Србобран

Р1ЛШК1ГСП АЛВ 1»1ТВШСТКО СЈОЖК РЕПМЗТ N 0 . 71, Асткошггп П . Т11Е ЛСТ ОР ОСТОПЕК в, 1917, ОК кћЛ! АТ ТНЕ РОВТ ОРИОЕ ОР \ТТИ Г УОКК, N. У. Ву огвег оГ 1ће РгевМеШ: А. 8. Виг1евоп Ров1пииЛег Оепогл1 ■ . ■■ - ■ ;— 1

МЈМВЕВ 478.

\ЕИ 7 УОКК, N. У. ТШЈЛ8ВАУ, БЕСЕЛШЕК 2в, 1018.

ТВД1

51 ЈВ 5 СК 1 РТ 10 М КАТЕ 5 :

Ш 1

ТТвКев Н«а1ев оТ ЛлаеНса 1 уеаг вОс.

::: Н:

Ччгор« »О. опе уеаг ЏХ.ШФ

о С Г «

*«

икиОЕви

|»и1>и«ћев етегу Тћиговау а«

»41 Ш1па 81ге»«

'»'•-'Гк. N. К

и?

СРПСКИ НАРОДНЧ ЛИСТ И ОРГАН

САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА’

»•< С4.Л+.Ж .-.го^У:

6 КВОВКАМ

ПРЕТПЛАТА: За СЈвдињвн« Дджам иа гвдину Каиа>г, Еа*вау а т. д. на г«дану а о * о СРК08РАИ иадаан сааиог чатадтка иа: 448 \еев1 22ш1 81гле1 N 0 « Уогк, N. У.

8ЕКВ ЛАТПЖАЕ РАРЕВ А.ЧР тнк ОШЈА> ОР ТНЕ 9ЕВВ РЕРВКАТКЖ „ 8 Е О в А ”

Број 480

ЊУЈОРК, ЧЕТВРТАК, 26. ДЕЦЕМБРА 1918.

ГОДКВА 8.

ЛШШИЛ.

— ПРОФ. М. II- ПУПИН. —

Југославија, то јсст југословсиска држава. која пс пј)сдстављати уједињсње ових С]»ба, Хрвата и Словснаца, и која ги без сумње бити сгворсиа на предстојеиој мировној коиференцији, окончапс једну шационалну борОу која се води веп лреко хнљаду година. Југословенн, а то су Срби из Србије, Црне Горе, Боене, Хе] цеговннс, јужне Далмације и јужнс Угарске; Хрвати из Хрватске, Славоније и северис Далмације; н Словенцн пз Крањске, Истре, Горнце и јужне Штајерске, један су и истн народ, са извеонпм разликама, које су сс развпле током хиљаду година услед разлика у лолитнчким, привред,ннм и верским околностима. Прсплава питоме Европе од стране ратоборних н днвљих азијатских племена, Ав' ћ и Хуна, била јс једна од оних стихијскнх с 11 л<) која јс, топбм срсдњпх векова, проузрочнла неочекнване нагле промсне у народносној и политичкој слици Европс. Ннје било шгјсдног европског народа, који јс, овим потј есом. претрпио тако велику промену као што је бпо случај са Југословенима. Када је Карло Велики, у деветом веку, коначно најурио Аваре у земље источно н јужно од рске Дунава и отсрао њих и Хунс у крајевс Угарске и Бугарске, Ју-

жш Словсни бнлп су поцапанн у трп различита дела: јсдап део оетао је у Франачкој Царевннн; тај део представљају данас Хрватн н Словснци. Другл део остао је у границама Вмзан тијскс Царсвиис, н њега. даиас лредстављају Србн. Треви део остао је под јармом бугарскнм, где га данас представљају Бугарн. Од својнх победнлаца. Бугара!’, Јујкнп'ТЈбвени у Бугарској лримпли су толпкп лрпток хунске крви да не могу, нитн го желе, да данас буду рачушатп као јсдан део југословенског I арода. У ствари, у најрашијим борбама, које су водила прва два саставна дсла југословенског народа, током иеколико столева њпховс ране историје, бпле су борбе са побугареним

