Српска књижевна задруга у 1895. години : годишњи извештај

—_––

и пи |

| - 21

дићи зграду, достојну имена Српске Књижевне Задруге, која има за собом цео српски народ. На послетку му се чини, да на угледноме месту нико неће поклонити никакво земљиште, а још мање какво имање; на забаченоме месту пак неби имало смисла подићи какав леп дом.

ТГ. Коста Д. 1лавинић не би саветовао да управа узме какву повећу стару кућу, јер се тешко може наћи удесна за све потребе Задругине. Њему се чини да би најбоље било када би управа улучила, прилику, када се на каквоме видном месту појави продаја каквога рабатнога имања, које би још за, коју годину могло да послужи и да носи ренту већу него што је стални капитал Задругин сада носи. После неке године, када капитал још порасте, требало би ту подићи угледну зграду. Саветује да се управа постара да добије бесплатно какво земљиште, па ма и не било у центру Београда.

1. Стеван Ловчевић признаје да су жеље г. Мил. Марковића лепе, али само у будућности остварљиве, а жеље г. К. Главинића практичне, остварљиве у краткоме року. И он је уверен да се угледна зграда може подићи тек после 10—15 година рада. Али, ако би управа могла наћи какво јевтино имање, које би носило више него што сада доноси интерес сталнога капитала, и чији би приход био већи од данашње станарине, коју плаћа Задруга, мисли да би управи требало оставити слободу, да га купи и тиме увећа приход и добар глас, који Задруга ужива. Он двоји два питања: питање привременога и сталнога дома.

Т. Љуба Јоксимовић мисли, ако је управа рада, да уредно издаје књиге, да не сме улазити у овакве спекулације и уложити сву готовину, па после да нема средстава за издавање књига.