Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

втика, која обележава тежњу А. Угарске према Орљији, а у тој тежњи и лежи баш она права језгра, која позива, Србију, да неуморно ствара себи нов извозни пут и то што пре, ако не мивли да у најближој будућности западне још у гсри и тежи процеп.

Још: почетком прошлога столећа А. Угарска је сву пажњу обратила на то, да се“ Србија не би економно од ње откинула. „Не 6 јимо се ми политички слободне Орбије, него економно слободне!“ Узвикнуо је аустријски државник Хајмерле, онај исти, што је потписао са Србијом трговински уговор 1881. Да се пак то постигне, Бну"жно је осило обратити пажњу на трговачке путеве, с тога се Аустрија и опирала свакој пројектованој- прузи, која зи Србију превецала и тиме јој дала могућност да изиђе и мимо А. Угарску у страни свет, него Орбија да имаде сам) путеве, који од се из њезине унутрашњости кретали према а. угарским границама. —

Још у шесдевсетим годинама прошлога века барон _Хирш, којега су у Европи прозвали жељезничким краљем (ЕпвепбаћиКбп1о), говорио је, да је спав А.- Угарске у градњи комунационих путева на Балкану. Тај предлог је АУгарска и усвојила. Али рачунајући увек, да Србију задржи у својој економној сфери, она је те путеве тако пројектирала, да Орбија не добије излаз на другу страну, већ да А.- Угарска продре на исток, нарочито на Егејско море, Србији иза леђа. Да то постигне, њезин је пројекат био овај: Загреб—исак — Даберлин (босанска граница) Бовански Нови — Бањалука — Добој — Сарајево Митровица =— Солун. Та се пруга одмах и почела градити и још пре окупације Босне и Херцеговине -нормална пруга Загреб — Сисак — Даберлин — Бањалука бе_ше саграђена и предата јавности. Та је пруга, по аустријскоме пројекту, требала да пуде она, која ће везивати европски исток са западом, а која данас иде кроз Србију.

Међутим је дошла окупација Босне и Херцеговине п

продужење те пројективне пруге- обуставило се за“ неко време, док се није саградила пресантна пруга Даљ — Винковце — Брод — Сарајево. –

Но по срећи за Срлију, Мађари су иза седамдесетих година почели према Бечу да дижу главу, па су у тој пруви видели само аустријске интересе, а њихови да су

Х

ои