Србобран

НАШ ЈЕ С1ЈАС У ОРГАНИЗАЦИЈИ.

Од свога востанка Савез Сједињених Срба Слога био је увек предводник свнју наших н мањих и вепнх иародних нокрета, које смо ми у овој земљи почињали. Од почетка балкан скнх ратова, па све до данашњих дана, највиднијс место међу српским установама у Лмерици заузимао је наш Савез Слога, јер је он највишс и чииио и чинп у нашнм народним стварнма. Сада, када је рат свршен, када је ослобођено наше старо огњиште, по нашем мишљењу, била бн српска дужност нашега Савеза Слоге, да он поведе н води једно, од највачтинјих и жнвотних наших литања: пнтање и рсшавање о иашем повратку на наша ро^сна огњишга. Савез Слога је највепа српска оргапизација. Савезнн орган „Србобран” је најраспрострањенпја новина у Амерпцн меру Србпма. Зато. мислимо, да бп Савез Слога, са својим органом. и с нама члановнма највпшс учинио у питању нашсг успеншог повратка и трајиог останка на нашнм роџсним огњиштима. А наш је Србобран всп доста путачи говорио о том важном питању. Нашем Савезу Слози шридружиле би сс н друге наше установе. Свако озбиљно пигање о нашој сеобп говорн о организованој сеоби, јер само са оргаинзацијом бипе нама зајамчен напредак п онстанак. Ноједнначнс. сеобс више пе штетнтп, него користити, јер данас су друкчија времена, него што су пре^а била. У овоме страшном рату опазили смо велике скоковс. 0пазили смо грдаи развој мапишерије, са којом се све постизава. Опазисмо организације, које су од ничега, преко нопн. постале огромне органнзације. Енглеска је била у почегку рата скоро бсз војске. У току четири године, онда је извела на бојно поље 6 милиона војника, са најбољом опремо.ч. Амерлка је још брже организовала своју војску. За врло кратко време, Америка је лребацила преко мора преко 2 милиона војника са врло малим губитцпма, док су шемачке субмартше још врло будне биле. Осим ове огромне војскс, Амерпка јс слала у Европу силну храпу, силу топова, машинврије п муниције. Да би спречила у земљи невољс п нссрепе рата, одреднла је управитеља хране, а та јс управа, одрсдивши највишс цсне главшш жнвотшш намирницама, спречила свс шпекудације великих трговаца, који бп ову земљу доводили у велпке шезгоде и кобне заплетс. Све трговпие, за које власти нп су нмале контролу, добиле су наредбе, да шаљу сваке недеље, некоје н чепте, извешхаје о куповини и гфодаји робе. Влада је узела све жељезнице приватннх удружења и ставнла пх лод своју власт, да се избегиу новаљале шпекулације појединих удружења. Сва средишта жељезнс индустрије још су под контролом државних власти. Да се указала потреба, државке власти би узелс све што им треба. Ово бп билн шајкрупшији наводп, који нам јасно показују мои организације. А најсјајнија круна мопп организације јесу четири Зајма Слободе. При уписивању Зајмова Слободе свн смо учесввовалн, свн смо за њих радили, сви смо ломогли, да се овако сјајаи успех добије. И само номоиу овако добре оргапнзацпје могла је америчка војска онако славно побетцшати. Овако мора бити п са нама. Ако смо ми вољнн да се повратнмо на шаша огњпшта и тамо останемо, онда се морамо дбрбо организовати. Сви за једног, један за све. Мсцу нама пс можс бити целања, ни ценкања. Свакн од нас мора бити на чпсто са овим основнпм правилима: почнемо ли се седити лоједнначно, ми смо изгубљени; будемо ли добро организовани. оида скидамо са себе, за вечпто, јарам најамног робоваља, а пдемо у сусрет бољсм, задовољнијем п слободном животу. Да впдпмо ово подробнпје. Свн мн, који мислнмо, да сс враћамо иа наша роџена огњишта, овде смо надничари без пгде пчега. Док смо млади п здрави можемо живети и таворити. Ако оболимо или остарпмо, свакомс престојп ово троје: нли да од глади умиремо лод турпм плотом, или да се епрсмамо у прошњу 1 ! милостињу, или да спаднемо на терегшаше децс, да нас она хранс. Ово су три „благодетн”, које чекају сваког најамног раднпка, јср он може само толпко уштедити, колико поједе за годнну дана. Ногледајмо око себе, ла ћсмо то одма впдети. Много нас можда п има нешто уштеџевине, са којом мисли, да на своме огњпшту почле самосталаи живот. Рачун иде од рукс, када се не рачуна, да јс ирошло оно врем^ кадг. се ннје моразо куповати семе, говече, марвннче, кокош п јајс. Данас се мора купити све. Земља је тамо гола, домазлука нема, запре нема, нема ничега, Ако се купн говече, нема ссмена. Ако се кули семе, шема говечста и т. д. Тако бн се лровуклс две-три године овог „самосталшог” жнвота, па би се почело уздисатн за оинм златннм доларима, којн су се лрималн сваких петнајест дана, Продала би се и куиа и све, заборавно би се онај сан о самосталном животу. Забатачпио бн се сат патриотнзам и иационалнзам, узео бн се на леџа онај зарџали амернчки „куфер”, ла хајд’ у печалбу^трбухом за крухом. Не само то, лего још н ово. Машина урадп вншс и бољс за 8 даша, него две руке за 300 дана. Онај, који ради машином може давати своје производе у пола цене јефтиннје, него.оиај који ради са десет прсгију. Па када се на пнјаци на$у ј онај, шго ради машином и онај што ради рукама, да внднш зла, јер купац нс лита чиме се ради, пего којс-јс јефтиније, А када упоредши цене са твојпм радом, видепеш да си целе јодине радио-бадава, идуће године бицеш ч(а штети, а трспс године п1>опашћеш. Овако стоји са сваклш, којн мислп, да ве као поједтаац мови успетп. Скоро свакога појединца чекају кад-тад оне трп горње надннчарскс благодсти, ако не њега,'

