Српска књижевна задруга у 1906. години : годишњи извештај

друга одржава, те је морало бити оваких реферата

и налога, међутим од тога ништа није сачувано, — --

јер је немогућно претпоставити да то није постојало,

И ако нема појединих записника, ипак, се-из

оних што их има лако може увидети за Задругу величина књижевних хонорара не би могла упро-

пастити, већ би напротив то могло благотворно ути--

цати као подстицај нашим књижевницима на што интезивнији и успешнији рад. С друге стране, пошто свих записника нема, не могу се пронаћи узрдци, што је стални капитал утрошен или боље рећи уложен у магацине књига сумњиве вредности, а о којима у последње време није нико водио рачуна. ~

Овде би се могло и ово додати. Пошто није

дефинитивно усвојен ранијих година спремљени по-. словник рада о пословним дужностима Задругиних |

са себе скидао одговорност о слабој продаји књига, као и о томе, ко треба да води рачуна о наплати

чланова (сем одељка о повереницима), то је сваки

вересије и дуга од дужника, који су често од За-

"друге из непознатих разлога новац узимали.

На овом месту треба и ово напоменути. Кад се није водило рачуна о магацину књига, у који је унет грдни капитал, онда није никакво чудо што

нико није био одговоран ни за библиотеку Задру-_

гину. У билансима се стално налази вредност библиотеке и сваке је године та сума с неколико процената отписивана, а то је све вршено према сумама које

су за ту сврху трошене. Новац је врло често узимат. за попуњавање библиотеке, међутим није било ин-_

вентара, а каткад није ни рачуном и списком набав-

љених књига оправдан издатак. (Осим тога, пошто.

се нико није хтео наћи да води надзор о тим књи-

гама, то је и те књиге могао сваки узимати без |

реверса. _ | у Из свега овога може се извести овај закључак: