Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

не извоз је почео да пада. Разлог је томе, што се у Угарској подигоше велики светски млинови, чији рад «не може да подмири шенички производ Угарске. Аустро-Угарска извови у виду разног брашна 1,059.727 аи, а то је прерађени производ делимице са сопственога земљишта а знатан део и од увоза, а највећа количина увови се из страних земаља, само на прераду. (Уегедејитпр).

То значи, Угарска је за овај артикл створила индустрију. Ту индустрију одржавају са великим капиталима, деоничка и приватна друштва од врло упливних људи. У моменту, кад се у једној држави оснује и утврди једна. грана индустрије, држава мора да води озбиљну бригу за добављање сировога материјала, којега та индустрија пре„рађује. Јер, као што је проџаст за ону државу, која нема купаца за своје сирове артикле, исто је тако пропаст и ва индустријске државе, које немају сировине за прераду.

Метимо случај, да између Орбије и Аустро-Угар. наступи трговински рат, питање је ко ће из тога рата извући горе последице

На ово питање ће нам најбоље одговорити статистички бројеви Аустро-Уг. о њезином извозу брашна. Они гласе, да Аустро-Угар. извози годишње брашна око мишијон цената, Из страних земаља увози она око 400.000 цената шенице, а то вначи, да се индустриска внега ове прераде мора са "| укупнога конзума подмиривати с поља, 5 _ Одакле ће Аустро-Угар. набавити тај мањакр Само из оних земаља, које ву по природи житнице. Из статистичкога прегледа од задњих 10 година, Аустро-Угар. може да повлачи шеницу само незнатно из: Немачке, Италије, Русије, Турске Америке, а главне пијаце ву за њу Румунија и Србија. Ево статистике увоза шенпце у годиви 1900:

Из Немачке метр. цент - 14.57% “ Италије = - 915 „ Русије 34.409 » Турске 11.021! „ Румуније 16.228 „ Србије | 281.268 » Амер. здруж. држ. 101

Те године је Ауе-Угар. увезла укупно шенице 8359.228 м. ц. а од тога отпада на саму Орбију 281.2288 м. ц.