Србобран

Стрма а,

СР60БРА11

ВроЈ 4>о

РОЈНА МАЈСП

— ОО УОЈ131,АУА М. ЈОУАМОУ1СА. —

Мгне вс в1јско\’1 пп \Јс*ги гаггЈјаН, Ка2п1.4е пааНпПса, 7д1го1)1бе горвки иги, КоШиЈаш ргетЈЛе кгуа\'п «1ојки, ртки и(геАс н1, 7.и: Н1а\1Ји 81о\епс1, к11кији ЗгМЈ1. НогтаИ. 81ат1Ји Ногта«1, к11кији 81отепе1, 8гћ1Ј1, 8е1јаски тоЈчка «о1ја?кот «1оти »е тга^а; 2акг118е 8С Ггс<1гад 1 \спа<1, пстапа ћга^а; Мгве ме 81Јско\1 па \Је«гп, 81араји Кгћ1Ј1. Мгве ве в1Јекот1 па \ Је«ги, \1ји \1епс1, Стје«пе в! баЈкабе и г<ч1и га«п1с1 кгобе. _ Рјета паш Пото\1па о<1 Т1тока «ег <1о 8о^е: 81ат1Ји 8гћ1ј1, кНкији НогтаН, 81отепс1. Г , Рјета пат Нотот1па 8 те1е!)п111 <1о1Ја 1 ћг<1а, 8«ира ћајДика иока 1 08 Тје«п!ка ри»ка, Кара 81 хпоЈ п1г 11са тгка 1 тибка, . Рјета 1т га1о таг<1ја1о ) икагоиа 2ет1ја 1тгЉ. ХЈ Кага<1јог<1ји 2топ1п)1га впДћи «тоги, Те ћгта«кк1т ти в1ати к11би гћогот, ОДјекије ри« Тг8«а, КгапЈвкот догот, ХаМт р1ап1пат, паЈ51т Иекат, пабет тоги. Је<1па о<1јекије рјекта- Сијеб: „\а5е 81, пабе, „I «1 тоге, 1 \1 о«ос1, 1 \1 1икс, I \1 ћг<1а, „I \1 пЈ1те ћс/ р1о<1а, 1 т1 раЈпјас! ћсг кг<1а: „Уа8 га<И 2Каг1.8«а опа 1 опа К г <>ћ1ја рабе!" Рјета пат 1>ото\1па: рјета 81оћо<1и ћ!е<1п1т, ћ' «гаЦаћ, ћс<1га ко1а, оћгата итећ1а <1ићока, Тгћића д1а<1па, тиГспћ-а, аића ира1а ока, 8 <1је«е«от па вићој <1ојс1, тНека ге^шт. Л ка<1а> <Не«е тахрј о<1 к1а<Н, к<н1 81оћоае, МаН пат оћога род1е<1 рго Ја<1гапа, С<1је «и<1ј 8<јсд 8е 1ерг.8а, «е ри« Осеаиа Тгагј <1гики <1јеси атоји, ргеко то<1е . . Л <1јеса 81 по/.с рота<111а! 1јаоћ ћга«1! — Кића' тајс:! <1јес1 кгића! 8«аки са<<1!

' ГЖОВИ ИЗ ДОМОВИНЕ.

ШТА ДРУГИ МИСЈ1Е, ПИШУИГОВОРЕ?

СРБИЈА У РАТУ.