Словенима данашње Бугарскс. Ту борбу окончао је Стеван Душан Снлни, српски цар, који је-у четрнајестом веку побсдио Бугаре и створпо велико српско царство, кому јс престоница била у Скопљу, на рецн Вардару. У овој дугој борбн са Бугармма Хрватн су се борилп заједно са Србнма против њиховог заједннчког неиријатеља, Бугара. Да вгго јаче истакш 1 опу заједничку борбу Срба и Хрвата, у отлору против бугарске најезде, Стеван Душан, поред осталнх својих владарских

назпва, носио јс н назив: цар Словена. А када су 1389 побсдо носне турске војске кретале у иравцу Косова Поља, да реше судбнну Балкана, босапскп краљ Твртко н хрватскп' племнпн нохиталн су са својпм војскама у ломоп Лазару, српском ца^ ру, н косовска трагедмја, у којој је пало српско царство, била је вазда омиљени предмет песме хрватског гусла])а као и српскога. У косовској трагеднји Хрватн су гледали, као и Србп. шародву пропаст. А треба имати на уму и го да су у многим прпликама раније Србн са Балкана пружали драгоцене помоћи Хрватима и Словенцима у њпховој борби са Аварима, Францима, а иарочнто са Мађарима. У једној од овнх борба јуначки је погпнуо највепп српскн владар пре Душана, сјајни ослободнлац Часлав, којн је пао у једној велнкој бнтци у Срему. Премо томе је јасно, да јс код Срба, Х 1 )вата и Словснаца постојала свест о народносном јединству још током средњпх векова, н да није, као што неки држе, .цгдјзвод каквог данашњег по.штнчког покрета. х' Подсла међу Јужннм Словеннма, пзазваша политичким променама, услсд освајања 1 Карла Велнког и турске најезде, произвела је дуготрајна издвајања Срба од Хрвата и Словенаца. Та подела пооштрсна је још вншс расцепом који се појавно у хришианској цркви у почетку средњнх векова. Пошто су живили у гранпцама Франачке Царевпнс, Хрвати и Словенци пришли су римској цркви, а Срби, који су живили шл уплнвом Византнјског Царсгва, осталн су при Византнјској илн Источној Црквн. Рнмска црква загосподарила сс потиушо иад хЈшатским и словеначким племством, и на сваком кораку потпомагала је јачање феудалног поретка, којн је био тако одо.чаћен у сгаром Франачком Царству. Внзантнјска црк-' «а вршила јс неограничени утицај на духовни и политичкн јкивот Срба, На тај начнн ]>аздвајање изнеру Срба, с јсдае странс, и Хрвата и Словенаца, с друге странс, све јс то вшне Јачало. Ну пи у тим данима 'пнје се оскудевало у људнма истакнуте југословснскс националне свестн, који су зачели јсдаи ииажаи југословеиски покрет, чнја је сврха била да суз-

бије овај развој народиог раздвајања, подгрејаван супарништвом Псточне и Западпе Црквс, и пооштраван феудализмог, западне просвепсиости у исто време. Први ме^у овима бил.ч су Богумили у Боснн. једиа нова верска секта која је проповедала ослобоцење на{ ода од феудалистичке ПЈкгвластн црквс 1 ! племства. Они су били претечс протестаишког покрета у западној Европи. Њпхово учсње, након читавих столека очај ничке борбе, и захваљујуки појавм Јана Хуса, великог чсског рсформатора, п протестанског пионира Маргина Лутера, нашло је велиКи број присталица. Јсдно од најмокнијих средстава којнм су се свм југословенски верскм реформаторм служили биле су књиге, писане шародним језиком. И ови велики верски и друштвени реформатори ме§у Јужним Словенима опомињалн су свој народ да сс исти словснскп језик говори у свима народима који се иалазе на великом простору од словенских н хрватских крајева .па све до Цариграда. Једно од њиховнх осшовиих учења било је учење о јединству југословенског шарода. Ну ова југословенска пропаганда, будукн богумилска, била је осуцена на смрт јер је била упсрена протнв тадање највепе европске силе, црквеног и државног феудализма. Као што се могло и очекиватп, она је била лотпуно угушела, и то у шеснајестом веку, када је хрватско племство, у друштву са својим хабзбуршким господарима, угушнло сељачки устанак мецу Хрватима и Словенцнма, Овај сељачки устаиак бпке вечпто спомнњан у историји као коначни чии југословенског покрета, зачетог од стране босагнскнх богумила чак у дванајестом столеву. Југословенски историчари утврђују чињеннцу да појава Хабзбуршке династије, као одлучног чиниоца у исторпјп .1: с. ле : Ј-.'На,- ос газља ластул паЈлорочнијг;, ЈТ*-лаЈразорнИјВ силе уперенс нротив њиховог национализма. Хрвати су били принуђсни да склопс присније везс са хабзбуршком круном због опасности која нм је, лосле пада српског царства на Косову, претила од Турака. Тесна полптпчка веза јизмеђу Хрвата н Мађара бнда јс такође последица дубоког уверења тога времена код свих народа Европе да се Хришкани морају свуда уједшштл да бп услешно изашли на сусрет наглом наступу победоносног Ислама. 1527. годинс био је упражњен угарски лресто и три каидидата почну сс надметати за истн: два од њих били су Срби, Јован Запоља нз Босне, и ђурђо Бранковии, срлски деопот; трећи јс био Фердинанд Аустријски, носилац хабзбуршке круне. Захваљујући.своме великом богатству и моћп које јс оно им,а‘ло над хрватским племићнма, успео је Фердинанд. Од тог доба дошла јс Хрватска под власт Хабзбурговаца, иод чпју је власт Словеначка тада била још ире тога. Током следећих столећа, у место југословеиског покрета за уједињење, лојављују се сва могупа средства за која су бплџ слособни Хабзбурзи, да сс дође до свс то всћег удаљења међу трима деловима Јужних Словена. Вез милосрђа су Хабзбурзи примењивали против Јулоних Словена своје начело — “поцепај, ла господари”. Турско тлачењс Срба п хабзбуршко тлачење Хрвата и Словенаца током 16., 17., н 18. века, лретило јс да уништи и сам траг југословенског имена. Оно би у томе и успело да ннје било снаге две силе које су биле јаче п од турског и од хабзбуршког тлачења. Једша од тих моћи била је југословенска просвећеност, која се очувала у Дубровнику и другим далматинским ре-. публикама. Ове решублике су цветале захваљујуии својој ломорској трговшш, која јс била нзвор њихове моћи и благостања, Оне су сачињавалс мост измсђу спољшег света и Јужнпх Сдовена на Балкану и у Аустро-Угарској. Ове југословсн ске земље чиниле су залеђе трговачким републикама на далматинском прнморју. Те далматинске републике, пре него ма ко други, увидиле су да, шре а после, мора доћи до уједињења Јужних Словеша, да би се епасли од прапасти Јужни Словени и моћ и слава далматпнског приморја. 0 томе су певали пес-

СРЕТАН БОЖИћ!

Нашој браћи Хрватима и Словенцима, широм Америне* који сутра прослављају највеви празник, Божип. желимо да га проведу у срећи и задовољству, као што ће га провести наша браћа у заједничкој нашој домовини у старом крају, у нашој слободној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Исус се роди — Сретан Божић!

