Србобран

Број 480 5 К В О В К А N — !П 1 »*ПИ —

НЗ

РиђНхкеД ћу ЗЕНВ1АМ ЕИ1ЈСАТ10МАЕ А^ ВЕКЕУОЕКИТ ШГО ОР 8ЕКВ РЕОЕКАТ10И „ЗЕООА" УУе*« аапА 8«гее» М *" Уагк. N. У.

ВцвјиевЈ Мапжрег:

М. X. .Рирш. 443 \У. аапЛ 5«., К«» Уогк, N. ТI ТеХсрћопе: Сће1веа боов Е<И(ог: ЕегснИге ВоепЈ о< Зегћ РеЗгавоп „31ој«’’, 443 IV. аа I«, Иеш Уогк, N. У. \ссери.псе (ог ш&Шпв »I врес1«1 га1о о( роаик« рготМес1 (ог 1и ВоеИоп 1103 Ас( о( ОсХођег 3, 1917, аи(ћог1«е<1 оп Ји1у 11, 191(. Еа1еге<1 ав еесош! с1авв таИог Ос(ођег 30., 1909, а( (ће Ров( ОШсе а( N6« Тогк, N 61 « Тогк, ипбог (ће Ас( о( Магсћ 3, 1879.

СЕДМИЧНА КРОНИКА.

16. дец. — Из Парпза стнжу вести да ће за дан два доћи енглески премијер Лојд Џорџ и министар опољних послова на неодређоно Ереме. у Париз, где ће се састати са Пјредседником Вилсоиом !И с њим конфрксати пре но што крене на двоцнеану посету за фронт и онда продужи пут за Италију. У четвртак долггаи талијанска делегац ија са |крал.ем Виктором Ема^ујелом на челу, да позову Председ нТтка Вилсона у гооге. Истога дана стиже у Париз и Престодонаследник Аленсандар где ће се ове недел« састати са Предсдником Вилсаном на заједничком ручку којн ће биги прирећен за достојанственике који ће се са1к:упити ових дана у. Паризу. Еко де Пари доноси имена францусиих делегата за ми,ровни мангрес: Кламатсо, Фош, Пиш1он и Леон Буржоа. Спомин>е се такође, да ће капетан Тар дије, бииштт шоф француске ратне мшсије у Америци, бити ташђе додељен делегалчгма. Из непозшатих разлога, а по наређетву премиНера Клемансоа забрањена је у недељу намеравапта социјалистнчка манифестација Председни|т,Ју Вилсону. У Берлиму се све више шири радминки штрајјк и до сада је 350.000 радника напустило сво;е послове. По телепраму који је примио иаш Коизулат вчтдн се да је Председвиж Владе Н|Икола Пашић стигао 13. децембра у Бео град са целгам особљем министарства ишостралих дела и дипломатскгам |шрс»м. Пошто је Вашиигтон чуо за решеље Црногорске Народне СкутшЏ-и-не да је скинута круна Нтввдлн Петровнћу, то је одмах најурио Никољиног послангека Аиту Гвоздевтовнћа, ко јц је јуттрос паиусттвд америчко тло. Данас је у целој овој земљи отпочела величса кампања за уппс чланова у Црвени Крсгг. 17. дец. — Председник Вилсон ће на Божић да руча са својтм јунацима на франту у бкодггнп Коблетца. Адре Мптхорд, председнпк париоког град ског већа прочитао је адресу, којом се Председннк Вилсон уврштава у ред почасних грвђана града Парпза. Предана му је велика з.чатна медаља ове ,варагци, а г-ђи Вилсон предан је у знак успамеше на посету једаи брош са летећим голуббм од драгог камеља. У четвртак почеће у Паризу Мзиференцнје свгеју савезишчкигх дешвгата, које ће трајати два да/на. Мпровтги конгрес почеће ово 6. јануара. Председник талијанског министарства Орландо, изјавио је пред сенатом, да Италгеја геије у могућносггга да, демобилипге ннтп једног војтгика, а сав ратнн материјал има да стојн у припрашиости на свом месту. ПотешЈкоће за демобилизацију, ракао је, нису се уман.нле, него, напротгав, увећале су се. Чехо-счовачке тру|пе окупирале су варопли Течен и Боден бах у Немачкој Ческој. То је учтш.ено ради осигура/ва противу Немаца и Аустријаналта. Под/ска Блада превигеула је сдносе са Немачком, ради прогопа пољсвог народа у ОЦупирапим кра:јевима, где Немци за /