У лондонском часопису “Д Уор Идусгретед” штампана је реденсиЈа најновије књиге о српском рату, коЈу је наппсао .. познати српски пријател, и бивши ратнн дописник "Тајмсов” г. Дрофард Ирајс. Сама је књига једна озбиљна студија нашега рата, писана по званичпим изворима и са оном дубо-' ком пронидљивошћу и љубављу пр<_ма нашем народу и нашој војсди каква се огледа у свима |радовима које је г. Прајс до сада о нама публиковао. Сам часопис назива г. Прајсову кн»игу “пајбољом кшигом” о нашем рату; доноси кратак извод нарочито славећи српску храбру војску и оптужујући аустријску војску и н,ене ђенерале за нечувене злочине по Србији. Бомбардоваље отворене вароши Београда упоређује са немачким бомбардова-1 н,ем славнога франдускога града Ремса и љегове величанствене катедраче. Доносимо нека места из лепог приказа Прајсове књиге. Сељачка војска. — Српска војска је сасвим правилно назва- ј на народна или сељачка војска. Срби имају своју дугу и стару славну и трагичну војну историју за собом; борбу са Аустријом они су схватили само као продужење и врхунац борбе за своју слободу, — борбе којој је судбина одредила да изврши ослобофеље њихове браће испод аустријског јарма и уједињење свега орпског народа под једним краљем и једном заставом. Срби су очеличена раса, крупни, отворене боје и величанственог телесног састава; њихов је живот прост и природан; живе у већим и мањим задругама по земљн обраслој дивним шумама и плодним равнима. Разлике међу Србима нема, како у друштвеном тако у политичком животу. У обичним временима у овој најдемократскијој земљи не беше много богаташа, али зато тамо није ни сиротиње. Друштвене разлике нису сметале и најсиромашниЈ - ем да се уздгне до највишег положаја у Држави. Сељачки синови могли су се надати да постану једнога дана командантв армнја. Војвода Путнпк беше син сеоскога учитеља, док су Мншић н Степановић, који толику славу задобише у овомс великом рату, људи из народа. Београд и Ремс.—Било их је још живих кој‘и се сећаху несрећне турске власти, а приче о бугарским злочинима у 1913 беху свима познате. Па ипак

за време овога рата чак су некн и од официра оставили своје жене и децу у пограничним градовима, заваравајући се надом, да сада ратују са просвећелијим непријатељем. Како су се Срби љуто у томе превариди јасно нам говори књига. Непрекидно бомбардовање Београда може се мерити по својој срамоти једино са бомбардовањем Ремса од стране Немаца. Оба града не беху утврђена. Поред тога бомбардовање Београда није пзазвано од стране Србе, а уз то није имало војничке вредности иикакве, оспм безобзнрне жеље за рушењем приватне и државне имовине. Сва свирепства и злочини, који су извршени у Белгији од стране обесних Пруса, не могу се ни.из далека мерити са ужасима и крвожедношћу извршеним са толико дивљапгтва од стране аустријске војске за време њихове три офензиве у Србији. Чак п саме заповести аустријских офицпра повећивале су ове злочиле али су сами војмици цревазишли чак и те наредбе. Колико су ови аустријски злочини озлоједили Србе, не треба бољег доказа него тај, да се трећи аустријски напад заврш|ио сграш|није по њих него први. Док је ХабсбурговЦима требало четири недеље да наступе од Дрине до -Рудника, они су се сгрмоглавили одатле за десет дана после офанзиве Ввјводе Мишића и очистили целу Србнју. Као јунаци из давних времена. . . —Малр Ј - е требало па да се Колубара претвори у немачку гробницу. Срби су ту сломиди — могло је то бити за вечита времена — немачку жељу да се вежу са Турском и да увуку рата жељну Бугарскуи омогућили рани улпзаж Румуније и Грчке у рат. Они су поравиали пут великој руској офанзиви у пролеће 1915 . офанзиви која се тако успешно развила, — они су напослетку омогућпли онај тако ванредно смпшљен, а тако несрећно изведен план напада на Дарданеле. Савезници се нису користили овнм повољним околностима, које су им створене српским победама и тако су изгледи на брзи мнр били раееЈ‘ени у гетар. Али Србија која у епској и незапамћеноЈ - борби сама њреброди све ове велике опасности, — опасности коЈ‘е би одавно срушнле сваки други народ, који толико пе воли своје народне идеале, она сама остаде на бранику и још чита-

