Србобран

С*Р«П 1.

I СРВОСРАИ

ВроЈ 4?в Ч "^1!?^—**'Ч“

\

ВЕЛИКИ СТАРИ ЧОВЕК СРБИЈЕ.”

Енглески листови, доносе, поводом српсних победа и доласка српског премијера у енглеску престоницу, веома симпатичне чланне о Србији и о г. Пашину. Многи листови саопштавају г. Пашикеву изјаву о стварању Југославије, распарчавању Аустрије и о исправци границе према Бугарској. Владин лист „Дел.и Кроникл” назива г. Пашика „Велики стари човек СрбиЈе”, нано су Енглези звали свога Гледстона у доба његове највене славв.

ЕНГЛЕСКА ЗА СРПСКУ ВОЈСКУ. Екглеска Влада. да би дала још један доказ више својих симпатија за српску војску, а да би се притекло у помоп нашим официрима и нарочито њиховим породицама које су данас у тешном положају, решила Је да за време од три месеца сваком официру у српској војсци издаје по пет франака дневно. Овај дар Енглеске Владе је слободан и независан од сваког другог примања. Српска Влада је изјавила Краљевској Енглеској Влади своју благодарност. ШТА ДРУГИ МИСЛЕ, ПИШУ И ГОВОРЕ?

БУГАРСКА КУЛТУРА. „Њујорк Тајмс”, 20. нов., доноси, под горњим насловом, слвдећи чланак, којим пропрака опнс језовитих зверстава бугарских у Враљи и околини, који ке наши читаоцп наћи на другом месту у овом броју Србобрана. Овај чланак гласи: Извештај о покољу извршеном у Врањи, у Србији, од стране бугарске окупациоте војске, а који је послао г. Вард Прајс, заиста је, као што он вели, „прича о хладнокрвном касапљењу коме нема премца ни у овом рату.” Систематичко клање око 3,000 људн, изведених у групама од ледесет сваке ноки, и иокланих у једној брдској јарузи — а све радн злочина што су Срби у земљи коју Бугарска тражи за себе допуњено је силовањом жена и печењем сељака над тнхом ватром, да се присиле да кажу где се налази скривено оружје. Томе заиста нема премца. Ну непошуше вести које нам долазе из друтих крајева које су Бугари били заузели, чине вероватнпм да ће бити још 'оваквих случајева, када се једном открије цела истииа. Нриче о оваквим дога$ајима су оно што је бугарскп лосланик, у једном писму објављеном прошле недеље, пзволио назвати „плаћеним грдњама”. Такве огриче, вели он, ширене су н Бугарима и за време ранијих ратова. Али доказн о бугарским зверстви^а у овом рату, који долазе из многих нзвора, ла н од бриташских дописника као што је г. Прајс, и од америчких дописника као што је г. Виљем Џ. Шепхерд, нс могу се на тај начин побијати. Напротив свсдочанства којасу нам сада приступачна чине вероватним и старе приче, то јест

ружаних бандига и лопужа. пи Један, дли ансодугао ни јсдан међу њима нијс имао изглед честитога човЈека. А опрема ових хероЈа, нитанеш, каква Је^ Свс што вндимо на њиховој војсци, све Је то пљачка из сроИЈе, сем одијела којс Је груоо војничко. Паша прва армија разоружала Је код Старог Лагорчааа ло.ооо. Бутари су положили оружЈе, тек кад су видјели пред сооом наше Јунаке и примјетили да ће се Орзо отворити ватра на њих тада су одмах сви балкански »Јруси побацали своЈе оружЈе и утекли, невЈероватном орзином, право за ђугарску. 110Једини њихови команданти пукова и дивизија молили су наше да им се да десетина пушака ради одбране од побјесњелих њихових војника, који су насртали на њих да их лобију, и то им Је оружЈе, збиља; и дато.” ДР. ВЕСНИћ О ПРАВИМА МАЛИХ НАРОДА.