али његову децу сигурно. Зато је неразумна, штетна и опасна сеоба у појединцима. ј Шга шас чека организоване? Данас влада радна снага и калитал. Према данашњем уререњу, капитал може да је самосталан господар, јер он купује радну снагу, а рЦдна анага нс можс бити самостална, јер она је роба за лродају, она не може ништа купити, лремда све нроизводи. Мало чудиовато? Онај, који је данас веви чинилац кав ш. пр. радна снага, не може да буде господар, а онај, који је врло мали чинилац, чак је у стању да купн оног вевег чиниоца. Али, када се сложи радна снага са капиталом, онда је лрава благодат. Ту благо дат ми сада имамо у својим рукама, само је треба знати упогребихн. Наша организација мора имати у себи и еав капитал и сву нашу радну снагу. Додуше, наш капнтал не мора бигп огромаш да мора све куповати. Он ие кулити само машине н другс потребе, дакле мањи деб, веви део даје наша радна снага, а обоје скуда дају најбоље успехе, од којнх ве се мови и слободно и самостално живетн. Мп смо научили у овој земљн да једемо трн пута на да.н месо. Одвикли смо закрпљеше одеве и обуне. НосИмо беле огрлице и поше. Научили смо на свечано и радно рухо. Наши џеловн ретко да су без којег долара, јер прнмамо своје наднице. Вересије где год ховеш. У куви нам је хладна и врува вода, куналиште, мека постеља, толла соба, светли нам гас и елек| трика. У подруму јеу век по шеколико боца вина, лива н ракије. Сат нас свако јутро рано буди. Фабрика нам свакп дан звнжди, када ћемо почети радити, када смемо јести и када бе смемо разбежати из ње. Возпмо се на електрпчним „карама”, уживамо на ллишанпм дивапима- у жељбзничким колима, летимо у аутомобилима. Тако реип, читав зсмаљски рај. Алп ако не радиш до неколико даша или ако сн ухватио ма какву болест од тешког п напорног рада- или од смрдљнве и нездраве фабричкс прашине и дпма, онда нестаје овог раја. Па кад застане све: кад доџу она отпуштања на вслпко са радња. у оној цпчи, ла те нс нримају на „бурт”, док не платиш у шапред, ла те терају пз куве, ако ииси платио уналрсд кирију, па нема вересије, е онда јеп равп земаљски пакао. Данас сс мп сеиамо само овог „раја”, а заборављамо онај пакао, који нпје ни једног од нас мимоишао, а он се лојавп тск одједанпут. Ако се мп удружнмо и поџемо >на наша роџена огњишта као свесни људн и добри радницп, нама тамо нредстоји лепшп рај, а лакла у олште непс битп. Наша органнзацпја морала би бити таква, да нама свима осигура среваи опстанак и вечитн олстанак. ЕЈико нам шс може донети готову органпзацију, него ми сами морамо уложити све наше уштеде, дати јој сву своју радну сиагу, па ве се она тиме високо попети. А, када мн ојачамо, оида пемо се размилити по целој нашој земљп, да свакоме ломогнемо, да^свакога поучимо, па да сви срев ио живимо. Удружимо ли се ми у добру п сигурну организацију, мн псмо лостићи све оно за чим тежимо, што нам свима треба. Оргашизација је велика снага, организац^ја је силна, моп, организацнја јс једини спас најамшнх робова. Главна би бнла ствар да ми вољно лрихватпмо рад око органпзовања, зато свакп од нас мора тачно н добро знати, да је једннн пут нашем бољем, задовољннјем и самосталиом'животу — ор гашнзација. Ако ми то добро упознамо, оргализација јо^свршсиа ствар. Буде ли наш Савез Слога наш прсдводннк у нашој будупој организацији, ми псмо бити лотпуно умирени и сигурнп, јср тиме пе све шпекулацнје приватних удружења п лнца бити нскљученс. Овако (велики народни рад око организовања ие може бпти улосан „џаб” појединих лица и група, нсго општп наш српскн рад. Зато ве наша највева организација, Савез Слога, узети на себе великп део овога рада, јер мп смо у њсму добро н сигурно оргашнзованн, па нас неве бити тешко организовати и у ову нашу општу вслику и спасоносну оргааизацију, без које би ми били »ггет печалбари, потуцала и просјаци. Надамо се,* да пе српска влада шајрадосннје прихватити и штитити овај наш велики рад око »ваког организовања њених будупих вредних, добрих и кџрисних подахшка, јер ми смо заиста пјјвс класе радшици, способни за сваки рад. Доцније би се моглн нзносити и нацрти будупе наше заједнице. Сваки одшас могао бн по нешто допринети, о чему би сс рсшавало п ] 1 асправљало, тс најбоље одалрало. Но, ми још не бп могли нпшта почпњати, док нам не стигну извештаји о мпшљењу српске владе. А дотле, ми морамо шашу сиротињу та.мо у Евроип стално помагатн. Морамо стално мислити о пашем повратку на иаша роџена огњишта и о шашој будупој заједници. Претрпнмо се још који месец, па пе нам битн свс јасније. Неразумно је хитцти још сад, јер се зато можсмо грдно; кајати. Напред, на рад за нашу будупу заједницу! ~