јсдно раде са Бољшевнцима про тив Пољака. У историјн бродарства јуче је лостигцут .рекорд у највећем броју путника гереко океана, гг. ј. горост-асни амерички брод "Левпатаи” (пре немачки брод “Фаторлагед”) дешео је 11.224 душа, војнгека н других ратних радника. 18. дец. — Из Рима стижу вес ти да ће се |у(скоро састати на Ријеци .изасланици свију савезника, као и делегат Сједиљених Држава. Ту ће се утаначити правац и начип, да се уре дп питање гледе становниЕптвп у тим крајевима. После дугог 'времена у Њу Јорку су се 'Појагшлн понова разбојишци т. зв. “гунмени”, чт! је су прве жргве били неки Талијаген п то је једам нађен у бачви а другат у ЦЈовчегу. Тн исти зливавци су у по бела дана оробјри јед|ну банку у Брук лнну (гареко п}гга од Њујорка) н том приликом убили два благајниаса п лонели 13.000 долара Амерп.канци 1који су дошлн из немагачог ропства причају о стра|г|ш!м злоставама од сгране Немаца, да су неки од ших били чак (ударанн сабљом по лнцу. Заробл.ешг Русп умпру од глади, јер не дабивају скоро штвигта за јело. Лдмирал Канто Е. Касто изабран јс председтпсом Пораугала на место уби|јеног Др. Паеза. Пс1шггапске 'новннс (доносс вест да је темачки маршал Ма: ензеи ишарпираи по нагогу .мађарске владе. гд. дец. — У Паризу се тумачн изјава премпјера Орланда пред галгајанскмм сенатом, да Итаљија не!ће демобнлпсатк ни једиог вој.геика све до свршетка мировнаг 1конгреса, да је у пези са пшгањем Балкана и Јад раиског Мора. Пољс1к'а влада изјавила се је спрем1НОм, да склошг савез са Савезшицнма, н да се пршдружн Свесловенском Савезу Пољске Ческе и Југославије. Енглески премијер Лојд Џорџ п мннпстар спољвих послова Балфур, који су требалп да цд\' 20. у Парив, одљажилн су свој пут радп Председшгка Вилсона који ће стнћи у Енглесну 26. ов. м. ПољОки официрп који су стигдн из Сепастопоља у Варшаву пргачају да мајка бившег цара Ннколе, каја живи близу Ливаднје, у Криму. добива свакпх десет дагеа по једно пгесмо од свог сина, бпвшег рускот цара, Никшаја. Кажу, да су царица — мај|на га љена око-лина лтбеђени, да бнвши цар Николај нснвн н да знаду место његовог бављења. Америчко посланство у Буку решту за време немачког бавље ња, опл.ачкано је у вред-носгги 100 ооо долара. 20. дец. — Талијански конзул у ЊујорРТу изјавио је, да није !«сти|геита вест 1нав-ина, да су амерички ратми бродави окупирали Пуљ. Даље каже да не сто ји н.и то, да су југословеиски ратии бродови гезвесили амервчкЈу! заставу. У Лондошу је натсупила силна журба ако прппрема за дочек Председгешта Вилсаиа. који стиже тамо 26. децембра. Начелгаик града Дублнна у Ј Ирској, са једиог всликог на-'

родног збара послао је лозгев Председнику Вилсоге.у, да пасеги и Ирску, изјављујући да посета зге би нипашро била воворншћена у палитичке сврхе. Биишаг немачки цар Виљем лежи багестан од »егове счаре болести запалења ува. Исто та1.0 бавпги аустријски цар Карло и четворо његове деце бољу]у на ганфлуенци, како јавл>ају из Беча. Палијанскп крал. Вижтор Емануеа, у пратњи престолонасаедгеика, принца Пиедмонта и особне свите стагао је данас у Париз. Пољста армија од 50.000 војнгека зарџела је Данцгег, у Јужној Немачкој. 21. дец. — Председник Вилсон у разговору са талијанрким државницгема Орландом и Сонином, дао је изражаја своје најггоплије симпатије за захтеЕе Итал ије, али гењје изјавио да се и 0:1 слаже с тим захтевима, већ да му је иа срцу саио пра!вда. 22. дец. — X. Хувер, главии амарички и савезнички управ-

г.