Париз, Зб седтембра.—Сриски иослаиик у Паризу Г. Весаић у Једиој својој изјави упозорава бавезиике против нове заике Деитралних Сила и калсе, да осиа неких делова источне Ируобе и источие Буковиие, ни једиа провиидија немачкоаустриЈско-бугарска није била опустошеиа иивазијои, а такође ни њихови стаиовииди нису били примораии да напуштаЈу своја 'огн.пшта, и тине остављаЈу неиријател.у своја агрикултуриа, индустријска и трговачка богатства. Псто као што су наши иепријател.и мислили да нас издаЈиички добеде иа, бојиоме пољу, исто тако оии су мислили, ие без раздога, да ће заузетп изненада богата тржишта савезника. Избачени изваи својих граница нашпи иајви)шш напором, рачуиају да ће владати светом екоиомски. Покушаће да поиово предузму све послове тамо где је њихов пораз застао. И човечанство ће убрзо осетити нове муке и нови страх пред новим опасносгима. Затим, говорећи о маЈТим народима, Г. Весиић је рекао: ”Надам ее да ведике Силе Споразума неће заборавити на мале народе којп су и у најтежим искушењима остали н.ихови верни и одани дрнјател>и. Белгија н Србија иоказале су се племеиитим и храбрим усред иајвећих несрећа какве је лкада могао доживети једаи народ.

да је Бугарин био и у 1913. оно што је данас. Ово је језовита прича, ну Американцп ће само добитп ако је ушчитају. Додисници нам говоре да Бугари ше шризнају да су билн тучени у <овом рату; и ако су се предали тек онда када им је цела војска била ша ивпци иропасти, они, како изглода, мисле да Савезннци треба да им поклоне земљс које онн нису могли добити оружјем. Њихово држање је врло слнчно држању др. Солфа, ну њихова прошаганда у овој земљи много је снажнија него Солфова. Када заседне мировна конфернцпја, они ће лоћи да траже велики део, а можда и целу Маљедонију, тврдени да је Маћедошија бугарска. А они су покушали да је учине бугарском касапљењем људи п силовањем жена, који су били довољно необазриви да буду Срби у једној земљи за коју су бугарски пропагандисти тврдили да је без српског становништва. ГЛАСОВИ Ш ДОМОВИНЕ.

Зар би се то могло икада заборавити ? Зар би се могао наћи у владама Споразума један једини државник који би био у стан>у да пренебрегне свечана обећања дата потнштеним? У осталом зар Пољска, Ј[ехо Словачка, Југославија и Румунија, ослобођене ропства, не би сачињавале један нов фактор цивилизације и напретка Европе.? Оне би сачишавале, ослањајући се на демокрагску Русију, непремостиву брану против свих нових покушаја да се загосподари светом. С друге стране наши Велики Савезници неће нзгубЈВги из впда, да смо много препатили од Бугара чија су нам два п,репада у року од пет година проузроковали ужасне [ патље. То би била неопростива грешка да се заборави да светски рат не би заузео тако

ИЗ ОСЛОБОЈјЕНЕ СРБИЈЕ.

„Ево ме вен четрдесет и осам сати у тпоие Р, дњу. Улазак био је тако дирљив, да је било само плакања и с једне и с друге стране. Ја сам ушао на 24 часа послије ослобођења вароши. Једва сам се извукао из народа, засут цвијећем као и сва наша и савезничка војска. Све су ми куие дошле некако сјајне, лијепе, а људи поуздани, чврсти и пуни питомости и жаркога патриотизма. Кажем ти, наша и савезничка војска дочекане су само како се замислити може. Али то се ријечима не да описати. Сви су тамо јед нако расположени како грађани тако и она проста утучена сиротиња, која је гола и боса изишла да дочека своју српску војску. Једна сељанка у ритама, биједна сиротица, прилазећи једном старом свештенику, из гласа му виче: “Деда, честита ти слобода!” Један стари рањеник, кс^и се затекао у Врању, долази у мјесну команду и моли да му се да пушка да иде напријед с војском. Али џепови су му продерани и метии испадају за њим по улици. Так-

