Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

При нормалним годинама Аув-Уг. треба за своју млинарску индустрију сталан увов шенице око 400.000 м. ц.; у случају неродице у њезиној земљи, увоз се тај пове- _ ћава. Тај увов пак она рентабно не може ни откуда п0влачити, до ли из Србије и Румуније.

Ево докава за Те:

Иза француско-прускога рата Америка је почела ва житом да конкурише читавој Европи. Угарска је почела да губи своје пијаце са брашном и дивиденде угарске млинарске индустрије дошле су скоро до банкроства.“) Требало је наћи јевтино жито, па да се одрже угар. млинови. Тада је Аустро-Угарска Орбији учинила у даринској тарифи неке олакшице (СтепхуеткећтарерцивНецпо). Од свију европских држава наплаћује Аустро-Угарска при увозу жита царину 1. 50 фор. од 100 кгр., а јединој Орбији дала је „ољатшицу“ и од ње наплаћује само 75 нов. од 100 кгр. Да пак допуни и остали део увозне потребе жита још јев-_ тиније, створена је могућност тиме, што је 1879. године Босна и Херцеговина, по самовољи бечке владе, придружена у царинско подручје Аустро-Угарске. Жито, што се пз босанске Посавине извози, бесплатно је. Но од тога је могло само у првим годинама нешто бити — данас је Посавина умртвљена и економно по све сатрвена.

_Кад не би Србија шеницу своју у Аустро-Угарску извовила, угарска млинарска индустрија не само што би уздрмана била, него би морала и редукција њезина наступити. Србија је у непосредној бливини, подвоз је најмањи, царинска олакшица је ту и крај свега тога дивиденде угарских млинова данав не износе вишв од 4.8 — 8,80).

Непосредном близином Аустр.-Угар. добија из Србије за своју млинарску индустрију најефтиније сиров материјал, т. ј. шеницу, а тај материјал износи јаке три четвртине укупнога увоза (359.228 аи. увоз, од тога из саме Србије 281.228 ап). Кад Србија не би своју шеницу увовила у Ауст.-Угар., онда би Ауст.-Угар. морала тражити шеницу на другој страни, Али питање је гдер У близини је нема где добити. У коју год буде другу државу ишла да тражи шеницу, ту ће та шеница знатно скупље

#) Види: Гле КтпапжлеЏеп Егрертивве Чег Асбепреве зћаЊел зубћ-. бо Фев Теђдеп Утетбеђаћтћиладегњ (184—1898) уоп От Јове! Кбтгбву Ветуп · 1901. 5 г