V

Б 01 РАН

љач хране, именовао је пуковнпка Вуда и б офицмра. за управљаче хране у југосљовеноким земљама, који ће ових дана кренути за Беотрад са вели■А>м КОЛИЧ1ШО.М хране. 23. дец. — Јуче су вести гез Паргеза објавиие састав 1новог мгенисгарског кабинета у Београду, са Николо1М Пашићем иа гелу владе. " Данас је стигла шест непосредчо из Ееограда, која гласи: Београд, 21. дец. — Југословенски кабгенет, који је образован, састављен је овако: ПредседнЦк: Стојан Протић. Потпредседншк: КорРнлец. Мпгегестар 'спољних послова: Трумбић. Мипистар финансија: Пинчић. Премиер Протић бићс председник југословенске делегацина мировноЈ конфереецијге у Паризу. (Овде су објашљена само имегаа 4 минпстра, дак их у кабипету гема то. 24. дец. — У четвртак стшже стиже у Њујорк атлантсша америчка флога, каја ће бити дочекагаа на најсв1ечанији начин.

ШТО СЕ ЧЕКА?

Једпо од наЈвећих пагања којим се бази исељен иШлгзо југослове.нок1о у Америци, већ чигав нпз година, питање је о сео бн у стари крај. То питање покренуто је код нас још 1913. године, одмах по свршетку првог ба. : и::ЦнскО|Г рата. У ствари југословенско иселениигтвс н нема више никакпог друтог пшгања до тога: да се лресељга у стари крај или да остане овде. Сва дрота питања прешла су у руке иашет ослобођеног народа у старом крају. Међутнм јасно је као даи, да самге М)И окде гаисмо у стању ии да почнемо рад па томе питању. а камо ли да га развијемо и акончамо. Ве1ћ|геиа иашег сиета не.ма на ц|то да се врати. А »раћа1ве натраг вреди само тако, ако се има гаа пнто вратштн; сељак на 'земљу, занатлија у радиогаицу |која гема да се подигне. Радннку, надгаичару не вредн се враћати. Нити ће се ан враћати. С тшм треба бигги на чисто што пре. Нити нацпц домовгена пма корнсти од радгеика који ће бити принуђеа да ради за мању надницу, нита наш радниШ има вајде да се врати из велпке америчке творгегеце у маљу старокрајску радианицу. Питање о сеоби, питање је о овоме двоме: 1) Да се нашем исељекику, ксји жели да се врати натраг, даде земља — иод условима који ће зависпт.и од прилижа у старом крају. 2) Да се гаашим занатлијама н трговцгема стшве на расположење потребни нсредити да би свој посао обезбедили. А о томе има да кажу своју прпо нашге у старом крају.

Наш свет овде располаже са врло скромгачш средсгспма за рад. Од наднгеце се на данашн.и дан врло мало штеди. Ми имамо међу нама гае)колгеко људи којге би били у стању о овим стварима озбиљно разговарати и покрету за сеобу даги сгварне орисе. Т|у су наша два трговачка агента. Њгехово мжпљење с таме: што би најш) чове(к 'требао да ради у старом кршју, коме паслу да се посвети, кољико би му средстава било потребно, и. т. д. — била бп сада на своме месту. Имамо угаашој средчнн н јед ног стручњака за земљорадњу. Ои би “учииао роду глас”, када би рекао коЈу. ла пример, о овоме: коли/кр ће земље наш човек добити за насељипање, колико ће му 'капитала бити потребно да почгее, што би бидо најпажељгеиуе да се ради, каква маппгенерија је најгеодесгеија за наше прнлике, и таноо даље. Ништа гае чујемо. Нншта не чнгашо. Изгледа да све то чеђЈа на Паппића и на Мгешића. Кука се на све стране: не дају нам да покажемо “волигеебне моћи приватне гегеицијатпве.” Међутгем, тамо где би прнватан потстрек бпо (у стању да чнни читава чуда, љега геема, јер нема — “надлежних упутстава.’’ Зима је у јену. Пролеће се приближује. 4 'ита'ви месеци одлазе у таман. Што ое чека? Зашто се чека? На што се чека? Не би ли било пашстпо п у реду да се горе поменутп “надлежни” састану са нашшм новигаарима и нарадним вођама и о тим стварима проговоре озбиљно? 0 СРПСКИМ ПОБЕДАМА.

