Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

|

извести .за „Лондон за 4—8 дана. Разлика је само та,

што се данас жељезницом до Лондона плаћа 12 Франака, ољ 100 кгр. а овамо највише 2.5—8 франка, а то значи,

да се једно свињче од 200 кгр. извознога меса продало

у Београду за 18 франака С Ко је трговац, тај. зна шта то значи.

Мислим, да је и на то питање довољно одронано Остаје још треће питање:

Да ли српски извозни производи 798 теј пут да поднесу 2

Ко је пратио разлагање првих двају питања, тај ће увидети савршену могућност и овога трећега питања. О шљиви и житима не треба говорити, а за месо омогућује брзина превоза, која се изједначује са брзином жељезничког пута, којим се данас извови,

Је ли дакле могућ извозни пут преко Солуна» Јесте! Савршено је могућ, али само, ако Србија буде имала своје бродове, који ће само њезину робу извозити.

Имаде небројено користи, које би се појавиле, кад би Србија имала своје ородове. Навешћу само две, које су замашне. То су: И

Пошто би цене биле егалне за све производе, то би исто тако цене биле егадне Т. ј. једнаке и за количину. Подвозне цене жељезницом кров А утари о којима смо говорили, важе за товарење по 10.000 клг. Мање товарење коштало би скупље, а и време путовања се тада знатно повећа. Овим бродовима пак омогућено би било и мање количине слати по исту дену, а то у развијању трговине“ игра велику улогу. Произвођач би тиме био сачуван од изнуђивања, а и роба би се у мањој количини на својим пијацама скупље продавала.

Друга још важнија корист је:

Нико није балканске трговце тако оштетио, оглобио, па, унититио, као пештански и бечки комисионари. Како они раде са неупућеним извозницима, могла би се написати читава архива. Нарочито у томе страдали су, а и страдају сточни извозници. > ~

Кад би Србија имала своје бродове, она би“ могла бесилалуно извесан број, нарочито сточних извозника, превозити на западне пијаце, где би они своју стоку скупље продали, него преко комисионара, јер вук не једе месо по =

) =