ници из тих република, а њиховн учени људн никад нису престајалн да подстрекавају југословснску пропаганду. Најподеснијн представници тс прошаганде бнлп су трговачки нутннци и верски мисионари далматинских републнка. 11 једни и други ширили су националистичку пропаганду међу Јужним Словешима на Балкану и у Аустрији. Један од ових мисионара, Качић Миошић, објавпо је, 1735, своју збирку српских јуначких песама које је сабрао на своме мисионарском путу иго Бошш, Херцеговини и Старој Србији. Својој књизи ставно је наслов: “Разговори угодни народу словенском.” Та књига је у то доба, а она је то и данас, једна од најомнљеннјих књига код Јумвних Словена. Она је, више но иа што друго што се за читавих сто година пре тога догодило, помогла да оживи међу Јужним Словенима мисао о њиховом народном уједињењу. Други моћни подстрекач био је устанак српскнх сељака у турском внлајету којп је био у границама данашње Србије. Овај устанак лод вођством сељачког хероја Црног ђорђа, Кара-ђорђа како су га Турци звали, шочео је 1804. и окончан је, у ствари, 1829., када је Србија шостала самоуправшом кнежевином. Кара-ђорђе је Иајвећи српскн херој новога доба и деда је садањег српског краља Петра. (Свршнће се у идућем броју.) ~~ ИШИЈШУГ 0 СЈ 1 АВИЈА.

Изглада да је за неке држагое сапезпшка шабеда и.пак до)шр1а прврапо; да је бнла и сугоише Јеааглш. О таме иајбоље сведочп о«о даиашн.е претресаше пнталка о спору измеђђ! Италије и Југославпје. Још шије нз душа свих држава истерана страхоипгга >поН1аст за освајалкем, .к|оја веђ читаве хиљаде година гушчг шросвећеност чове:чанства, враћај) 7 ћи је еталмо иатраг, излажући је увек опаоности. Италија.тражи наше ггриморје; тражи Трст, Пул., Р.иј-еку, па и многе градове у нашој Дал мацији самој. Новине аиошад даиеше весг, да се за Ријеку упутнла једна међусавезничка комиеија, чдоја има за задаћу да нспнта народпоено стање на Ријеци. Ако то ишто значга, може да значи само јед>но; да ее освајачким теаава1ма Италнје даде иациопалиетичка маока, крипфа великих начела о национа.лноЈ' припадјности. Лондоиски уговојр правдан је погребом да се спасе западна просвећешост. Ми смо тада ћупали, ми Јужни Словени. Ми смо и |у овој' еудбоносној војпи били у стању да се попнемо на ону висину на кој'ој’ су били на|га'и јцЈпаци током ередн-нх векова, у чије је име говорио наш Марко: “Неиа победе Хргашћани, па иа ја лрви псиинуо!” ћутали омо онда, када се цепала наппа до^мовина ради тага да се спасе западна просвећеност. Ми смо видиди како се наша Србија распе на крст за ту исгу просвећеност, па смо палазилга да би оветгању тога примера- унизпли тлме ако би ради поједин.их крајепа нашЛих на Јадрану ометали победу запа,дче просвећвпости, која Ј'е 1915. год.гне била у гаипаиЈу. Данас лак, када је та победа добивена; >кзда Ј - е западна просвећешост обевбеђена, мн не можемо бар једнс доаволити: ие иоже-мо дозватита да се талијан