У савезнгачкој штампи је, пово дом српских победа над Бугарима, изашло доста лепих чланака о српсжој војсци и Србима. Неке од тих чланака ми ћемо овде саопштити. Тако је у енглескоме листу ”Нир Ист“, (свеска 14 од 27 септамбра по новом<) гагтампап*о са потнисом Г. Чарлса Л. Егена једно писмо о српским победама. То је писмо упућено уредгаику овога листа и оно гласи: ”Поштованн господине! Неочекивано повољне вестге стижу са Балкана. Освојено је неколико најглавнијих планпнских коса између 6итол>а и П] илепа, а друге су тако силно нападнуте, да се њихов пад може да очекује свакога часа. Пошто заузму све те косе и висове, српске трупе моћи ће да

пресеку железничку пругу што води низ Вардар и онда ће бугароке позиције све до ђевђедије бити изложене непосредној опасност г. Опет Срби ! Бесмртни Срби! Они су неко време ћутали, неми као сфгенге, а за тим су се опет устремили да зададу својим непријатељима смртни ударац. Преко 4000 заробљеника! Не знам да ли наш народ јасно увиђа колико је то ог.роман успех за тако малу војску, као што је српска. Када би се вршило поређење, то би у најмању руку представл>ало колико највећи број задобивених заробљеника, који је до сада могла да задобије за 23 часа огромна војска у Француској, састављена од наших трупа и трупа наших Савезника. Када би се та

САОПШТЕЊА ДРУШТАВА САВЕЗА СЈ10ГЕ.

успешна акција мудро потпомогла истовременим операцијама на целоме балканском фронту, онда би се могао нанети погпун пораз прамзивом непријатељу. Десило се већ једном, после сјајне срнске победе на Кајмакчалану, да сви остали нису прешли у гоњење пораженог непријатеља и стога та права победа није донела заслужених и очекиваних резултата. Не знамо разлоге томе, а можда ће их боље знати људи, који су онда били на челу савезиичких армија. Ја једгено знам да су победнички Срби бгели страховито разочарани. Надам се да се овога пута неће лоновити исга та грешка. |Сјрпски војници, који су нам лоЈални до смрти, били су јако проређени у овоме рату. Срби гаје, као деца, поверље у Енглезе и Фраицузе. Стога јс иаша морална дужност да се у будуће старамо да ни један српски војник не страда више без велике нужде и да ни једна српска победа не остане неискоришћеиа. Стога се из свег срца радујемо српској победи, ади би се‘ јако забринули, ако овом новом покрету Срба не би следовале опште операције на целоме маћедогеском фронту“. ”Спектатор“ у бр. 4009 од 28 септембра по новом, доноси један пове^ћи чланак под насловом “Успеси на Мстоку". У томе се чланку на једном месту вели о српској победи ово: "Победу у Маћедонији треба лоздравити као и победу у Далестини и то из истих разлога. Савезиичко наступање предводили су Срби, и ти су дивгеи борци задобили сада више лаворгека него икада раније, јер су се они, према општем признању показали у овој борби против Бугара као иајхрабрији и најокретнији војници међу свима трупама, које су учествоваде у офанзиви. По пустим и разгранатим маћедонским нланинама они су се борили у пределима, у коЈима су тако лепо умели да се нађу, као козе по брдима. Ко год је имао прилике да прати Србе макар једнога дана за врбме њиховог наступања преко лланина и да се чуди како они своју физичку енергију одржагају као што се пр11 ч*а, са по једним парчетом тврда хлеба и са неколико маслинки, тај ће одмах разумети да је борба у Маћедонији поглавито дело Срба, а не Енглеза, Догод се ти успеси не искористе до краја, нека се настављају, до у срце саме Бугарске! Данашња запетост између Бугара а 'Гурака претвориће се у дивље и бесно непријатељство, а из свега тога може да се изроди само добро по савезнике.“

ВАСКРСЛОЈ.