Изасланство Југословенсг.ог Народног Већа на КрфуЈ\ г че, 24. октобра, допутовали су на ХрА Нзасланица Југословенског Народнот Већа нз За»ре 5 а ИАсЛапство представл.ајм Г. Г. Д-р. Лнте Тресић-Пачичић. члан Средишног Одбора Народиог Зећад Вилим Букшег, члан Народног Већа п члан Владе у Хрвагг ској. Д-р Иван Маргеја Чок, чла1Н Средншшог Одбора На]Х>дног Већа п члан Народпог Света СловенаЧћЈог; Аптон Доленц, линиски капе тан павне морнарице, и Рихард Лишка, потпуковник. ]'оспода су допутовала <на торпил.еру Југословенске Морчарнце, бр. 77. Стање у ђззђслпји и околини. ; ђевђелЈтја је 1915- године имала вшше од 1300 -ЦЈ-ћа, а сада нема кн 200. Све је срушепо до темеља. Материјал је од кућа употребљаван на израду разних затслона и за гориво. По варогаким подрумима има много блин дираних заклона одакле се је пу цало на савезничнсу војску. Варош и околина Оу избраздати непопребним рововима а псто је стање и по сељима. Села Моџна, 'Гуринцет, Мрзенци, Побрегово не постоје винге. У селу Нредејцима остало је свега чегири Јкуће, а у Богородици осам. Становии/ш|гво ђевђелнје и околине одведено је све силом, растурено Ј‘е по старим гра ницама Србијје и по Бугарској. Нису могли собом понети ништа осим нашгго хлеба и по једаш покривач, а све њихово покућанство нађено је сакупљено но магацганима и спремно за евакуациј'у. Наспља за време бугаргког режима у Скопљу. Јављају из Скопља да је тамо за креме пл,ач1:,&ш1ко(г бугарског репси.ма живот био необично му ' чап. Скупоће су биле ужасне. Тедан кнлограм брашна плаћан је 16 лева, ципеле са дрвеним ђоновима коштале су 200—400 лева, метар рђава штофа 300 лева, калем жоица 30—6о лева и т. д. Покућанство нзбеглог стаиовгаиштва је с/воро све покрадено, а у томе су се нарочито одливсовали Нсмци. Вршена су велика насиља. Мнтрополит Ви ћентије је ио свој прилици (Убијен на путу између Урошевца и Гдртивара када је спровођен пешке. ЧнЈгаве породице су ннтерпиране, а исто тако и многа-деца без родптеља и младе девојке. Геиерал То|ш|ев и некакав пукоигшик Крсгев терали су у изгнансгво из освете све девојћц, које им јги ау хтеле подлећи. Бугарн су чак били спремили да пнтернирају извеоне грађаке, које су они сматрали .ка<о своЈ‘е поуздане нритсалпце. Југословенски студенти у Паризу. Г дружење Југгосл о® екс к н х Сту дената у Фрашцуској, Париз, ЈIТ руе д‘Асас, издаЈ‘е брошуру “Паш. њрограм рада.” коЈ‘а ће обухватнти целокупан нови жи вот будуће заједничке државе СрПц Х]звата и Словенаца. Цена бротури је 0,25 или 0,30 фра на ::а Одликовање пуковника Г. Стефановића. Из Тулона јављају адмирал Гењрат је предао ратни крст лукопиику Стефановићу. који Ј‘е 1915. г. командовао српоком аргиљеријом на левом крилу

ву годину дана после ових победа бацаше у засенак пангермански план за светском владавином. “Према величини- Србије мериће се и савезничка победа”, <— заврпгава критичар г. ПјраЈ’сове књиге.