ФОНД ЗА РАТНУ П ОМОЈј. До 31. октобра 1918. годпне нри мљено $40.341.68 Од 31. октсЈбра до 10. децембра^пршмљено: Јово Рада(к(ови!Н, Саут Бенд, ХРнд. сакупко Петар Ме|ги1КОШ, Стилтон, Па. сакушио Вајо Јањатоотћ, Кливламд, О. , Н. Перавић, Бриџпорт, Кон. Јурај Лучић, Саут Пленфилд, Н>. Џ. _ Срета Кузмашав, Нуварк, Њ. Џ. Давпд Беленцан, Нуварк, Њ. Џ. Сакупљено код Илије Југовића Бриџпорт, Кан. Лука Н. Вукмалшпић, Нанимо, Б. К. сакупто Фонд за Ратму Помоћ, Чикаго, Ил. Срп. Д. Д. “Срп. Једишсгво’’ бр. I СССС. Чпкаго, Ил. Лука- Андрпјатневић, Бивергар д, Ла. Макенм Мишшавић, Сан Педр о, Кал. Дакило Војшодић, Сан Педро, Кал. Ет. Н. Јањшћ, Бајшоп, Кал. сакупио ђ. Д. Стакић, ®0/јнл111 Сједишенн х Држаиа Срби, Гренд Ајланд, Небр. Срп. Народиа Одбрана, Барбер тон, О. Милат Драгојев, Рединггон, Па. ђуро Рашета, Ванкувер, Б. К. сакупио Ј. К. Дулети1ћ, војннк Белике Вританнје М. Рацонћ, Кливлаид, О. сакуп ио П. ђ. Стнпановић, Кансас Смти, ЈСапс. сакупио Данило Р. Бракић, Каскад, Ајд ахо ђо):а Стојговић, Фарел. Па. 1 'ђа Шилтер, Фраипјујзица, прек о г. А. Среица, Њ. Ј. ГГетар Н. Крнетпћ, Лнвеноре, Кал. сакуппо Велнмир Трбовић. Лакавана, Њ. Ј. сакуплго Срп. Д Д. “Св Сава” бр. 58 СС СС\, Кливланд, О. Српска Народна Одбрана, Кли влаид, О. Раде Ј. Матнћ, Мрк Гнл, Нев. сакупио Сакупл.ено на сватовшма брата Петра Трбо®п1ћа, Пнтс-. ј бург, Па. Срп. Д. Д. “Гусле” бр. 203 СС <^С., Ди Калб, Ил. Српска Народша Одбрана, Пус бло, Коло. ђорђе Мајсторовнћ, Баглкримс, Мпч. Србн, Ентерпрај'3, Орег. Мпле Јованоп, Детропт, Мич. сакупио Алексапдар Надлачкн, Гери, Инд. ђуро Т. Јовтгћ, Велеј ђан.кшан, Ајова, сакупио Мирко Сувајџгаћ, Саут Чикаго, Ил. сакупио Александар КуковЈгћ, Кливланд. О. Срби, преко брата Ст. Д. Грби ћа, Чат Хавен, Па. С. Д. Д. “А. Карађорђевић” бр. 99 СССС., Мек Гнл, Нез. 136.00 Марго Маринковпћ, Јупгстаун, О. 20.00 Свега примљено до 10. децембра 1918. годипе $43.646.76 Свега послато у Еврои)1 према жељи прилагача $43.646.76 На дан 10. децембра 1918. год. у благаЈипп не остаје иишта. МИХАИЛО И. ПУПИН Глав. Председ. С. С. С. Слога.