И васкрсла си ко Хрпстос. На плочи Гробнице твоје знак је смрти прско, Жгавотом тво|је синуле су очи На ужас врага што те раопе дрско. И побегле су у неповраџ страже Бестидгаих твојих Пилата ге. Ј(Ж«, ЦГто славу своју хгедоше да траже На гробљу твоје освећане груде. И песма је се гааакрсења чула, И стоцоратно су одјекгеуше горе, Кад заљул>а се паревина трула. И орлп твоји, у блистају зоре, Јавише свету да се ових дана На трон твој диже тцух вечног Душмана. Оксфорд. Ј. готов ЈЕ * шаа« с« одмах с««коме крвткдатннку ВЕЛИКИ ИЈГУСТРОВАНИ СРПСКН НАР0ДНИ КАЈГКНДАр СРБИЈА ЦЕНА 50 ЦЕНТИ КОМАД. Иретплата се шаље на адресу: УШ УШСН, 441 Ж ЗЗпА 8(гее( ЈИмг Тогк СМг

Др. бр. 8х.

ПОЗИВ.

Срп. Д. Д. “Св. Степаи бр, 81 СССС у Лакапагаи, Њ. Ј. позгева сву браћу да неизостаипо дођу па годишњу седни.цу која ће се одржати 5. јаиуара 1919 год. (У I сат пселе подгае на 14 С ербиа Аве., у месту. На истој седннци бпће поред врло важгеих ствари за решење и попуњавање друштвене управе пошто ла последњој седгеицге није било могуће ивабраги целу )праву услед малог броја прнсутних чланова. Паново се опомнњу сви чланаки који дугују по неки распис да то одмах гесплате друтитву. Дал,е се опомињу сви чланови да ие забарапс објаву Са везног Упрагопог Одбора одгаос но додатка од $1.00 а коме нгаје јасгао нека прочнта параграф 65. тачб.1у 6. правнла. У исто се време опомтш.у и сва ана браћа која су бпла уплатнла расписе за целу 1918. годггиу, да н ани морају да доплате овај $1 Друш|гву. Напред браћо иа своје дужности, а. на гестгос Орпстиа, Савеза Слоге н нашег Друштва. Јово Мунић, председшгк, Л. С. Смнљаннћ, тајганк. Велнмпр Трбовнћ, благајгапк. Др. бр. 83.

ТРАЖЊА. Срп. Д. Д. “Св. Дух” бр. 83 СССС у Ругбга, Колорадо, тралсп свога члаша Михапла Праћу по чувењу био је у Пеорпја, Ил. Напуст.ио је ово место да се ннје јавпо Друштву, тога радге умољагоају се чнтаоцн Србобрана, ако бп зиади за 'помепутога ’ да изволе јавити доле потписаком. Ако се не јавн Друштв|у до 19. јануара 1919 и не измпрн своју ,цз|го1ВИ'ну којЏ му је позната, прпнуђешги ћемо бпги да га бршнемо пз ДруЈштва н из Сапеза. Мапе РгНга Вох 4 4 — Киеђу, Со1оДр. бр. 213

НА ЗНАЊЕ. Умољавају се свп члапови Срп. Д. Д. “Војвода Стеван Спнђелшћ” бр. 213 СССС. у Миами. Арнз. којге дугују помеиутом Друштву један или внше расписа да уплате свој дуг геајдал>е до 12. јануара 1919. Особпта гааисн>а се даје свима оннма чланавима којн дугују рлгше од дпа распгеса адоо пе псплате сво ју дуговгагау дрЈЈштву с њима се мора, гаоступнтн по правнлнма Друш.тва га Сапеза. У опште се моле сви члаиовп помепутог Друштва да се јаве и поопаљу своју тачну стдре-су, како бл тај- | ник дрзЈшЦвенп мотао у сваком слз^чајз' обсТвеститн сваког поједииог члапа. Крста Борета, тајник БРАТСКА ХВАЛА. Срп. Д. Д. “Војвода Стеваи Синђелић” бр. 213 СССС. у Миамга, Ариз. захваљује помец'3'тој браћи и сестрама 1к1аји с>' боловал и за преме трајања болестп шпаиске ннфлуенце, те ср' њмалн да гергеме по правилгема болму гаотпору од нашег друштва, сву потпорз' која их је прн падала од дрз1ш|тва даровалга су 3' корист пстаг Друштва, а то сз': Пдтар Маручић, ђурО Вавић, ГГетар Беговнћ, сестре Ри ста Пецељ н Милнца Фрагагачевнћ. Таква напредгаа браћа п сесгре дају прнмер осталој браћп сапеза да су гаравга Србп н Огпкиње којн раде за нанредак и корнст Ј - едне српске установе. По други 1цз7г нм братока хваиа од стране Дру1штгва н осталнх дрз'гатвених чланова. Крсто Борета, тајнпк. ;

