедовати н позванији пнонерн нашег народног нокрета, чије мисли ннјесу незане бпрократскпм ланцима и чији мозговн нијесу обрасли у свакпдашњу шаблонску маховину. Да звршим: Зашто је Хинко Хпнковпћ, између ост&зог, покушао, да обпоћ постапе велики човјек, државник реформатор и друштвени револ\ т ционар? Зато, што је Хинко Хинковић, и по крви и по рођењу и по знању н по васпптању од главе до пете — Мојсијевап. А Мојспјенпа удри само по кеси — пачариз је ту . . . Па ипак: Исуси остају — Исусп, а Кајафе — Кајафе. Њујорк, 29. октобра 1918. г. Мипун М. Павићевић, пређашљи народни посланжк у Цриој Гор«