Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

=: + На тле = 910 _„ Егапкћш ајм » - 164 „ Сеевјешипде. – 114 „ Наппохег | „ Не бгоп ајк - 106

До најудаљенијег. пак овога места преко Солуна не би подвов више ол 450 фр. стајао. - -

Ово што важи за западну континенталну Европу, још више важи за њезина северна полуострва и'острваШведску и Норвешку и Британију. Ја мислим, да о томе није потребно ни да говорим, пошта је то тако јасном тако видно;

Но пут преко Солуна прибавио би српској шљиви јачу пијацу у источној Немачкој. Од неколико година српска шљива иде чак до Кенигсберга. Срлија имаде у Кенигебергу свој конвулат и по његовоме извештају шљива увима све већи мах, Она бими даље могла у северну Русију проди= рати, али не може ради великога подвоза, па мора да уступи француској шљиви. Данашњи подвоз (картирање у Пешти) од Београда до Кенигеберга износи 458 фр. (од Об-

_ реновца 491 фр. а од Шапца 658 марака 851 фр. (100

мар - == 181.25 фр.) Преко Солуна пак не би подвоз износио ни пуних 400 фр. од вагона. А то је услов, који би омогућио продирање српске шљиве у Русију и са свверне стране.

Мислим, да сам јасно и необориво доказао, да би пут преко Бона за шљиву несразмерно јефтинији био.

Али осим јефтиноће путнога подвоза, пут преко Сог луна имао би специјално за вуву шљиву велики утицај на трговинску политику у шљиварскоме свету. Ево зашто:

Крај свега тога, што је путни подвоз до најудаљенијих места на западу данав велики, српска шљива се ипак, скоро сва, онамо извози. Та су места у близини Француске, која је такође богата са шљивом, 8 исто тако су та места на удару увоза американске шљиве, па при свем том српека шљива снови конкуренцију француске и американске шљиве. Ади шта би наступило, кад би срп. шљива превовом преко Солуна у тим пристаништима за 8—400 фр. од вагона јефтинија била Потивла би и франдцуску и американску. Французи пак, као интолигентни и разборити трговци, да отклоне конкуренцију својој шљиви,

њим