вих је примјера било на стотине, али ваља поменути један, који је све војнике до срца гануо, а то је био овај: На дан ослобођења Врање, по свима врањским куиама горјела су кандила, а старци и жене молили се Богу, клечећи пред иконом, за успјех српског оружја. Чим су наши прешли Бабуну, Нијемци, који су почели прези рати Бугаре, говорили су Врањанцима у повјерењу: “Срби ће за пет дана бити у Врању. Таква је то војска. Знамо ми њене маршеве! “И одмах су Врањанке, у потаји од Бугара, прегле на посао и почеле журно радити наше заставе за дочек српске војске. Сад да пријеђем на Скопље. Био сам у њему баш онога дана када је кроз варош пролазила бугарска заробљена армија: сви без оружја, само са пртљажном комором. Такав је био триумфалан пролаз Бугара кроз Скопље. То Ј - е био гори дан за њнх него кад су са својим савезннцима НиЈ'емцима по чели уступати испред побједоносне српске и француске војске. Свијет их је посматрао као кукавице. Давали су изглед понижених, утучених, разо

широких граиица, да није било издајства бугарског. Турска не би ушла у рат, да није добила формалних гаранција од Ауст,ро-Немаца, да Ј'е и бугарска већ одавиа на љиховој ’ страни. Ради тога отворимо очи и не одвајајмо ии за један часак иаше заједнлчке стварп. Само по ту цену биће награђене наше огромне жртве, које смо ми сви осетили. Већ шесдесет година, Србија игра улогу Југословенског Пијемонта и то нам је, то се зна, донело сву мржњу и сва прогањања Аустро - Мађаро-Немаца. Данас, захваљујући нашим надчовечапским напорпма и нашој издржљивости, мислнм да прпступамо остварењу нашег дугогодишњег сна, да живимо слободно уЈ‘едињени у једну демократску државу са иашом браћом Хрватимћ и Словенцпма. Уверен сам да нам савезници неће ускратити њихову помоћ за извршеље наших оправданих цнљева. Нова држава ће стајати на б.ранпку љихове ствари истовремено као и наше. Већ се указуЈ'е зора Ј’едног бољег света”.

ФОНД ЗА РАТНУ ППМОћ.'

КАКО ЈЕ БИЛ0 У ЗАГРЕБУ.