француских трупа. Том приликом је бнло симпатично братим љење између савезњичкнх официра. Свечаио благодарење. У недељу 21. октобра, одржано је V Солуну, у српскОЈ - цркин, СЕечано блатодареае поводом ослобођења Београда. Отпутовао. Јуче, 10. октобра, Господин Др. Веливар Јанковић, Министар Народне Привреде отпуго нао је |у ииостранство ради св-р шавања послова око снабдевања земље. Заузеће Београда. — Српске трупе код Пожеге. — Наступање ка Шапцу. Солун, 21. окт. — Званичан пвеиптај на(ш\е Врховие Команде. — Врхо:в,на Комалда 20. окт. јавља: лаше трупе заузеле Београд и држе лннију Осгружница — Београд — Гризцка — Сме дерево. Коњичка дивлзнја без промсне. У долини Западне Мо раве наше трупе код Пожеге. Кол\ г барски одред гони непријатеља ка Шапцу. Улазак 7. пука у Београд. Београд није бомбардован. Савски мост порушен. Солун, 21. окт. — Званшчан из вештаЈ' наше Врховне Команде. — Врховпа Команда 20. октобра Јавља: нрема детаљно добнвеном газвештају |коњички ескадг рон једне дивизије ушао је у Београд ј|у)че у 10 часова и 30

минута, Трупе су заузеле положпје код Београда без борбе. Синоћ је ушао у Београд седми пеппадијсјми 1пук. Непријатељ кгаје испалио ни Ј - едан метак на Београд. Савски мост пору(аЈен. Г. Дешанел поводом ослобођења Београда. Из Париза јављаЈ'у, под 23. скктобром, да ће на једној од иЈућнх седнлца скувхштнне прсд седннк Де)ш|анел поздравити осло(бође(ње шрве савезничке престоиице од непријатељског притиска. На граници Босне. — Напори српских трупа. Париз, 22. окт. — Звањичан из вештај Исгочне ВоЈ"ске. — Услед заузећа Београда од стране српских трупа, поражене пемачке и аустријске трупе повуЈкпе су се на северну обалу Душава. Друга српска армија стигла је на границу Босне. Го тово цела Србгаја је сада ослобођепа. Прва српска армија, ко јој гарипада част да је прва ушла у Београд, учествовала Ј’е у свима борбама, стално у тесном лодгару са‘нвприЈатељем и пригешњавајући та жестоко, српски су војннци осташи били за шзвесно време без довољне гасхране, али они нису хтети да змају’ нн за утмор гаи за глад, док иису освојпли свој‘у земљу. Савезннчке тру.пе су, удружене са њима, извршиле највеће напоре, да би сврштле поверепи им задатак, т. ј. лораз заједничког непријатеља.

ИЗДАТАКИ ПРИМИТАК

Др- бр.

$ ц.

I Чшсаго, ГГл.

344.80

3 Бјут, Могат.

272.95

4 Анаконд^, Монт.

311-35

5 Пуебло, Кол.

36975

6 Мекиспорт, Па.

152-85

8 Пгатсбург, Па.

. 184-85

9 Бјут, Монт.

1016.15

10 Лед Сити, Со. Дак.

136.80

и Лос Анџелес, Кал.

79775

13 ђероме, Ариз.

98.90

14 Фресно, Кал.

161.75

17 Тонопа, Нев.

234-65

19 Стилтон, Па.

77.90

21 Стилтан, Па.

69.40

22 Скатле, Ваш.

294.10

23 Галвесгшн, Тексас

81.25

26 Гери, Инд.

И 5-50

27 Чикаго, Ил.

150.60

28 Вилмердганг, Па.

60.25

29 Ред Лоџ, Монт.

Н 2.55

30 Ватсонвил, Кал.

52.80

31 Сент Паул, Мин.

64.90

34 Филаделфгаја, Па.

92.00

35 Рослига, Ваш.

52-45

47 Чгакаго, Ил.

343 -бо

58 Кливелагад, О.

322.15

59 Кансас Сити, Кагас.

140.10

63 ЈуЈнгвуд, Па.

58-95

64 Фарел, Па.

242.50

68 Со. Чивсаго, Ил.

355-15

69 Со. Чикаго, Ил.

102.85

7т Деивер, Коло.

29525

74 ђолиет, Ил.

183.30

78 Чикаго, Ил.

187.80

79 Мидвал, Јута

232.65

81 Ладсавагаа, Њ. Ј.

479-95

82 Ракспригат, Вајо.

136.00

83 Ругвај, Коло.