80.00 15.00 5.00 2.00 10.00 10.00 5.00 173-25 26.33 322.00 40.00 10.06 5.00 5.00 45.00 6.00 139.00 1.216.00 2.00 26.00 5.00 97.00 46.00 5.00 5.00 1.00 50.00 29.00 104.00 44 - 5 ° 20.00 75.00 107.25 33-50 5-оо 120.00 55-00 10.00 78.50 10-75 50.00 55-оо

СПИСАК ПРИЛАГАЧА.

Мансфилд, О. Преко Одбора Српске Народ пе Одбране у Барбертону примпли смо и следеће прилаге ггз горн.ега места: По $50: Никола Стакгоћ, Ште вица Бајпн ; по $15: Милан Уро цгев; пс $ 5 : Душан Марков, Младен Попин, Златимир Живков, Браи-ЕО Живгаав, Стеван Чо бановић, Катцца Чобановић, Васа Чобановић, Жнван Стефашов, Гаврпло Лучић, Јован Марковић, Милан Трпвунов. ђорђ А. Ча|к|рев Бишал. Васа Мгглутиновић, МллЈгпој Таназевић, Драгомир ПЈпварски, Исидор Тоттазевпћ, Драгомпр ПнварбКи; по $3: Исидор Јегрнћ, Урош Јакш.нћ, Јосиф Барић, Никола Бошковић; по $1: Зор-

Члан Савеза Слоге.

СРПСКОСЕЛОУШУЈОРКУ. Српско Певачко Др. “Гусле” прнређује СЕЛО са врло одабрании програмом и игранком у иедељу, 28. децембра ов. год. у корист Српџке сирочади. на које овнм позижа све Србе л

осталу браћу СловелЈе из места јг околице. Сви снни, који ау па ррошломе се.лу били, има-ју пра во на бесплатан улаз на ово Село. Почетак програма у 3 сата. Свира Тамбурашадо Друштво г. Хусара. За Приређтвачки Одбор: Љуба Салевић, Душан Живпћ.

:а Пиварокгг, Васа КличковЈгћ, Јанко Штец, Срета Метанов, Никола Вуковшћ. Укуп-но примл>ено из Мансфнлда, О. $216.00. Грен АЈланд, Небраска. 1 По $25: Коста Мастелица; тго $20: Лука В-рачар: по $15: Никола Инић, Никола Шакић, ИлиЈа Н. Вуковнћ, Миле Н. Ву1к-0'Впћ; -по $10 : Васо С. Вуковнћ, Пеггар Узелац; шо $5: Даие Мастелтгца, Ни!ГОла Вуков-нћ по $2: Да1р1птка Вуковнћ, Тонн Коци—Талијан. Бншоп. Калифорннја. По $5 : М иџус КЈујјачић, Никола Н. Јап.нћ, Мирко Т. Јатчгћ, Рнсто Нл.тголпћ. Стево РаЈпчевпћ, Јаптко Стнјачић, ћетгао Загорац, Са)ва Оборшга, Или.Ја Вукановић, укупно пршмљано 45 долара. Мек Гпл, Нев. По $50 . Српоио Д. Д. “А. П. Карађорђевић”, СССС.: по $5 : Буде Пилнповнћ, Дапте Пилипо впћ. Јово ђуиић; по $3: Ботдан Д. Боснић, Ннкола Ј. Баста; по $2.50: Дане Стан|говп-ћ, Раде Бурчић; по $2: Вујо Б. ђукић, Илпја ђуп.1пћ, Гецо Борић. Јово Зубавић, Дане Рапаић, Илија

Т Басга, Шннро Баста, Милош ђукић; но $1: Да1те Жигић, Дмнтар Мирић, Васо Д. Мирић Васо ђ. Момчгаловпћ, Јово Жигнћ, Вујо Ј\Гнрић, Миладин Ми раћ, Раде Шу-пут, Спасеннја Јурић, Раде Ј. Матић, Стево Ди I зпја, ГХаЈо Јанчић, Миле В. Купгћ, Милотп Чорак, Јека С. ђукић, Илпја ђ. Момчиловић, Пср1са Р. Мамчиловнћ, Јово Баста, Марко Баста, Јандре Кља ић, Мпћо Гуман, IIико.га Борпћ Милка Борић, • Бранко Борић, ЛЈубииа Жигић, Пеита Рапаић, по $2: Сава ђукпћ, ђукан ђутсић, Мића Р. Момчиловић, Адам Лалчгћ, Никола Клиска; по $1.25: Нп-кола и Мп|ка Баста; по 50Ц. : Милица Мјирић, Евица Рапаић, Паул Хаорс, ИлиЈа С. ђуклћ; по 25Ц.: Мнл1а Рапаић, Гојко Рапаић, СлаЈв ка Рапанћ; по $2: Симо Брдар. Чет Хевен, Па. По $10 : Станиша Д. Грбић, ј Тривун М. Вравлћ, Лука М. I Драговигћ, Миле П. Станић, Илија П. Станнћ; по $5 Милонг ШаЈловић. Со. Чнкаго, Ил. По $2: Мпрко Сувајџнћ, ђор ђе Милетнћ; по $1: Зорка Супајџић, ђорђе ђорђевнћ. А-ита Тошић, ЈелеиЖс Николцћ, Вуч -к'о Петковш-ћ, Марнја Андтик; по 504: Цвелика Млатилнћ; по 25 ц.: Новак Вучетић. Пуебло, Коло. Одбор Срггске Народие Одбратне из горн.ега места послао нам је 33 дола.ра п 50 центи за српс1су снрочад, а уједно смо прнмплн :и следећи шихов изссјшггај: “Српска Народна Одбрана у Пуеблу, Колорадо основана је и. марта 1917. годигне. Услед заразе каја данас по свима нашлм коланијама влада. забранл пн су састанцп и одрж4и>е седи.пца, те су тиме и члаиови овога одбора занемарили своју дужност. Стога смо решили, да

