Српска књижевна задруга у 1906. години : годишњи извештај

18

датум, када је цео улог ушао у благајницу. — После доста нове преписке и преговарања и писмених и усмених пречишћен је једва једном и рачун с укинутом загребачком филијалом. При укидању филијале „у октобру 1904. године остали су у Загребу и сав магацин књига и благајничка књига и готовина стим да се у најкраћем времену још једном прегледају рачуни, па онда учини распоред са свим тим. То није учињено за пуних 18 месеца, већ је тако нерешено стање затекла ова управа, па га је она рашчистила. Тај рад доказао је поново, како је Задругин посао у Загребу рађен нерационално: Задруга је сада морала платити шпедитеру 345:60 круна лежарине од дана укидања филијале, па до јула прошле године, док по позиву управину није послао сав магацин овамо; морала је човеку, који је финансирао Задругину филијалу, за 48 месеца тога ради дати у име награде 487:01 круна; изгубиће 405 круна, колико је био узео аконто администратор укинуте филијале, па се од њега нема од чега наплатити; а у накнаду за све то има Задруга наплатити 1.829.90 круна доста сумњиве вересије, колико су по списку филијале о њену укидању Задрузи дуговали разни повереници и задругари, и има примити 204:10 круна по две парнице, које је Задруга, по овлашћењу филијале, водила с два повереника, па их је добила, али су се оригиналне пресуде, послате овамо у Београд. овде затуриле, те се ради извршења сада морају копирати, што је на се узео исти загребачки адвокат. Суму у 1.829.90 круна по списку дужника, у 405 круна дуга администратора и у 20410 круна по ове две пресуде ранија управа није унела у биланс ни за 1904., ни за 1905. годину, као друга потраживања од повереника, па их није унела ни данашња управа, не хотећи тим сумњивим потраживањима само увећати стање имаовине. Што се буде могло наплатити, унеће се о наплати у примања.