Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

запостављени. (О тешком муком су у Бечу извојевали, да главна пруга, која везује две најпротивније европске тачке, исток и запад — пролави кроз Угарску, да природним путем из ње избије у Орбију. Беч је тек онда на то пристао, кад је Србију обвезао са оном тешком конвенцијом, која је родила и данашњи трг. уговор, а то је, кад је Беч Србију посве имао у евојим рукама, онда је и довволио тај правац кроз Србију. Од те пруге Србија имаде неоцењена лобра! Она пружа Орбији могућност, да се 0елободи од аг=угарскога уплива. Штото до данасније учинила, крива је само врпеканемарност, а и а.-угареки уплив, којега је она у Србији имала и њиме спречавала то продирање за економном независношћу. Но Аустрија се није одрекла своје прве намере. Она, је њу почела сад изводити. У прошлој години заједничке делегације вотпрале су бованској влади зајам од 15 мили= јуна круна за продужење пруге Сарајево — Митровица у Новопазарски Санџак и онда је Аустрија изишла сувим и до Цариграда и до Солуна и тада је (Србија посве блокирана, Та се пруга од јесенас са највећом енергијом ради уг уљуљкани сан Краљевине Србије,.о чијој се глави то и ради, Тада може пруга Београд— Ристовац да се ако не збрише, а оно да се претвори у какав вициналбан. Прихол државних српских жељезница ће се редуцирати. Аустро-Угарска ће сав свој извоз, који иде на исток, тим путем превозити. Снагом својом ће полако и особни европски саобраћај окренути преко Сарајева— Митровице у Цариград. Једном речи, Србији прети од те пруге велика. погибија. Кад Аустро-Угарска сагради ту пругу, онда је похватала све главне повиције за излаз Србијин. Она ће тада приграбити садању пругу оријенталне жељезнице, Ристовац— Солун и онда ће на тој прузи диктирати са тарифама како: опа буде хтела, а то ће учинити, да ће Срљију опет одбити на Аустро-Угареку, у њевину пропаст. Та се судбина впрема Србији, јер не треба смести « ума, да је сам Андраши у 1Х седници, 18. јула 1818. на Берлинскоме конгресу отворено изнео програм рада АустроУгарске на Балкану, који гласи, да Аустро-Угарска не може дозволити, да се на Балкану подиже и једна словенска, држава и најенергичније продирање на Егејско Море. Да она, тај програм ва највећом енергијом и изводи, мислим,