Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија
и
33
Питање је: може ли се _ Србија. на тај квавту обве-_ затиг — Може! — Савршено може! =
Речено је, да извозни живот Орбије вачињавају: жита, стока и вушено воће (сува шљива п пекмез). Извоз тих“ производа по времену стиче се у 4—2 месеци, од ок= тобра па до фебруара месеца и дневни њихов извоз изнови око 60—80 вагона или 600—800 тона, а то значи, да би се у 5—8 дана у Солуну спремио довољаг квантум, који би Србија била обвезна прибавити. Мислим, да ја ово не треба да докавујем статистичким бројевима. Трговци ће ме Па разумети.
__Кад је из Србије дневни извоз толики, онда значи, да је српска жељезничка дирекција у положају, да тај иввов извови као посебан извоз, са посебним во: зовима.
Друга озбиљнија препрека је била спора администрација, као и маниџулапија турских ђумручких чиновника. И то је истина. Али је и то истина, д: је Турска 1890. Србији игашше на сусрет са трговинским уговором, на основици највишега повлашћења. То значи, да је Турска, увидела, да је српски извоз кроз њену царевину њој од користи, И сасвим је природна ствар, да она тај пут потпомаже. -
Кад српски извов може излазити у иосегним возови= ма и кад Турска томе извозу излави на сусрет, онда је врло лако отклонити спор у администрацији и манипулацији турских чиновника на ђумруку. Орбија тражи посебног чиновника за ђумрук у улазну тачку — Ристовац. Буде ли требало — Србија се може обвезатп, да Турској плаћа тога чиновника, који Ће само робу у таоме 6039, који је опребељен за извоз преко Солуна на зацад, трегледати. На вагоне тога воза удари се бломба турскога. ђумрука и та се отвара тек у Солуну при утоваривању. И ту Србија нека плати још двојицу турских чиновника, који ће нарочито на српском извозу радити и све је то ва Србију трунак, мајушни, сићушни и незнатни издатак. У. Турској је и данав хиљаду гроша велики господар, а нигде ве веће привилегије не добијају, као у Турској; најнеуређенија држава у Европи, а опет уз бакшише најуређенија! Захтев Орбије, да јој се даде посебан дарински чиновник, није никакво особито право, или привихегија, које