Српска књижевна задруга у 1906. години : годишњи извештај

17

Гођевцу, те их је и он позвао да учине своју дужност. Али су се и тада неки оглушили о тај позив или су тврдили без икаквих доказа да не дугују ништа. Остало је сада. да се сви туже, те ће управа: предузети ито крајње средство, само да спасе Задрузи ова примања. Тај мучни, непријатни и незахвални рад око рашчишћавања ових дуговања научио је управу, да давање књига на почек сведе на што мању меру, те је тако дуговање повереника за ХУ коло свега 730 динара, ито све код поузданих повереника, који се уз то непрекидно подстичу да измире и то давање за недавно узете књиге, само да се тај дуг не би запустио. — Добротвори, који свој дуг дају на отплате, па су били заостали с уплатама, позвати су у два маха, да пошљу даље уплате, И ту се тада показало, да су неке отплате биле дате, али су застале код пређашњега магационара Задругина и код неких повереника. Суме тих отплата урачунате су већ у напред изнесеној констатованој суми утаја. Већина осталих добротвора послала је своје даље уплате, те је сада мален број добротвора заосталих с уплатама. Они ће се позвати и трећи пут, да учине своју дужност, па ако ни то не помогне, онда ће се по чл. 8. правила избрисати из добротвора. При томе рашчишћавању с уплатама добротворским наишло се да су раније издаване неке добротворске повеље, и док ти добротвори нису измирили сав улог, па чак и ништа од улогаи да су повеље издаване час с потписом председништва на полеђини повеље, а час без икаква потписа, а увек без благајничкога броја, по коме је примљен улог. Разуме се да се добротворима, који су се јављали с повељама, морало признати добротворско право, и ако њихови улози нису ушли сасвим или и никако у благајницу, Да тога више не би било, управа је одлучила, да се на предњој страни повеље има ставити увек потпис председништва и благајнички броји

годишњи ИЗВЕШТАЈ