Српска књижевна задруга у 1895. години : годишњи извештај

већ по својим правилима, која су и тиме хтела да учврсте и обезбеде ову установу. При самом оснивању Задруге нити се помишљало на то, да најпре треба стећи што већу новчану имаовину, па тек по-

_ чињати рад, нити се опет смело одмах трошити све

што би од задругара у већим сумама било примљено; него је узета средина, и због тога Задруга и има стални капитал и даје обилно својим члановима: даје им тодишње 7 књига место обећаних 6, 100 табака место обећаних 60 и повез у тврде кориде место обичнога мекога повеза. Отални капитал, који би се

уложио у имање о ком се говори, не смесе ни трошити на издавање књига, те ће се ове, надајмо се,

_ увек и моћи издавати једино из потрошнога капи-

—=--

тала ; а ако би још који пут баш и настала потреба, да стални капитал привремено позајми потрошноме какву суму, што ваљада више неће морати бити, моћи ће Дадруга, кад би имала толико имање, лако наћи какву мању суму. Задруга, на нашу радост, стално иде напред, али баш у том напредовању све јаче осећа незроде услед недовољних локала ва рад и смештај својих издања, и једино ради тога, и да би круг свога рада још могла проширити, управа и тежи да Задруга што пре дође до свога дома. На послетку захваљује свима предговорнишима на саветима, које ће лобро ценити управа, која ово питање и није изнела скупштини на одлучивање, већ само на саветовање.

Г. Љуба „Јоксимовић вели да ништа нема противу тога, да се Задруга окући, само му се чини да су садашња средства још незнатна, и да опст може настати прилика, да управа буде принуђена за краће време послужити се, ради бржега рада, новцем из сталнога капитала.