101.75

87 Барбертога, 0 .

285.45

100 Бинтам Кењон, ЈуГга

322.65

102 Лак бр. 3., Па.

126.60

103 Кеваии, Ил.

116.45

106 Ист Чн(каго, Инд.

134.60

107 Калумет, Мгач.

48.60

то8 Ракдале, Ил.

4970

109 Дитроит, Мич.

329-45

114 Портлагад, Оре.

114.80

115 Хемонд, Инд.

77-25

II 6 Моулт Оли‘В, Ил.

56-35

117 Акрон, О.

220.60

121 Хибинг, Мин.

39570

123 Гарфилд, Јута

79*75

126 Вест Алтас, Вгас,

76.25

129 Ирвган, Па.

176.00

133 Рапсон, Коло.

66.25

134 Сегат Лугас, Мо.

76.70

138 Со. Бенд, Инд.

81.85

140 Туел, Јута

47-°5

141 Могаарх, ВаЈ‘о.

" 3-50

144 Колумбус, 0.

87.30

145 Вест Дулут, Мин.

13945

148 Вилмердинг,- Па. Т49 Со. Омаха, Небр. 150 Н|у| Јорк, Њ. Ј. 151 Рилган, Па. 154 Норвудвпл, Ја. 157 Клинтан, Инд. Т58 Сагер Крик, Кал. 160 Вудлаун, Па. 167 Ист Хелен, Мотцт. 169 Дукин, Па. 172 Блер Стешен, Па. 173 Вест Дулугг, М-тш. 178 Рањкин, Па. 181 КеНошва, Ил» 183 Со. Вгарџганија, М:ин. 185 Рослашд, Б. К. т86 Металил Фалс, Ваш. 187 Сендфорт, Инд. 188 Чарлес Сити, АЈ‘ова 190 Лебанон, Па. Џ99 Огубет-гв ил, О. 200 Њу *Дулут, Мин. 201 Бидле, Па. 203 Дтг Калб, Ил. 207 Прииц Рушерт, Б. К. 209 Фултон, Ил. 212 Хазлето1Н, Пад 215 И.нд. Харбор, Инд. 216 Герга, Инд. 220 Со. Чгакаго, Ил. 226 Мкивоосга, бис. 227 Мннеапоиггас, Мган. 230 Супериор, Вис. 231 Мнлвокга, Вис. 234 Пеорија, Ил. 237 Дитроиг, Мич. 240 Гери, В. Вир. 242 Дипј‘у, Ил. 243 Варднер, Ида. 246 Ајрониуд, Мгач. 247 Абердган, Ваш. 250 Попосгаја, Вајо. 252 Коивеј, Па. 253 Тамс, В. Впрџ. 255 Давсон,- Њ. Мек. 256 Камбрија, ВаЈ'о. 258 И.кдианааголис, Инд. 259 Мндланд, Па^ 260 Аролд Сити, Па. 264 Вапкувер, Б. К. 265 Јукон, Па. 266 Ла Сел, Ил. 2(Ј7 ђилберт, Мин. 268 Цибо, ВаЈо. 270 Дшроигг, Мич. 271 Џјмно, Алес. 272 Дгатроит, Мич. 274 Флинт, Мич. 275 Блеифорд, Инд. 277 ЛиЕИЈГГСТОН. Вис. 278 Гери, Инд. 279 Колинвуд, О. 281 ђонстоун, Иа. 282 БЈ^ухаттан, М гоч. 283 Чика.го, Ил. 284 Со. Бетлехем, Па. 285 Шарпсвшл, Па.

ИНФЛУЕНЦА.