скм грабеж иаше иајлепше земае правда чисто пацпоналнфпч ким начели.ма. Л к\- К-нтлбека, гфво Француека, ако СјеДгашене Државе др•ке да се лондаие(|. , н уговор мора одржати — нека кажу то отвореио и поштено. Нека не ч.ние један грех: да (угословене кажњавају за злоII! Н 100)11 Су уЧИИИЛИ НеМЦИ, II н.ихови дојучерањи штићенпцп ЛустЈшјаицн. Ми знамо ово: да су Енглеека н Фраицуска још 1915. године биле вољне да прпхвате оно ш то је бнло негазбежно — раснад Аустро-Угарске — њн.ма не би било потребно да моле ТТтадч!Ју да ступа у рат. Тада јаш| Југословени би раз били А;у(стро-Угареку у пара:мларчета. Али, дакле ‘на.ша Србија даје изјаву за изјавом да се борн за ослобођење своЈ’е браће под хабзбуршчсим ја:р.мом, за распад сабзбурнгке тираније, датле се иа).н|га моћпи савезгагаци вај|вају и дају изјаве које су убијале Душу и најсмелијим умовнма ју|гослогоенским. Та до јуче само, до јануара аве године, и наш Председп.иж Вилсон :ивјавл.ивао је, и то на иајевечагаији начи,н, ^да ће сг ачуватк цетокупност хабзбурШ!« монархиЈ'е. Како онда може бити паметних људи да, крај тих изјава. очекЈуџу устамак Југословена? Како се тај уетанак могао очскииати 1915. годиие — када Ј’е на олтар те исте полктнке наших савезпгака била положена н са.ма Срблјаг Ко Ј'е иама Југаславенима тада могао зајамчити да побугаени Југословегаи не прођу ла нстн начнн та кој'н је прошла и мученпца СрбиЈ'а?... Мн ие примамо, нти л.ка,д можемо прнмитга, макакага раздог' кој'и би дошао са ма које стране да се опра-вда пљачка на игнх земал.а ша Јадрану. Јсдно сето наше па Јадрагау, отето од наште заједничте југословенске државе, представлл јлочнн у сг.о)јој начелној суштлнп једнак |злочину који ,су

почннили Немци када су прегазили н Белгију, и северну ФрашцускЈУ, н све друте г.емље које су билц освојили у овом рату Сг.а је раз.тика у томе: (шцо су Немци те крајеве освојпли мачем. а нама се ови крајевн отнмају .на' основу нзиграваил оних светих начела, .која сј 7 источнла мора наше крвп... Ми смо сиромашаа народ. Ова војна извршила је .лрема нама један страховиП' злочган: нагнала кас је да “кошијамо” уз велике народе... На гарају кЈгајева ми ћемо бити принуђени да дозволгамо да “млатачкп ШаЈ'лоцн” одсеку своју “фунту меса” са нашег тела. Учлннћемо то због тога што нам је лотребна помоћ велииЈих' лржава л великих народа да из гробова псдигнемо друге делове иаше земље, који срт у гроб сишли да би западна просгоећеност, у своме најтежем часу, скова.та себп једаи Ј'едгаган згорални “слоган”, да се борга за ослобођење чалих народа. Али лека се нпко нг вара. у овоме: да мп мали народп ннсмо дошли до тога ступња духопног развнћа дашпднмад јј. г* пачела жртвују за — гелгаке дј>жаве... Југославија и Италија — нека се то зна — биће оно што су били .онај отац и она змгаја шз басне: како Је змија отровала сина, а отац одсакао змнји рсп. БОЉШЕВИЧКА ШКОЛА ЗА НЕРЕДЕ. • Копенхаген, 22. дец. Харалд СвдшениЈус, бпвшн данскп поетанпк у Петрограду, вели данас, да су бољшешлшцт основаиги у Москвн наЈгаччглу револиционарну школу, а под у.правам бољшавичког вође Радека. У тој школи ће се обучаватн људи разлих пародностп исреду. раволуцијн, кршопролпћу и амархиЈ п, па када добро изуче гцколу, слаће се у своје земл,е да тало :ш|ире бол.ивег.изам. У овој ИЦколи пма сада Кннеза и мангупа готогоо из целог света.

ТЕ БЕУМ О, Боже, тебн нек је вечна хвала За пршу радост коју робље наше Позна за гашзам мучења и зала, II иза жућп мученлчже чаше. Хвала за пртоу сузу 1«оју маил У срећи лроау при срегању снна; За срце љубе, ,нгго свпшло да пати Задрхта песмом са нежлоцпЛту крнна. К вала за усклнк гарве еестре која Загрлчв свога осветннка брата, За радост деце намучеис. која За скут се бабе враћенога хвата. Хвала, о Боже, за изворе наше, За поља, брда, долике. н хвала За хј\'мке олпх, којн часпо паше У слави немп, немга у сред зала. Оксфорд. Ј.