СПИСАК ПРИЛАГАЧА Саут Сент Паул, Мин. По $4.50: Милош Вујоаић; по $5: Петар Милошевић; по $1.50: Стеван Бугарски; по $1: Никода Николић. Кансас Сити, Мо. По $10 : Сава Н. Павлица; по $5: Јојво Бошак, Лазо Крајновић, Никола Почуча, ђорђе Латен, сестра Сара Павлица, Ристо Крстић, Јово Павлица; по $1: Дамјан Брба, Сава Хајдуковнћ, Лука Шашић, Блаж Рибијер, ђ. ђ. Шретер, Никола Личина, ђан Хардинг, Виљам Ф. Меринг; ло 5 °Ч : ћ ов Д а Ј с Р> Чарлс Вокес, Мајк Кривиио, Франк Јургрлевић, Стени Јаковец, Мајк Бери, М. А. Трефз; по $1: X. Л. Шен; по 75д: К. Медисон. Питсбург, ПаПо $6: Петар и Софија Каарс, Јанко и Маршца Јанић; по $2: Митар Вуга, Никола Н. Јанковић; по $г Игњатија Санковик. Лексајд, Јута. По $10: Милош С. Влатковнћ, Пантелнја И. Граховац, Стојан И. Граховац, Мане М. Ракић, Мнлан М. Хркаловић, Раде Д. Нинковић, Проко Ј. Вукмировић, Јанко И. Жнгић; по $5: Миле I;. Маринковић, Миле Р. Дивјак, Сава С. Кончар, Раде Н. Малиновић. Амстердам, Њ. Ј. | По $25 : Драгнћ и Ана ђокик; по $5: госпођа Станли Свифт; по 25ц: г. Пеноман, свешхтеник из Лек Плезаит, Њ. Ј. Ромолос, Мич. По $10: Бранко Станић, Л>убаи Стаиић, Тодор М. Рајчевић по $5: Јелена Б. Станић, Буде Новковић, Марко Бјеговић-Пољар, Лука Д. Радаковић, Нико Патети Јерковић, Томо Витас, Дмитар М. Стаиић, Јово Т. Витас. Реј, Арнз. По $25: Петар Цвцјановнћ, Тодор Будисављевпћ, Васо Мајсторовић; по $22: Јово и Мара Хајдуковић ас Децом; по $20: Јово СтарчевиЈћ; по $10: Исо Цвмјановић, Јово Пејновић Але кса Смит, Милош Кааотовпћ, Ваица Узелац, Томо Цетина, Марко Рајачић, Душ(ан Дракулнћ, Дане Вранеш, Петар Станковић, Мплонх Бараћ, Нлкола Рајачић, Јово Киеа, Коста Кнежевић, Марко И. Чортан, Милош Пањковнћ, Петар Жакула, Миле Петковпћ, Миле Спајић, Раде Сунајко, Дане Црнокрак, Мнле Типша, Исо Цетина, Дане Рајачић, ђуро Бакрач, Божо Црнокрак, Гђа П. Милић, Марта Мчшпгћ, Јандре Дражић, Мане Угарак, Мијат Крунић, Давид Бановић, Сока Дракулић, Миле Маљковић, Исо Врањеш, Буде Кпежевшћ, Илнја Вукас, Станка В. Узелац, г. и гђа Волф, Милош Бо5канпћ, Н. М. Б., Вујо Ратковић, Јека и син јој Милош Ратковић, ђорђ Милжан, Драгић Гргић, ђукан Жакула, Раде Бунчић, Маен Хајду!ковић; 'по $10: Петар Мплић, Крист Соловић; по $6: Стево Лалић,; по $3: Лазо Божанпћ; по $2:Јово Новковић; по $1: Трпфко Вишњевац, Дане Рајачић, Франк Виља, Чарлс Карп, Томас Л. Николис, ђ. А. Бекер Б. А. Меј, ђорђ Мајерпс, ђулијо Чарапели, Франк Прампус Ц. Е. Богет; по .$10: Драган Хршаа Стилтон, Па. По $1: Петар Метикош, Павле Крњаић, Симо Љубичић, Пе тар Демић, Јово Батало, Илија Кошутић, Никола Јовнчпћ, Васиљ Демоља, Миладгсп Бтнчтгћ, Петар Ивковић, Јован Курљаја, Јоваи Јовић, Јован Крлић, Раде Нишевић, Стеван Иватовић, Иетар Јапдрпћ, Томо Лончар, Ранко Талеф, Андрија Маркиш Јован Маријан, Никола Шврака,.Миле Мрдовчгћ, Никола Ша шгћ, Отанко Тарабић, Нивола Цвјетићанин, Вуро Полимач;, ђуро Кесић, Петар Рокнић, Ста нко Кекпћ, Васил. Крљаић. Миле Вучеиић. Петар Јарчов, Тодор Мшиљеповић, Милан Да