90-95 161.15 79.00 137 - 3 ^ 19-25 223.10 173-70 819.80 19-15 179.70 220.85 26.20 170.20 56.45 215-55 20.55 49-50 86.00 2.00 118.15 93 - 00 181.40 186.90 118.10 14.60 102.15 28.30 2.00 220-40 200.85 149-55 70.60 24-45 226.90 152.60 195-55 45.80 39-65 101.10 139-15 89ЛО 65.80 З2370 28-95 45-75 69.20 74-20 180.55 53-8о 136.90 41-55 33-50 33-45 146.50 67.00 107-95 173.2072.00 94- 55* 72-75 81.15 47-75 149.20 3990 6325 53-45 61.25

Инфлуепца је пскново пзбила. Из традова, у кој«ма Ј'е побрата своју прву жетву, прешла Ј’е у села п иоосп немилпце. Кад сврпш са селима, вратиг 'ће се понова у градове." ђаво, Виљем Хунски, нмао је свој-у жетву. Сад је на ред дошао — “стари крвттшс.” Инфлуеица је стара болест. Кико не зна када се први пут псјавила; зиа ес само то, да је од ње остао обичај да се каже “наздрашл-е”, када ко кине, и да се, 1к'ада се кија, ставља шака пред уста. Прво се људн крстили, када су кијали. Крстили се због тога што је гашфлуенца и онда јаш, као и далтас, болест којој лека нема; воју лечи само бог. Инфлуенца је зараза, “каштпга расрђеннх богова.” Од ње лека-нема, Све тнто лека,р чини, то је да даде лакове за олакшање појединих тет$коћа које се развијају са ганф.иуенцом : ка-шља, грозиице, затвора. Инфлуенцу иначе лечга снага оног који нма да је поднесе сиага болесгаи|кова. Ако Ј - е крт. тако здрава да Ј‘е у статт.у да издржн страховиту борбу са отровом којп у њу унесу заразнтг бацнли ипфлуенце, онда ће болесник нздржатгт. Иначе, не спасе га нпшта. Ово су угаутства, којих се тре ба држатп за време ове болести: Чим се појави умор, боловп у ногадта и рукама, главобоља, Еатра, одмах треба лећн у чисту и топлу постељу. Тсга часа »;|ада се ти знацга по јаве, у крвп се налави неколико мплгајуша животињгаџа. које су за последња два месеца отерале у: гроб око пола милијуна дугаа само у Сјед.иљени.м Дрисавама. Кад год се осетп бол у лгастовгама, у бедртгма, плга у мишицама, родили су се читавга милијутш т.ик животнљица. Сваци сетунд закашљења да

се легие у г«остел.у зпачп рођај нопгах ммлнјучта тнх жнвотишица. У кревет се мора одмах. То је први лек. Другп л0к је овај: Соба треба да је топла од 6 о до 70 степени, по америчкозт термометоу. < Ватра треба сгталтго да се лож'га. Трећи лек Ј‘е овај: позвати одмах лекара и њему предати и душу н тело. Извр{ш 1 ити све 1ш!то он шаредн. Не учинитп нгашта нпо он пе пропише. / Не треба нп мислитга дружче него пгто лекар нареди. Не ва.ља (нпЈ’едан “народнп лек.” Ко меће хладие облоге на фуди — спрема покров за себе. Не сме се ништа јести до: мледа или лака чорба са бнскгатом или устаЈ - алим лебом. Воде треба питги кад год се жеђ појави. Што више лимунаде, то бол,е. Једатг једин-и старипскп лек протпв инфлуешце Ј‘есте овај: Да болесник пре но што легне у постељу, под јастук метне добар и налгуњеи револвер и њпме гађа право у чело сваког оног разбоЈннша којп, под лажном маоком прпЈ'ател.а н гтознаннка, дође ■ да прп<ча: како дбктор не зпа гаишта; како се оваЈ - или онај излечно озако илп оиако. Те гадове треба тућн па свакон кораку. Они су саранн.ти впше људи иего и ца1р Виљем. Отги су исппли внше Д}’ша него н колера и т,иф(у|с п ннфлуеттца заЈ‘ед!но. 1 II људи ненлаћени агенти најцрњег апсолуттгате који је икад постојао — црног Кана Незнања п још црњет су.ттана Глупости. Држп се старог пријатела Џревета. х II новог пута — лекара!