изнесемо кроз јавност свакога поједи-нога члана иоолико је при ложио чланарнне за Срнску На родпџ! Одбрану од почетка па до даиас као што следи: По $27.50: Мића Жакула; по $19.50 Нпкало Д. Ра|кић; по $18.50: Дане Љубовић; по $17.50: Јово Д. ПалзлЈпца; по $16.50: Драгутнн Студен; по $15: Ллр.а Врачар; по $14.50: Дмитар Хрн.ак, Стангапа Д. Ракић; по $13.50: Илпја Радаковић,-Дмнтар Жигић, Сте-во Чанак 2.ги, РГсо Тон ковпћ; тјо $12.50: Васо М. Дракулић, Дамњам Борчић, Буде Чана^, Дане Лукић, Дане Днвл-пћ; ио $и: Стево Чанакг.ви, Мнле П. Жиглћ, Иван М. Дратсулић; ,по $10.75: Пава Делић; тто $10.50: Ммхаило Кнежевпћ, по $10: ђуро Ракић; по $9.50: Божо Мидосалфљевић; по $9: Милам С. Драгосавац, Милета Чанак; по $8.50: Раде Б. Маг рлН. Божо Кораћ, Пане Жгагић; по $8.25: Мића Бенгир; по $8: Стево Милошевић, Божо Лалић по $7.75: Стево Лалић, Мапе Жакула, Јово С. Егнћ: но $7: Лука Магодић, ИлиЈа Сердар; по $6.50: Сава С. Калаш, Никола Чанак, Милан Б. Хрн>ак, Илнја Панџић, Дапе Чубрнло, Лазо Огеновић, ђукан Новн-овић; гго $6: Нпкола Адамовпћ, Буде К.нежевић, Дане Киежевић ђорђе Радаковић, Васо Н. АГарић. Јово Шаиновић, Обрад Ар сеиовнћ ; по $5.50: Исо Прибић; ио $5: Дане Узелац, Никола Витас, ђуро Његомир, Стево МианчевЈгћ ; по $4.75 : Соко Ј. Павлица; п-о$4.5о: Милан Миш чевић, Стево Делић, Сласе Петраковић; ло $4: Миле М. Мјртрошић, ИлиЈа Будимлија, Соко Рг. Вуишовпћ, Буде Марлћ, Ни кола Митчевић; по $3-75: Јово Иванчеви-ћ ; по $3.50: Шннро Вукобратовић, Јован Кораћ, Да ч-е П етрич лћ, Исо Вулгговпћ; гго $3.25: Мпле Ј. Папл.пца, Петар Ј. Павлица; по $3.50: Миге Радека: по $3: ИлнЈа Петри ч и 1'1, Симо Новковић, Евица II. 1 ошговлћ, Проко П. Гавриловић, Алетоса Цветићанин, Јандре Пелћ, ВуЈо Радатговнћ, Ра де Момчиловнћ; по $2.50: Петцр Пари.по>вић, Богдан И. Рада1:овпћ, Гавре Радочај. Миле ^зелац, Псо Б. Марић, Стеван Радаиовнћ 1.ви, Стево Буднмли Ја; по $2.25: Миле Корица, Стег.ан Радаковић 2л'и; по $2: Миле Цетпна, Мане Радачсовић, Марко Цветнћанин, Стеван Сер дар, Марко Радаковић, Дане И. Вуииовнћ; по $1.75: Софнја И. Тонкосвић; по $1.25: Милаи С. Лаллћ; по $1: Исо Жпгпћ; по 75Ч- : Пера В. Радакавић; по 50Ц: Цветко Орлић, Јоваи Бањашин. Свн досадачвн добровољпп прилози као Вндовдански п Божићши дарак објављенн су у своје време. ђорђе Впгњевпћ, рачуновођа.” Лакавана, Њ. Ј. (Олд Внлеџ) По $7: Пава Лончаревнћ; по $5: Велшмир Трбо-вић, Стеван Педнрспр, Јово Муннћ; по $2: Аврам Чаљара, Илнја Берић; по $1: Јован Жилић, ђуро Паљевић и ДуЏпјан Дробн.ак.

СРПГКА ЗАБАВА У ШУЈОРКУ. Српско Доброт . Друштво “Словенскп Југ’’ бр. 150 Савеза Сједнн.енпх Срба Слога н-риређуЈе своју годишњу забаву са игранком у суботу, 18. Јануара идуће године у велшсој дворани Ческог Сохша, 420 Ист 71.ва утица, на »гоју позива све Србе н остале Словене места и околице. Почетак програма |у 8 сати у вече. Свлра Ческа музика госп. Јлсппа Шваба. Улазнина са гардеробом и ратнам таксом све га 50 центи од особе. За пгго многОбројнију посету моли Приређивачкн Одбор.