ворнја, Стојан Јовановмћ, Луш М.раковић, Њтија ђаховић, Никола Мражовић; по ^оц: Дмнтар Вујаклија, Раде Боковић, Адам Љиљак, ђуро Котур, ђуро Ивковић; по 254: Салватор Мамора, Впнанго Мануел, Роћес Ситино. Саут Бенд, Инд. По $хо: Јово Радаковић, по $8 Маие Бањац; по $5.50: Со; ја Рауцаковнћ, Миле Милановнћ; по $5: ђујан Половина, Јо во Панћ; по $4: ђуоан Мандић; по $2: Марко Половина, И.тија Шкрбић; ио $1.50: Миле Дрча, Бојана Медшћ; ио $1: Миле Ра ђеновић, Спасепнја Јазић, Раде Половина, Јован Војновић, Дане Кантар, Миле Кантар, Рае Тизић, Јован Кантар, Стеван К.тнтар, Илија Кантар, Сава Бабш!', Јоваи Половнна, Јован Шкрбић, Миле Шкрбић, Софгсја Шкрбнћ, Мане Мандић, Никола Грбић, Васо Сучевић, Јован Мецнћ, Јоваи Грбић, Лазо Растовић, Давид 1 -Слобучар; по Зоц: Раде Штиковац, Илија Дураковшп, Дамјан Бабић, Гав ре Гвозденовић, Лазо Штиковац. Бриџпорт, Кон. Ло $50: Илија Југовпћ, Ката Југовић; по $10: Анка Југовпћ, Стеваи ђурић, Мојсија Остојић Јово Ресановић; по $5 : Адам Ра днћ, Митар Првбићевић, Стојап Чатлаја, Јанка Шорак, Мићан Демић, Никола Пеарзић; по $1 : Геодор Арбутииа, Томо Зеиовић, Никола Балија, Никола По је, Станко Драговић; по 25Ц: Јакоб Иственић; по$2: Миле Медаковић. Нанаимо, Б. К. По $10: Спасо Мишнћ; по $4 Радован Крговић; по $2: Лука Н. Вукмаиовић, Лука Меденица, Илија Југовић, Раде Поповпћ, Марно Љиљак; до $1: Фил-ип Поје. Саут Чикаго, Ил. По $21: Илија Р. Марић; по $15: Васо Н. Цигановић,; по $11': Максим Чанак, Тривуп У 1 зелац; по $10: Дмитар Грубпћ; по $9: Миле Чанак; по $7: Милопг Шарац, Андрија Јанчић; по $6: Лу)ка Ракић, Буде Мирнћ, Васо Његомпр, Милош Илић, Божо Поповић, Божо Цвп јаповић; по $5: Дане Црнокрак Нпкола Роговић, Рзде Јеличић, Добре Родић, ђукан ђернћ, Рај ко Радковић, Раде Жакула, Лука Војводић, Милецко Ј. Попо гић, Јово Цвијановић, Миле Студен, Тривун Зорић, Мнлан Нлић, Дане Ракић, Дане Јаичић, Дмитар Узелац, Сока Нараичпћ, Дане Жи1гић, Миле Во.ј водић; по $4: Вајо Влаисављевић, Исо Судар, Јован Ракић, Јован Мили;јаш|евић; по $3: Ни кода Цигановић, Јово Мандарнћ. Петар Наранчић, Нпкша Цнгановић, Јово Сунајко, Сава Сунај|.то, Божо Кричковић, ђуро Шорак, Миле Богдановић, по $2.50: Марија Чанад, Раде Чанак; по $2: Милица Цигааовпћ, Сока Мапдарић, Ваја Наранчић, Сава Цигановић, ђуро Кричковић, Душан Драгосавац, Божо Наранчић, Марко Шорак, Миленко Ј. Шаровић, Јаков Коп рнвкца, Стељо Илпћ, Мнлан Вукмшровић, Дмитар Сунајко; по $1: Дане М^илијашевић, Милан Наранчнћ, Сава Наранчић, Тово Милекић, Пајо Крајновић, М. Косић, Галре Милић, Лазар Крпвокапић, Паие Стаиковић, Тодор Манднћ; по 504: Јован Шекерић, ђужан Наранчић, УКЈ г ппа свота пр>илога изиоси 322 долара, коју своту је Фонд за Ратну Помоћ примио и упутио прако Српског Црвеног Крста у Женепи нашој пострада.тој браћп у Србији и Црној Гори. Наша браћа у Саут Чакагу оспопали су иазад неколико недеља Местни Одбор Фонда за Ратну Помоћ, 'И за то кратко вре ме сакупизле овако лепу своту, која ће многоме сирочету сузу убрисати. Браћа у Са/ут Чикагу Ил., и у Бјут. Монт. показаше најбоље, којим се путем и у ко| лпкој мери може иашој сироча-