286 Тожидо, О. 30.70 289 Тонавагада, Њ. Ј. 153 - 9 ° 290 Грет Фалс, Монт. .61.10 291 Вест Мтгдлекс, Па. 40.60 2 93 Бјухл, Мин. 86.35 294 Расгане, Вгас. 59-75 296 БЈ‘|ут, Монт. 464.20 297 Тгалтансвил, О. 19.80 208 ђоистон, Па.. 43.15 299 Њу Брајтон, Па. 125.30 300 Месон Сити, Ајова 39-35 301 Бизби, Ариз. 263.95 302 Вакефилд, Мнч. 54-35 305 Велаигд, Оггг. 2.00 306 Ирогатоп, Мин. 124.80 307 Сешт ђозеф, Мо. 34-°5 308 Мпитго ЦоШтнон, О. 72.80 309 Карсон Лак, Мјига. 88.95 310- Елизабет, Н. Џ. 6о.8о 311 Ист Молтгне, Ил. 29.05 312 Карсон Лек, Мига. 34.10 314 Кагасил-Блоф, Ајов. 5 1 .85 315 Кристофер, Ил. 24.60 316 Југагвуд, Па. 36.30 317 Сегат Луие, Мо. 32.55

$21,349.05 ИЗДАТАК НОВЦА у месецу новембру 1918. год. Др- бр. $ ц За осакатнине: 131. Михапло Рудановпћ 300.00 256 Вучко Цолпћ, 200.00 102 Перо Тинтор 100.00 216 ђуро Велап 50.00 280 Буде Влапсављевић 50.00 За операциЈ‘е: 8 Софнја Карас 100.00 10 Никола Одаловић 100.00 47 Душан Драгосавац 100.00 ! 93 Јосиф Михордин 100.00 193 Стеван Рокнић 100.00203 Сава Гутгаћ 100.00 240 Јово Иваннћ 100.00 256 Драгутшт Тогапић 100.00 278 Јевра Јелнћ 100.00 279 Јаков Здјелар ^ 100.00 5 Впд Мтјатовић 75 -°° тх Петар Шћепановић 75 -°° 49 Ми.те Мирчнћ 75 -°° 85 Миле Узелац 75 -°° 58 Петар ђурђепнћ 75 -°°

68 Тодор ХаЈ‘дган 275 Данило Богуновић II Раде Вукотпћ 102 Телегаа Оребовић 250 Мгалага Маслгакоса 259 Вас-о Цревар 3 Лазар Граховац 31 Тодр Сштовић I Јефто Говедарица 3 Јефто Алежсић 123 Пеггар Дракуанћ 183 Лука ПопоЕгаћ 277 Рада Јелинпћ 141 Милева Кекић За болне потпоре: 68 Буде Варпћак 81 Мттле ћуповпћ 87 Сока Голспорбина ч 7 Софија Божин 99 Пане ПавковпЈћ 158 ТДпира Кржпћ 173 Сава Крунић 187 ђорђе Карановгаћ 256 Вучко Чолић 264 Стеван Плећаш 5 Илнја Мидо|1л1евић 74 Дане Баста т 34 Јован Тасовац 215 Илија Галовић 246 Ннтсола ћурчија 269 Митар А-нановнћ 284 Јово Зубер 288 Раде Бапда 47 Дане Сердар 134 М икаил Рудановић 74 Нил.тола ГТетжо-внћ 226 Милка Ерцег 227 Којадп« Дурутовић 258 ђорђе Максић. 259 Васо Цревар ТТлате чиповииштва Ноштарина, марЈсе, телефон, еЈсспрес, телеграм Канцеларисгси прнбор Штампање, слање и експедицгаја оргапа * ТГлата сарадган,ка на органу ТЈласга џанитору

75.00 75.00 50.00 50.00 50.00 50.00 35 -оо 35-00 25.00 25.00 25.00 25.00 25.00 10.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 30.00 30.00 30.00 30.00 30.00 30.00 30.00 410.00 71.90 26.75 603.00 131.00 100.00

$5.562.65