Српска књижевна задруга у 1906. години : годишњи извештај

42дити г. Душан Шајиновић, секретар Народне Банке. Управа одлучује да се г. Шајиновићу за ово увоЂење и склапање рачуна на крају године труд награди са двеста динара.

Пре свега, благајничке књиге нису судом никако потврђене и такве књиге вођене су само једне године, а доцније је то вођење књига без икаква решења управина измењивано.

Кад је стручно лице уређивало благајничке књиге, онда се није могло обићи око магацина, у којем се налазе раније штампане књиге, а кроз који морају пролазити и све књиге које се буду штам-пале. Ако не раније, а оно је бар тада уређена магацинска књига, с тим да магационар не може и не сме- издати ни једну књигу без нарочитога одобрења извеснога чиновника Задругинога. Немогућно је и помислити да о томе није вођено рачуна, кад се има на уму да се једино продајом књига Задруга одржава. 5

Кад је целокупна управа једном решила, да се благајничке књиге воде према предлогу једнога _ стручнога лица, онда према чијем се решењу то вођење књига смело изменити, кад о свему томе це_ локупна управа ништа не решава 2!

На ову самовласну измену вођења књига треба обратити нарочиту пажњу зато, што је доцније изгубљена магацинска књига. Да је продужено вођење књига по предлогу стручнога лица, па и ако је из"губљена магацинска књига, опет би се могло из: вести право стање магацина из ранијих реферата о магацину и из налога доцније издатих. Ако је магационар загубио магацинску књигу, онда би требало да су сачувани реферати и налози о издавању књига, пошто то: не чува магационар већ који други чиновник Задругин, ако не благајник који је у билансе ревносно уносио вредност магацина. Како су Задругина издања једина роба, чијом се прсдајом За-