Ми смо слободни! такав је поклнч одјекнуо кроз све југословеиске крајеве у Аустро-Угарској кзда се сазиало за одговор предсједаика Вилсона. Великн судија народа из Вашингтопа одбпо је од себе да ријашава о судбини хабзбуршке монархије и упутио ју је на њеие иароде, да се они сами изјасне какву судбину желе. И они с|у се смЈе.то, слободио и радосно нзјаонили. Још у раио јутро загребачки листови пустили су ваиредна издања објављујући одговор дредсједиика Вилсона, и за тре нут ока цио је Загреб био окићен срнским, хрватским и словеиа4|вим заставама. 1'усте масе иреилавиле су улице кличући: Живео Вилсои! Живео Папхић! Живео Масарик! Живео Трумбић! Живела слободна Југославија! И дои су телеграми и гласоноше разносили радосну вијест на све стране Словеискога Југа, у Загребу се организовала иародиа власт н огромпа миожниа свпјета упутила се Сабору гдје је Југословеиско Народио Вијеће, претворепо у привремеиу владу, засједавадо непрекидно. Маса је бурио поздрави-та борце за народну слободу. Др. Анђелнновић одговорио је одушевљеним говором изјављуј|ућн да Народно Вијеће, чиј’и је он члаи, прогла(ш1ава да је од тог дана сав народ Срба, Хрвата п Словеиаца слободаа н уједнљен у једној држави југословенској. Још шстога даиа све земаљске власти у Хрватској, Славонији, Далмацнји, Истри и Словеначкој, 'Почињући од бапа Михаловића и војног гувериера Загреба, мзјавиле су да признају као свој|у| врховну вдаст Југословен ско Народно Внјсће чији изврш ни одбор сачињавају: један Словенац (др. Корошец), један Србнн (Светозар Прибнћетвић)

На збору Срба, одржаном 24. новембра 1918. Као Србн поданицн бивше Аустро-Угарске, из Босне, Херцеговише, Срема, Бачже, Баната и Лике, познашајући добро своју прошлост и садашњост, жоја је допијела југословенском народу наЈУоре патње, искуше•н.е у историји нас свију Словена, а особито Срба доносимо следеЦу РЕЗОЛУЦИЈУ: 1. — Поздрављамо раснад про пале А.устро-Угарске и пораз Бугарске; 2. — Најодушевљеније поздрављамо Крфску ДекларациЈ’у; 3- — Захтевамо и желнмо да се ујединимо са свима Србима, Хрвагшма п Словенцима у једиу јаку, иераздељику демократску државу са заслужном и нпкад незаборављеном династијом Карађорђевића на челу нас свију; 4 - — Не обазирући се на личне интересе појединих скакаваца, заветујемо се да ћемо битп верни до задње капи крви династији Карађорђевића и напретка најшег народа, и борци и противници свију сепаратиста; 5 - — НајодлучнпијУ осуђујемо сва она лица, »кЧоја су ма кој’пм путем покушали да иаправе раздор међу браћом, као што

