Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија
20
поруци, а господареве очи коња гоје; и што је главно, извозници би на тај начин добили муоесно васпитање, одбили би шири поглед на светску трговину и услед тога порађале би се нове „идеје, нове трговине; завеб би се модернији начин, који су они очима својим пренели у своју отаџбину. Таково очигледно васпитање је моћније успешније, него ева. упутетва, сви опиви и сви чланци, па били они службени или приватни, -
Пре него што пређем на политичку корист овога пута, врло је нужно да изнесем у кратко један предлог о тим
морским бродовима. Ја га сам држим за идеалног, али не
што не би био остварљив, него што, на жалост, нема јединства у српекој извозној трговини. Иначе је језгра тога предлога сама по себи екроз и скроз реална и комтоарска. - = Да сваких пет дана дође у Солун по један ород, који ће преносити врпеке производе до Хамбурга и Лондона, нужно би било свега пет бродова, да се та свеза непрекидно одржава, За сваки превоз рекли смо, да би се платило по 25.000 франака. Србија би тим путем имала годишње да извезе најмање 90.000 вагона (вагон 100 цента), што износи 500.000 тона а. то је 100 тпревова годишње по 2000 тона и за то би Србија дотичном бродарском друштву платила годишње за превоз 25000%Х 100= 2,900.000 франака.
А шта кошта то пет бродоваз
Према калкулацији волидних арсенала, један солидан трговачки брод сасвима нужним спремама, са нето терет ном снагом од 9.000 тона, кошта највише један милиун франака. Џет бродова, пет милиуна франака. Ми емо за стране бродове рекли, да би они 5000 тона превезли за
· 25.000 франака, али кад би ти бродови српски били, нека
се плати 90.000 франака ва један превоз, што износи 1 фр. од 100 клг., а то је цена, са којом још доста јако може Србија ва својим производима на западу да конкурира, као што смо видели. Тада би тих пет бродова годишње заслужили око 9,000.000 франака бруто. Нека половина го-
–дишње отиде-на разне трошкове, то ипак остаје чиста ди-
виденда годишње на уложени капитал 50 од сто, а камо ужасне моралне користи, које би Србија од тога црпелаг А камо огромна корист, коју Србија добија са својом еко-