Др. бр. 215

НА ЗНАЊЕ.

Срп. Д. Д. “Слобода” бр. 215 СССС. у Иавдпалш Харбор. Инд. даје на згеање спгема својпм члаповшма да ће се ио решењу прошле редовие седнице од 15. децембра ов. г. у будуће одржавати друштвене седиице сваке треће педеље у месецу у 1919. години, и позгевају се да сви члагаови редовио посећују исте. По рцпцењу прошле седгепце, у едумају. болести мора се сваки члан приЈавити Председгаику Болесничндаг Одбора и то нз места у року од 3 дана, а ако је члан извага места у ра.ђ' од 8 дана, т. ј. брату Тодору Врцељу. 3824 Нет1оск 8(., 1п<Иапа Нагђог, 1п<1. Којге 11 е буде поступао по овом решењу губи право на болну потпору. Овнм се последњи п\-т опомињу сви оиге члацови који дугују по који распнс, да те своје д\ г гаве исплате на идућој седници, гегааче ће се са њима посгупити IIо друшггвеиим и савезним лрапилгема. Спмо Вујновић, председ. ђуро Чанак, тајник. Ј ЈОВО В. КОЊЕВИћ. У средз' вече. и. о. м. у И- 3 ° часова умро је у “Герп Јјенерал Хоспиталу” Јово В. Коњевић, 3'редиик “Сриског Гласника” нз Сан Франциска, Кал. ПокојнЦк је родом из Требпњско! котара у Херцегшпши, а бавгао се вицпе од дееет година у овој земљи н то већим делом па запада(у| з' Кадифорнијп, где је последње две годнне радио на уредништву “Сјшског ГлаошЛта.” Почетком ово1 месеца бпо је на Збору у Питсбургу, а оданле је »шао з' Њујорк и Вашшнг тон, где је на повратку обо.тпо од шпанске инфлуегеце. На пз г тз' сврат.но се л код нас \' Гсру, да посетн своје пријатеље и зечљаке, али га је болест свладала, пе је одмах смештеи у бол ницу где је после шест дана боло.вања и '\тмро. По жељи Срба гев Сан Францвска његово тело је огпрем. венау сз'боту 14. о. м. да се сахрапи тамо. У покојнику гз’бгемо добра н честита Србнгеа, врнједна радннка на новн.чарском н наро.дпом тголл', а “Српски Гласгнгек” способпа уредннка, кога ће забелеашти 3' своју читуљу, јср јс он трећн од н.еговнх з'редгакка жртва овога рата. Лака му груда ове слободне земље! Бог му души дао раЈ‘око насеље! Гери, Инд. I. (14.) дец. Т918. Петар О. Стијачнћ

свеЈшценик

120 СЛИКД

КАЛЕНДАР КАРАШЕ НаЈвеви српсни календар и алманах за 1919 годину, коЈи су уредили МИћУН М. ЛАВИћЕВИћ ■ БРАНК0 ДАЈИЧИћ 6иг,о готов свршетиом овом месоца. Ова до данас наЈлепша народна књига, ноЈа се поЈавила чецу Српством у Америци, садрждваке преко СТОТИНУ СЛИКА и прено стотину састаоа: нрича, пјесама и историјских чланака ГГ* 1 ДОЛАР К 0 ГДАД. •д наших наЈбољих књижеаника и научнБка тИПХЈбТГО „КАК4ПЈОКША" 404 \У. 58« 8Н. N«мг Тогк. N. Т.