дп прнтећи у помоћ, само кад се хоће. У управу Местиог Одбора Фонда за Ратну Помоћ у Саут Ччикагу, Ил. изабрана су след^ћа браћа: Милаш Шарац председиик, Милош Илић потпредседник, Добре Родић таЈ - нпк, Дуцса Војводић помоћншк', Вукан ђерић рачуновођа, Васо Цигановић благаЈ’ник, Петар На ранчнћ председник Надзорног Одбора, Миле Чанак потпредседник Ндз. Одбора, Максим Чаиак, Раде Јелкчић, Васо 1Бе-

ј т\т и једаи Хрват (Павелић). Такође нстога дана у Загребу су, а и у провинцнји, уклоњени ош мађарски и а!устријски државни емблеми, заставе, натииси и остали знакови туђнначке владавине. Поред тога посједну та су сва државна издлештва, касарне и Јксљезничке станице. Народна гарда, у коју су ступили и ослобођени ратни зароб неннци из Србије, отпочела је свој‘у службу, а огро1Мне суме поваца погцуђене су Народноме ВиЈ‘ећу |;.'ао први народни порез. Вљрсонов одговор АустриЈ'н дао је зпак да се заврши дјело које је наш народ са то.ги1ко напора започео и које је тако сјајно извео. Осијечки “Југ”, поздрављафући слободу која свиће Југослав пј ‘ и , пи|ш|е у своме увод иоме чалнку: "Вилсон је проговорио за нас. II од јуче (21. октобра) ми Хрвати, Срби и Словенци слободни смо, уЈедиљени и независнн. Нема вшше оквира монархнЈ'е. Не постојн за нас внше никаква обавеза према некоме ши према некима, према којима смо све до јуче, до извјесне мјере, били обавезни. Ми смо данас слободин грађашг пезавнсне државе југословенске 'Коју самп пмамо да заснујемо па демократ оким темел.има. Мл тражпмо да се уједини цјелокупан наш народ Срба, Хрвата п Словенаца на цијелом нространству на коме жлви без икаквог обзпра на граннце покрајпна плп држава у којима жнви у једну једпнствену државу, потпуно кезависну, постављену на основпма политичке п економске демократије и у којој ће као у таквој бнтп укинуте све друштвене н економ ске неправде н неједнакости.” Гако је у Загребу дочежаи и ноздрављеп дан кој'п ће остати забнљежен као један од највећих и најдивнпјих дана наше пародне цсториЈ‘е.

су почели језуити Дон Нико Гршковпћ, др. X. Хинковшћ, Душан Богдановић и оџа Крајновић; б. — Апелујемо на сву браћу, особито организацпје, да се слично изјаве, да се не даду завестл по неким реформпстама или боље рећн блоферима. Збор се највише захваљује нашем о. Стојаковићу на његовом дивном и језгровитом говору којим је на Збсру растумачио п открпо ове наше данашње противнике, блофере, којн су на срамни начин покушалп да цео 'српскп, хрватски и словеначки народ заваде п одврате од 'уједињеља. На збору су били доиелп резолуцију друштво Савеза Слоге > друшпг.о Савеза Србобрана и Српска Народна Одбраиа Краљ Петар Први. Заг.ршујући са највећнм одушевљењем кличемо: Да живи Краљевина Срба. Хрвата п Словенаца! Да жпвц наш храбри Чпка Пера, и Дрестолонаслединк Алексаидар и нашп српскп хероји! Да живп наш Председник Сј. Држава Вилсон! Да живе пацши моћни Савезннци! Надзориог Одбора. Адреса Одбора је: 89^2 Стренд Стр., Саут Чикаго, Ил. Сви папред имеиованн опробанн су родољуби п жестокн Срби, те се Ј'е надати, да ће овај Одбор показати јо штећи успех у своме будућем раду за нашу општу српску ствар. У то име, нека је са срећом п у добри час: Жпвела свесна браћа , члаиови ове дичне српске р>одољубиве организације!

ПРОТЕСТ СРБА У КЛИВЛАНДУ.

Саопштио члаат Ср. Нар. Од. В. Ракић.

гомир и Јово Оунајко ч.таиовн